NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
LXVII
Crkva hrišćanska, braćo moja, nije nikakvo filosofsko društvo u kome se ljudi nadmeću svojom pameću rešavajući pitanje ima li Boga ili nema. Crkva hrišćanska je porodica Božja koja čuva stara i dodaje nova svedočanstva ne o tome da li Bog postoji – to se samo po sebi razume nego o tome da se Bog javio svetu u telu i u licu Gospoda Isusa Hrista. Ta porodica je tako porasla u toku 2000 godina da svojim brojem nadmaša najveća carstva na zemlji. Crkva nije filosofija, crkva je svedočanstvo; živo svedočanstvo živih ljudi. Mnogi milioni svedoka živeli su pre nas; oni su i sad živi u drugom svetu. Mnogi milioni žive sada sa nama. I oni he posle smrti živeti u drugom svetu. A mnogi milioni živeće posle nas. I oni he se naći u duhovnom svetu zajedno s nama i svima ostalim svedocima Hristovim od početka do svršetka vremena. Ako se Bog nije javio i dao svoje lično svedočanstvo o sebi, onda ljudima ništa ne ostaje nego da očajni čekaju dok se Bog ne javi. Jer dok se Bog ne javi na nesumnjiv način i ne da lično svedočanstvo o sebi, sve što ljudi budu mislili i govorili i pisali o Bogu to će biti slutnje i nagađanja, gatke i pretpostavke. Samo kroz Boga može se poznati Bog, i samo kroz srodstvo s Bogom može se pojmiti srodstvo ljudi.
Ali ako se Bog javio, braćo moja, ne može se reći: to je ništa; niti se može reći: to je nešto; nego se mora reći: to je sve. Jer, ne bi se Bog javio ljudima da bude manji od velikih ljudi, niti bi se On javio da bude kao jedan od njih; niti bi se On mogao staviti u red mnogih drugih putnika niti u spisak ostalih mnogih gostiju na zemlji. Ako se Bog javio onda je On sve, a sve drugo je ništa. Sve drugo je ništa što nije On priznao za nešto.
Naša crkva svedoči da se Bog javio. Crkva zna kad se Bog javio, i zna kakav se javio; zna šta je on rekao, šta je učinio, šta je otkrio, šta je obećao. Zna ko ga je ro dio i mesto gde se rodio. Zna imena i zanimanja i karakter Njegovih prvih svedoka apostola i jevanđelista i mučenika. Zna za velika čudesa koja je On stvorio i čudesa koja su se na Njemu zbila. Zna za njegovu ljubav mudrost i silu. Zna za Njegovu smrt i Njegovo vaskrsenje. Zna kako je rasla Njegova božanska porodica iz veka u vek kroz dvadeset vekova. Zna za čudesa koja su se u ime Njegovo događala iz godine u godinu kroz 2000 godina. Zna po imenu mnoge slabiće koji su pomoću Njega postali junaci. Zna za mnoge grešnike koji su Duhom Njegovim prošteni i očišćeni pa su postali pravednici. Zna za mnoge zlotvore koje je Njegovo ime obratilo u dobrotvore. Zna za mnoge razvratnice koje su kroz Njega postale svetice i mučenice. Zna za mnoga mračna plemena i narode koji su se klanjali idolima dok vest o Njemu nije došla do njih i prosvetila ih svetlošću razuma. Zna i to kako su Njegovi apostoli jevanđelskom zubljom osvetlili pagane i krvoločna plemena na evropskom kontinentu. Ali – avaj braćo moja, crkva zna kako se evropsko čovečanstvo u poslednje vreme pokolebalo u veri u Hrista kao u Boga javljenoga, i stalo u red onih koji su ga u Jerusalimu osudili i ubili. Onaj isti strah judejski koji je vo vremja ono mnoge odvraćao od Hrista a druge opet činio potajnim učenicima Njegovim, isti onaj strah uselio se i u takozvanu knjižnu intelektualnu i političku Evropu našeg vremena. Obuzeti tim strahom neki se javno odriču Hrista i hvale Barabu, drugi okreću leđa crkvi i udaljuju se ćutke ali prazne duše; treći ostaju Hristovi sledbenici ali samo potajno, da ih ne bi moderni gonitelji Hrista isključili iz svojih loža, kao Jevreji iz svojih sinagoga.
Malo po malo pa je seme neverovanja da se Bog javio poraslo i donelo svoje gorke plodove. Hristos je negda prekoreo svoje učenike što nisu poverovali Mariji Magdalini i još dvojici učenika da su ga videli vaskrsla iz groba i da su govorili sa Njim živim. Prekori ih za njihovo nevjerje i tvrdost srca što ne vjerovaše onima koji su ga vidjeli da je vaskrsao (Mk. 16, 14). I svi učenici poverovaše. Koliko i koliko puta je živi Hristos na razne načine i preko najboljih ljudi prekoreo krštene Evropejce za njihovo neverovanje i tvrdost srca, ali uzalud. Zato je Evropa udarena trostrukim bičem: ne znanjem, brigom i očajanjem. Ali o tome se mora zasebno govoriti.
Što se Evropa pokolebala u veri u Boga javljenoga, za to ima i uzroka i objašnjenja, premda nema izvinjenja. Ali niti ima uzroka ni objašnjenja srpskoj pokolebanosti u veri u Boga javljenoga. Jer srpski narod nagomilao je kroz vekove svoga života, odvojen od Evrope, nagomilao je bezbrojna svedočanstva o Bogu javljenome. Hristos ga je kalio u ognju muka stotine godina da bi u ovo vre me, baš u ovo vreme stao u Evropu svetao kao sunce, pun kao more, snažan kao apostoli da bude od pomoći raslabljenoj Evropi. No mi smo za kratko vreme ponovo zarđa li tako da nas je Gospod morao ponovo baciti u oganj da nas prekali. Bogu našemu slava. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *