NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
LXXIV
Mir, mir, mir! Viču starešine a narodi njihovi izgiboše ratujući. Jer govore o miru bez Boga.
Hleb, hleb, hleb! Viču doktori evropske privrede, a narodi njihovi suše se od gladi. Jer traže hleb izvan Boga.
Zakoni, zakoni, zakoni! Viču doktori evropskog prava i pravde, a narodi njihovi gomilaju bezakonja kao brda do oblaka, svaki dan i svaki čas. Jer pišu zakone svoje a ne Božje.
Teško onima koji postavljaju zakone nepravedne i koji pišu nepravdu. Govorio je Bog kroz Isaiju proroka (Isa 10, 1). A kroz Jeremiju proroka govorio je: Gle laž učini lažljiva pisaljka književnička (Jer. 8, 8).
Za stari Izrailj i za novu Evropu rečene su ove reči. Jer izneveriše izbranje svoje i ne biše svetlost narodi ma nego tama.
Nova Evropa razbi zakonske tablice i Mojsijeve i Hristove, pogazi moralni zakon Božji, pa izmisli lažne zakone prirodne, i stavi ove kao teški jaram ljudima na vrat. Objavi postojeće kao nepostojeće a nepostojeće kao postojeće. Jedini postojeći zakon, zakon moralni, što je od Boga, nazvat zakonom, odbaci kao nezakon, ili kao neku iznošenu haljinu; a ono što nije Božje nazva zakonom, vremeni poredak prirodnih stvari i zbivanja, to proglasi zakonom jedinim i neumitnim. Kao da je Bog mogao dati zakon nemuštoj prirodi a ne slovesnom čoveku! Ali kako nagovori drevna zmija, koja Evu slaga, nagovori kroz večitog Judu književnike evropske te laž napisaše lažnom pisaljkom svojom.
Napisaše laž u vidu pesama, da obrate čednost u ne čednost; krštenu omladinu evropsku u rod pasji, pohotljivi i bludni.
Napisaše laž u vidu romana i priča, da zaslepe oči Evropejaca za Nebo i duhove neba i da im onda oslade kal, zemlju i sve što je u vlasti smrti i groba i crva.
Pa napisaše laž u vidu istorije, gde slepe sile prirodne, mašine u rukama Božjim, staviše iznad Boga, i pomoću njih objašnjavaše sudbinu naroda, plemena čoveka i svega čovečanstva – pomoću Božjih mašina a ne pomoću Boga. I lažući slaviše jedan narod a ponižavaše Drugi, dražiše jedno koleno protiv drugog, prema datoj im plati, te razjariše narod protiv naroda i decu protiv otaca.
Pa napisaše laž u vidu filosofije, gde se jedan nadu veni čovek poduhvataše posla nesrazmeno svojoj ograniče noj sili, da objasni kako je svet stvoren i kako se svet drži u granicama svojim i šta je čovek, kakav mu je put i gde mu je kraj. Sve sisajući iz svojih prstiju i lažući bez uzde i brbljajući bez kapije na ustima svojim. Kao da Bog nikad nije progovorio pre njih! Kao da Tvorac nije sve to kazao i otkrio ljudima preko svojih izbranih slugu, pravednika i proroka i najzad preko Sina svog jedino rodnog!
Najzad napisaše laž o tobožnjim zakonima prirodnim a protiv moralnih zakona Božjih. Napisaše laž, neznanje i nepravdu. I niko ih od ljudi ne uze za to na odgovor. Jer su narodi evropski odavno postali raslabljeni, te ne smeju da se protive naduvenoj i drskoj gospodi svo joj. A kad ta naduvena i drska gospoda, mračna kao noć i kao grob nenasita para i slave, baci moralni zakon Božji u oganj, ta ista gospoda postavi i nov moralni zakon, i to
da može čovek slobodno verovati ili neverovati u jednoga Boga ili u stotinu bogova,
da je slobodno svakome klanjati se idolima od srebra i zlata i drveta i hartije,
da se neće uzimati na sud onaj ko ruži ime Gospodnje, ali će ce uzeti na sud onaj ko ruži uličnog stražara;
da sinovi treba da odbace verovanja svojih roditelja kao zablude i da ih ne slušaju i ne poštuju nego da se što pre od njih odele;
da nedelja nije nikakav praznik nego dan kao i drugi dan, i da tog dana čovek treba da svoje telo bolje odmori i nahrani nego drugih dana;
da je slobodno ubiti svakoga ko je protiv tvojih ličnih ili esnafskih ili nacionalnih interesa;
da je blud i preljuba ravna braku;
da je krađa relativna stvar, što će se ceniti prema prilikama;
da je kriva kletva potrebna za spasenje pojedinaca i društva.
Eto, braćo moja, zašto je morao doći veliki Svetski rat. Uvređeni Tvorac ratom je stresao zemlju, da bi se stresao kal sa duše evropskih ljudi. Hoće li osećati bol od toga potresa i hoće li razumeti zašto je udarena prošlim ratom? Hoće li se osvestiti pa odbaciti glupave i nepravedne zakone svoje i vratiti se večnom moralnom zakonu Božjem? I hoće li dozvoliti lažljivim književni cima svojim da i nadalje pišu laži lažnom pisaljkom svojom i pomračuju svetlost Božju u dušama ljudi Božjih? Hoće li to ili neće li to – od toga zavisi sreća ili nesreća, spas ili propast buduće Evrope.
Za sada se samo kod Srpskog naroda jasno vide znaci pokajanja i osvešćenja. No to treba da dođe do vrhunca da bi nam se Bog smilovao i grehe nam oprostio. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *