NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
LXIV
Svi su putevi Božji, braćo pravi, svi su putevi ljudski krivi. Kad ovo kažem o ljudima, ja zaslužujem da bu dem odmah zasut kamenjem, ako ne dokažem. Jer bacam se klevetom na sav rod ljudski a to su mnoge milijarde i milijarde ljudi koji su od Adama živeli pod ovim istim nebesnim suncem. Ali ja se ne plašim, jer stav moj u ovom slučaju je unapred opravdan. Niko ne spori. da su svi putevi Božji pravi. Ali onima koji spore da su svi putevi ljudski van Boga krivi, ja mogu odgovoriti: ne tvrdim ja to prvi, niti moram ja to dokazivati. Bog je prvi kazao, Jevreji su to dokazali, a Evropa je to na oči naše potvrdila.
Da su svi putevi ljudski krivi, to je objavio sam Gospod Bog Stvoritelj ljudi sa roditeljskom žalošću. Na prastaroj letopisnoj tabli vremena – a to je Sveto pismo Božje – stoji napisano: I Gospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji i da su sve mi sli srca ljudskog svagda samo zle, pokaja se Gospod što je stvorio čoveka na zemlji, i bi mu žao u srcu (I Mojsijeva, 6, 5-6). Zbog toga pusti Bog sveopšti potop, od koga se spase samo pravedni Noje da bi nastavio rod ljudski.
Ali ni posle Potopa, niti posle hiljade godina vre mena ljudi se nisu naučili napustiti svoje krive putove i hoditi putem Gospodnjim.
Niko bolje od Jevreja ne može ovo dokazati. Bog je izabrao narod jevrejski da mu bude čirak na kome će on držati veliku svetlost istine pred ljudima svih ostalih naroda. Ali taj čirak malo pa malo se obarao u blato; i malo malo pa je tonuo u vodu. Nijedan narod u istoriji zvezdane vasione nije video toliko čudesa Božijih velikih i strašnih, kao jevrejski narod, pa ipak sve je bilo uzalud: taj narod je svaki čas napuštao puteve Gospodnje i skretao na tamne i sramne puteve svoje ljudske.
Čak i ono prvo pokolenje jevrejsko, koje je lično videlo čudesa Božja kroz Mojseja u Misiru i koje je prošlo kroz rascepljeno more kao po suhu, i koje je gledalo kako po pustinji poteče voda iz stene, i koje je jelo hleb ne besni, manu koju je Bog svaki dan sipao s neba kao brašno – avaj čak ni to prvo pokolenje koje je očima gle dalo i ušima slušalo nije htelo ići putem Gospodnjim nego je svaki čas bežalo na svoje sramne i tamne puteve, kao žena koja izneverava muža svoga.
Dakle to pokolenje koje je bilo svedok svih onih nebivalih čudesa, i koje je u prvi mah pevalo Gospodu Bogu pesmu zahvalnosti za svoje oslobođenje od tamnovanja misirskoga. To pokolenje kad je bilo u pustinji i čim se ve liki Mojsej malo odmakao od njih on je salio zlatno tele, poklonio se zlatnom idolu mesto Boga i viknuo: Ovo je Bog tvoj, Izrailju, koji te izvede iz zemlje Misirske (II Mojsijeva 32, 8). Dakle, zlatno tele izvelo ga je iz Misira; zlatno tele poklonilo onolika čudesa u Misiru i u pustinji! Da li imate pameti vi koji tako radite? Imamo, imamo, baš po pameti govorimo, da nas nije oslobodio robovanja i izveo iz Misira neki drugi Bog nego ovo zlatno tele. Ali pitamo mi: kako vas je moglo pokrenuti da izađete iz Misira to zlatno tele koje ne može sebe da pokrene ni za jedan pedao bez pomoći ljudske. Odgovor buči i huči: Ne pitaj kako, ne pitaj, samo znaj da nema drugog osim ovog zlatnog teleta i da nas nije neki drugi Bog izveo iz Misira nego ovo zlatno tele. Zato prinosimo žrtve zlatnom teletu i igrajmo oko njega u njegovu počast!
Vi ćete reći, braćo, ta to je davno bilo, a mi sad ži vimo u evropskom veku. Imate pravo. Istina je to što kažete. No znajte da se baš evropski vek posle Hrista poklopio u idolopoklonstvu sa dvadesetim vekom pre Hrista. Kao onda Izrailj tako i u ovo vreme Evropa je proglasila mrtve stvari za Bogove. Odbacila je Boga u čije se ime krstila i koji ju je izveo iz satanskog Misira gluposti i nemorala, odbacila ga je potpuno, a napravila sebi idole od kamena i drveta i hartije i zemlje i bezbroj drugih nemuštih i mrtvih tvari zemaljskih. Sve je to Evropa nazvala jednim imenom, sav taj svoj nemušti mrtvi panteon imenovala je ona rečju: Kultura. Što je zlatno tele bilo za Izrailj u pustinji, to je Kultura za novi Izrailj tj. za krštenu Evropu. Kultura je proglašena od zaluđenih i sumasšedših Evropejaca za majku svih bogova naših. Kultura iznad svega. Može neko odbaciti živoga Boga, neće mu se zameriti, ali Kulturu ne sme odbaciti, zameriće mu se. Može neko grditi Hrista do mile volje, neće se smatrati nesavremenim i neukim, ali ako Kulturu bude ružio smatraće se nesavršenim, neukim i neuračunljivim. A Kultura nije drugo do materija, pra šina, blato, pepeo.
Ali braćo moja, ako možete uzvisiti svoj duh samo za jedan metar iznad svog tela, videćete plamen gneva Božje ga kako nepoštedno sažiže ljude i narode na krivim putevima, kako guta sve idolopoklonike, bilo one jevrejske koji se klanjahu zlatnom teletu bilo ove evropske koji se klanjaju nemuštoj Kulturi. Oganj i plamen, bura i vihor, mrak i bič, rat i bolesti, glad i crvi desetostrukim bičem šiba uvređeni Stvoritelj nedotupavna i bezobrazna stvorenja. Ovo vam je reflektor na prošle evropske i svetske ratove. Ovo vam je objašnjenje; ovo očigledno tumačenje.
Srpska gospoda služila su kao crkvenjaci pri đavolskoj službi Evrope; dodavali su kadionicu, kojom je Evropa (tekst nečitak).
Kakvo onda čudo što je Evropa pala i Srbija propala? Ako pođete istim krivim putem, doživećete isto.
Ako li se vratite na put pravednoga Boga, Stvoritelja i Spasitelja svoga, bićete Njegov narod i živećete u miru i sreći. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *