NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
LXXI
Od sveštenika je potekla sablazan na Zapadu, od sveštenika je počela propast Zapada, od onih sveštenika koji, skvrniše svetinju i izvrtoše zakon (Sof. 3, 4). Nije li i jevrejski prvosveštenik Aron sam salio zlatno tele u pustinji i pustio narod da se klanja teletu, i to mrtvom, umesto živome Bogu.
Skoro hiljadu godina crkva Hristova na Istoku, i na Zapadu bila je jedna crkva, sa istim umom i istim srcem i istom svešću o dužnosti. Ali na kraju prve hiljadugodišnjice od rođenja Spasitelja sveta kao da je okovani satana pušten iz pakla da vara ovaj svet. A način sata nin nije kao način Hristov. Počinjući zidati carstvo Božje među ljudima Hristos je izabrao najprostije i naj neznatnije ljude. Satana pak uvek je prezirao male i ne znatne a dejstvovao preko prvaka, vođa, starešina i glavešina, prvosveštenika, filozofa, kraljeva, državnika, naučnika, umetnika i tako dalje.
Na kraju prve hiljadugodišnjice satana je udario preko prvosveštenika zapadne crkve, njega naustio da se odeli od Istočne pravoslavne crkve, i naduvavši u nj duh gordosti nastavio ga da se zavadi sa svima kraljevima i kneževima svih hrišćanskih naroda, da oko šta nego ni oko šta: oko stolice i počasti i prvenstva i vlasti. To jest oko svega onoga što je Spasitelj stavio na poslednje mes to na najnižu numeru svoga metra, što je taj prvosveštenik doslovno izvršio.
Odelivši se od Crkve pravoslavne on je stao skvrniti svetinju i izvrtati zakon Božiji. Skvrnio je svetinju ti me što je odbacio post kao nepotreban i zaveo dvorski nečisti život u svojoj kući. Izvrtao je zakon Božiji, i zakon vere i zakon vladanja (jer to dvoje sačinjava Božiji zakon za spasenje ljudi). Izmenio je Simvol vere, olakšao podvig spasenja kod svojih vernika time što je, sve ono što se smatralo teškim zamenio lakšim: novčanim prilozima i malim brojem kratkih molitava. U toku vre mena on, kao da je rekao Hristu: moramo znati ko je prvi u carstvu Tvome. Pitanje koje su ti postavili sinovi Zavedejevi Ti nisi pravilno odgovorio. Rekao si kako tobož ko hoće da bude prvi neka bude sluga svima i kao da je Sin Čelovječeski došao, ne da njemu služe, nego da on služi, i – najzad da bi zabluda bila veća – oprao si prljave noge ribarima. Istorija je dokazala da si pogrešio. Narodi su stoka glupa. Ta stoka pre svega traži vođu i glavara, traži prvoga iznad sviju, traži nepogrešnoga. To je osnovno i glavno u svakom društvu i u sva kom narodu. Ti to nisi mogao znati, jer si malo živeo u ovom svetu, mlad si umro, i jer nisi studirao psihologiju masa. Međutim, mi prvosveštenici učili smo velike škole, putovali mnogo po svetu i živeli dva puta duže od tebe. Zato red je da ti ostaviš nama da prema svome ogromnom iskustvu rešimo ovo pitanje. Ti budi na nebu što god hoćeš a nama ostavi zemlju. Ti budi Bog na nebu a mi Bog na zemlji; Ti nepogrešan na nebu a mi nepogrešni na zemlji. Videćeš Ti na kraju krajeva, da je ovaj naš praktični program nesravnjeno bolji od Tvoga idealističkog i mladićskog programa. Poslušaj ti nas starce, koji se evo hiljadu godina s tvojim imenom rvemo, kao i sa ovim poganim svetom. Da si slušao starce, Ti ne bi ni bio raspet na krst.
Tako je satana morao šaptati prvosvešteniku Zapada a tako je prvosveštenik najpre morao šaptati Hristu a posle svoj šapat objavio celom svetu u vidu nove dogme o svojoj nepogrešivosti, to jest, o sebi kao trijumfalnom Hristu na zemlji i kao opunomoćenom predstavniku Boga Savaota pred ljudima, kome je Bog dao dva mača, jedan mač – da postavlja i potvrđuje kraljeve narodima zemaljskim a drugi mač – da ih obara i surguniše.
Šta je bila posledica toga? Bilo je ono što prorok Jeremija viče od imena Božijega: Teško pastirima koji pasu sami sebe… Pretilinu jedete, vunom se odije vate, koljete tovno, stada ne pasete. Slabijeh ne krijepite, bolesne ne liječite, ranjene ne zavijate, odagnane ne dovodite natrag, izgubljene ne tražite nego silom i žestinom gospodarite nad njima. I raspršta se stado nemajući pastira (Jezekija 34, 2 5). Gibali su se zapadni narodi pod ovakvim pastirima u nedoumici šta će i kuda će. Videli su ti narodi da oni koji njima govore o carstvu nebesnom grabe za sebe carstvo zemaljsko. I koji njima savetuju da se ne bogate, sa mi se bogate. I to na krvave načine; i koji njih odvraća ju od vlastoljublja grabe i kupuju vlast na sve strane. Gibali se i kolebali narodi hrišćanskog Zapada pred ovom sablazni kao trska pred surovim vetrom. Najzad su narodi Zapada odbacili svoga arhipastira, a oni koji su bili učeni i bogati odbacili su i veru Hristovu zbog nepojamnog antihrišćanskog stava svojih prvosveštenika. Dotle je vođ crkve bio i vođ kulture. A kad je zavada nastala, onda kulturom Zapada počeo je upravljati svetovnjak. Sa tana je igrao dvojnu igru: sa prvosveštenikom protiv kraljeva, protiv naučnika, protiv kulture i prvosveštenika, a sa kraljevima protiv prvosveštenika i sa nosiocima kulture i nauke i umetnosti i politike (ne samo protiv prvosveštenika i klira) nego i protiv same vere u njenim osnovima. Drskost s jedne strane izazvala je drskost s druge strane. Pakost je rodila pakost; prezrenje je iskresalo prezrenje. Jedna krajnost dozvala je drugu krajnost. I tako, kao što naš pesnik kaže: „Sve je pošlo đavoljijem tragom“. Prkos je zavladao na obe strane: prkos crkve protiv države, vere protiv nauke i obratno, sveštenika protiv građanina i obratno. I taj prkos je požnjeo gorke plodove, najgorčije, u naše dane.
Zato, Srbine, znaj ovo i zapamti i hodi mudro kao i oci tvoji. He daj svakome da bude pastir. A kad imaš do bre pastire to ti je nebeski dar veći od celoga sveta. Poštuj dobre sveštenike svoje kao dete roditelje svoje, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji. Poštuj a ne ruži, po tuđem primeru; ispravljaj ga a ne deli se od njega. Jer crkva je važnija od svega ostaloga, pošto je samo crkvi obećana vernost, a ne državama i kulturama. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *