NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
LXXII
Vi ste Crkva Božija, braćo moja. Znate li vi da ste svetinja Bogu? Znate li vi da su telesa vaša hramovi Du ha Božijega? Znate li vi da niste svoji nego Božiji? Znate li vi da vas čeka Otac vaš nebesni da vas kao ma lene hramove svoje unese u svoj bezgranični i večni hram? Ako to znate treba da se pazite od svake nečisto te, i u delima i u željama, i pomislima. Treba da živi te u velikom strahu od suda Božijega i da se vladate kao u oltaru Boga živoga i strašnoga.
Kad vas imenujem hramom Duha Svetoga, ne imenujem vas ja nego apostol Božji. Ja samo tim potvrđujem i ističem ličnost svakog od vas. A kad vas imenujem – opet ne ja nego apostol Božji – Crkvom Božjom onda tako ističemo i potvrđujemo vas kao članove Crkve Hristove ili porodice Božije. Dakle i kao ličnosti i kao članovi crkve vi ste u oba slučaja Božiji. I kao ličnosti i kao članovi Crkve vi ste u oba slučaja svetinja Božija. Time su najbolje rešena dva pitanja koja neznabožni svet nikako nije mogao rešiti; dva pitanja, zbog kojih je Evropa primila zaista reke krvi pa ih ostavila nerešene. A to je pitanje ličnosti i zajednice, ili rečeno tuđim rečima: individualizma i socijalizma. U rekama krvi čas je tonulo jedno čas drugo, i čas jedno se dizalo čas drugo. Ali nikad oboje nisu mogli dobiti od ljudi pravo na postojanje. Nego uvek vika s jedne strane: Neka utone ličnost da bi postojalo društvo! I vika s druge strane: Neka utone društvo da bi postojala ličnost! Ali oboje se nikad nije moglo dovesti u sklad. Zašto? Znate li za što? Zato što je svetinja izgubljena. Skinuta je svetinja sa čoveka i sa društva, i sve se počelo vulgarno voditi vulgarnim putevima ka vulgarnim ciljevima. Niti više čovek ima sažaljenja i poštenja prema društvu niti društvo prema čoveku. Ličnost je prestala smatrati se svetim hramom Duha Božijega i društvo se prestalo smatrati svetom Crkvom, tj. svetom zajednicom ili još bolje porodicom Božijom. A čim je Bog udaljen, satana se javio na megdanu da razjarava individualiste protiv socijalista s jedne strane i sa jednom svojom vojskom i socijaliste protiv individualista s druge strane sa drugom svojom vojskom. Individualizam i socijalizam – to su zverska imenovanja satanskog čovečanstva, koje su potisnule imenovanja: hram i crkva.
Mi hrišćani kažemo kao i apostol za ličnost: hram, a za društvo kažemo crkva. Svaki je hrišćanin sveti hram svetoga Duha i zajednica pak hrišćana sveta Crkva Svetoga Boga. U oba slučaja svetinja. U oba slučaja Božja svojina. Da, u oba slučaja poštuj hrišćanina kao samoga Hrista, a društvo hrišćana kao sabor Bogova. I u oba slučaja Božje očinstvo s Božje strane a s ljudske strane u prvom slučaju čovečije sinovstvo (u odnosu prema Ocu) i čovečije bratstvo (u odnosu čoveka prema ljudima).
U hramu Duha Svetoga vlada Duh Sveti. Što znači i u meni i u tebi i u mojim rođacima i u tvojim rođacima, u svima nama krštenima, koji smo hramovi Duha Svetoga, vlada jedan i isti Duh Sveti. Tim Duhom mi dišemo i živimo. Njime se osvećujemo, njime sjedinjujemo međusobno u jedno telo, ne u telo skotsko ni prirodno nego u telo Hristovo začeto u Nazaretu bez pohote čovečije, preobraženo na Tavoru, vaskrslo na Golgoti, vazneseno na nebo.
A kada u svima nama, kao u svetim hramovima, vlada Duh Sveti, onda i u skupu sviju nas, to jest u crkvi Boga živoga, vlada taj isti Duh Sveti. A kad u mnogim ljudima vlada jedan i isti Sveti Duh Božiji onda su svi, hiljade njih ili milioni ili milijarde – svi kao jedan jedini čovek. Tako kao jedan i isti Duh Gospodnji množina postaje kao i jednina. Kao što opet kroz brigu i ljubav pre ma svima i za sve jedan čovek postaje kao mnogi, i jedni na biva kao i množina. Sve po sili svetoga Duha i svete ljubavi.
Tako je javljeni Bog u liku Isusa Hrista najtemeljnije i najsavršenije rešio ova dva mučeća pitanja koja ljudi sami nikad nisu mogli niti će moći rešiti. Kao što se bez kiše ne može rešiti mozgovima svih ljudi pitanje oranja i sejanja, a kad Bog dade kišu s visina, onda je sve dobro rešeno. Tako se ni pitanje vrednosti i slobode ličnosti s jedne strane niti pitanja društva (od najužeg do najšireg) ne može rešiti bez nečega nebesnoga. Treba da siđe na ljude nešto s neba kao što kiša pada na suhu zemlju. A to nešto nebesno nije nešto nego je to neko, i niko drugi do preslavna treća ipostas Svete Trojice, Duh Sveti. Kada On siđe s neba, i učini od isparljivih i blatnih telesa ljudskih hramove Božije, i kada sve te hramove sjedini u svetu Crkvu Božiju, onda ljudska pamet i ljudska ruka nema tome ništa ni da doda ni da oduzme. Ljudska pamet i ljudska ruka može samo da poruši ono što je Bog sazidao. To je i učinjeno u Evropi. Zbog toga je došlo do magle i zabune i bunta i revolucija i rata i uništenja. Jer zavoleše bezbožni ljudi više mrak nego svetlost, i put satanin više nego put Hristov. Pa kako su od Hrista otpali tako su i propali. Skinuvši sa sebe svaku svetinju i odunuvši Duha Svetoga iz sebe, oni su postali podsmeh demonima i životinjama. Znaju to demoni i osećaju to životinje. Zato demoni sve jače navaljuju na bivše ljude a životinje sve plašljivije beže od njih. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *