NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
LXVIII
Neznanje, briga i očajanje to je kao neki trostruki bič nad glavom svakog onog koji zaboravi i odrekne Boga, stvoritelja svoga. Jer što god više sabere manjih znanja, oseća da manje zna i što god više nagomila bogatstva, sve se siromašniji oseća. I što god više traži sreću, sve dublje tone u mrak očajanja.
Znate li ko su najveće neznalice? To su ljudi koji ne poznaju Boga ni silu Božju. To je posvedočio sam Gospod Isus kad je rekao sadukejima, svojim kušačima: varate se jer ne znate ni Svetoga pisma ni sile Božije! A sadukeji su bili jevrejske sveznalice bez vere u Boga i u vaskrsenje. Sve su znali samo nisu znali Boga ni sile Božije. A poznanje Boga jeste kao so koja osoljava svako drugo znanje i daje mu ukus i čuva ga od zloupotrebe. Sadukeji našega vremena to su judaizirani evropejci, negda kršteni u ime Gospoda Isusa Hrista a potom prezreli svoje krštenje i postideli se imena Isusova. Zato su im sva znanja gora od seljačkog neznanja, jer su bezukusna i na zlo upotrebljena. Uzalud se oni hvale svojim svetskim znanjem, i uzalud su uzeli sitna znanja čudna kao merilo vrednosti i veličine čoveka. Ali što je visoko kod ljudi mrzost je pred Bogom, rekao je sam Gospod Bog.
Drugo zlo koje pritiskuje ljude našeg vremena to su brige. Brige i brige i samo brige. Pogledajte na ljudima i brzo ćete biti na čistom od kuda dolaze tako mnoge brige. Ljudi sa verom jesu ljudi sa malo briga; ljudi pak bez vere jesu ljudi sa velikom brigom. Jer ljudi koji osećaju prisustvo Božje u svom životu, nadaju se u Boga, mole se Bogu i prenose sve tegobe i brige svoje na Njega Svemoćnoga. Polažem na Boga brige moje, i On će me prehraniti, kaže psalmist. A Gospod spasitelj naš naročito je hteo da svoje sledbenike oslobodi izlišnih briga. Zato ih je i učio: He brinite se za svoj život, šta ćete jesti ili šta ćete piti, ni za tjelo svoje u što ćete ss odjenuti… Pogledajte na ptice nebesne! Ko njih hrani ako ne Otac vaš nebesni? Ili pogledajte na krinove poljske, odevene u prekrasnu belinu. Ko njih tako carski odeva ako ne Otac vaš nebesni? Zna Otac vaš da vama treba hrane i pića i odeće. I On će vam to dati uzgredno, uz ono glavno i najglavnije. A vi gledajte pa ištite od Njega to Glavno i najglavnije – carstvo Božije.
Pogledajte, braćo moja, i vidite: jedini ljudi koji za ista imaju radost života to su oni koji su primili ovu zapovest Hristovu i po njoj žive. Međutim, brige izedoše one ljude koji se muče da bez Božije pomoći svrše sve poslove, osiguraju sva sredstva, stignu na sve puteve, ispune sve svoje planove i zadovolje sve svoje želje. Oni zidaju a neka nevidljiva ruka ruši. Oni sabiraju a neki nevidljivi vetar rasipa. Oni trče a neki čudotvorac sve više produžuje put i udaljava njihovu metu i njihov cilj. Zbog toga se izedoše bezverci; ostareše pre vremena; oslabiše, iznemogaše, izgubiše nerve, otupiše srca, iznuriše um, raslabiše volju. Pitate li me: što ste takvi? Dobićete odgovor, sasvim moderan odgovor: brige, brige me upropastiše. Kako i ne bi, kad je bedni čovek natovario na sebe brige Božije. A Božije se brige ne mogu izbrinuti bez Božje sile niti Božji poslovi svršiti bez Božje mudrosti. Nisu džinovske brige za ke peca, ni Božje za čoveka.
Treće zlo koje pritiskuje ljude našeg vremena to je očajanje. Čovečanstvo bez radosti, to je današnje belo čovečanstvo, koje je odbacilo prijateljstvo Hristovo te pronašlo druge prijatelje. Očajanje kod najučenijih i naj bogatijih. Očajanje kod žena, očajanje čak i kod dece. A pečat očajanja jeste samoubistvo. Odkud toliko očajanje u našem veku i toliki očajnici? Od praznine uma i od pustote srca. Um ne misli o Bogu a srce ne ljubi Boga. Otuda. Sav svet ne može ispuniti um čovečiji; to može samo Bog. Bez Boga um je uvek prazan. I sve znanje koje se u nj ubacuje, pada u neku bezdnu kao kamenje kad se baca u zvekar. Ljubav celog sveta ne može napuniti srce čovekovo. Jer srce oseća da se svetska ljubav menja, čas je u plimi, čas u oseki i čas sasvim presušuje. Braćo moja, i um i srce naše namenjeni su Bogu i samo im Bog može punoćom svojom zadovoljiti: punoćom svoje radosne mudrosti i punoćom verne ljubavi.
Bez Boga je – sve neznanje i neznanje.
Bez Boga je – sve briga i briga.
Bez Boga je – sve očajanje i očajanje.
Reče Gospod učenicima svojim: Ko je najmanji među vama, onaj je veliki (Lk. 9, 48). Najmanji u svetskom znanju, najmanji je i u gordosti; najmanji u izlišnim bri gama, velik je u radosti života; najmanji u očajanju, velik je u svakom bogougodnom delu. Zaista je takav veliki pred Bogom. Takav je bio srpski narod pre tri ili četiri ko lena. Srpski narod imao je tada najveće znanje, upravo znanje nad znanjima. Co sviju znanja, a to je znanje o Hristu, javljenome Spasitelju. Zbog toga on nije patio od ne znanja od koga pati industrijska izveštačena Evropa. Ni je patio ni od mnogih briga, jer je imao pouzdanje u živoga Gospoda Boga i Svece Božije. Nije patio od očajanja jer je znao da se vozi Božijim kolima i da putuje po Božijoj volji iz jednog Božjeg sveta u drugi Božiji svet. Mnogo smo posrnuli. Mnogo smo izgubili od težine naših predaka. No ima u nama još ogromne snage, da se dignemo po Božjem blagoslovu. Ustanimo, danas dignimo se očistimo se i razveselimo se. Jer Bog nas gleda i vodi. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *