NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
LXI
Bog je naš, braćo, Bog slobodne dece a ne robova. Hristos je sišao na zemlju ne da silom regrutuje ljude nego da pribira dobrovoljce u svoju vojsku. Ko hoće, hoće; ko neće, ne mora. Samo što onaj ko neće da bude dobrovoljac Hristov, postaje regrut satanin, hteo on to ili ne hteo. Jer je Hristos rekao: Ko nije sa mnom, protiv mene je. A vođ sviju onih koji su protiv Hrista od iskoni jeste onaj mračni adski general satana.
Srpski narod je dobrovoljno pošao za Hristom, po slobodnom izboru svome a ne po sili. Jer nije se krstio jednoga dana po zapovesti ili zakonu nečijem nego se pos tepeno krštavao kroz nekoliko vekova. Borbu za slobodu srpski narod je stavio odmah uz borbu za krst časni. A to znači da je srpsko geslo od pamtiveka: vera i sloboda. Kad kažemo vera, mi mislimo samo na Hristovu veru, na veru pravoslavnu. A kad kažemo sloboda, mi mislimo na slobodu kod ljudi, po reči apostola Pavla Bogoljupca koji veli: kupljeni ste skupo, ne budite robovi ljudima (I Korinćanima 7, 23).
Prema našem narodnom geslu moramo uvek ceniti sudbu našega naroda. Kad smo se borili za Krst, i očekivali Slobodu od Boga kao dar za borbu za Krst, tada nam je dolazilo vaskresenije. Teški krst robovanja sijao bi se kao sunce a sloboda bi davala toplotu kao sunčani zraci. Tada smo znali da smo od Boga pomilovani i da je Krst Hristov pobedio nečastive vrage naše i da je došla od Boga darovana a od nas žuđena sloboda. A kad bi se čaša opet prevrnula, pa Krst potamnio a sloboda pobegla od nas, tada smo znali, da nas Bog za grehe naše kažnjava i da je tuđinska tiranija zagospodarila nad na ma. Kao kad sunce pomrča i mesec izgubi svoj sjaj.
Nema naroda u svetu koji je tako prosto i jasno znao da objasni sve što ga snađe, bilo dobro ili zlo, kao što je srpski narod a to je zbog toga što nijedan narod osim srpskog nema jedno takvo pozitivno i jasno geslo: Za Krst časni i Slobodu zlatnu, koje bi bilo merilo svih događanja i svih zbivanja.
Mereći tim merilom ono što nas je snašlo u Drugom svetskom ratu, mi brzo dolazimo do ovog nepogrešnog zaključka: postradali smo zbog toga što smo Krst ostavili a slobodu odvojili od Hrista; te se kao meso odvojeno od soli usmrdela sloboda naša. Ovo što ja govorim neće razumeti bezbožnici. Njima ne vredi ni govoriti. Jer njima govoriti i šljunku svirati na obali mora, isto je. Niti će oni razumeti niti će ih pak izbrati. Ali vi ćete razumeti moje reči, vi koji znate za Boga i za dušu; vi kojima je poznata volja Božja iz Svetoga Pisma – Sudba srpska iz istorije srpske. Porugali smo Krst, uprljali smo slobodu – i pali smo pod bič Nekrsta i pod tiraniju Robova.
Uzdisali smo za slobodom kao samrtnici, gakali smo za slobodom kao čavke. Borili se za slobodu s mačem preko nabujalih grobova braće svoje, i molili se Bogu za slobodu sa suzama. A kad je sloboda došla, mi smo se igrali s njom kao sa majmunom u cirkusu. Ama nismo je držali ni jedan jedini dan za svetinju! Nego smo od jutra prvoga dana počeli zaigravati s njom kao sa šarenom ženom iz cirkusa. I sveta Nebesa gledala su dvadeset godi na našu komedijašku igru sa slobodom kao sa ženom iz cirkusa. I gnev Gospodnji skupio se nad nama kao što se u leto skupljaju gusti gradobitni oblaci. A milioni srpskih mladića koji su živote svoje položili za slobodu našu gledali su s neba šta mi radimo i vapili su Svetome Savi: Oče naš, Savo, budi Sveti Ilija, pa izmoli od Hrista da udariš gromovima ovo komedijaško i cirkusko pokolenje koje je svetu slobodu pretvorilo u šatradžijsku besramnicu.
Sloboda je sloboda od zlih ljudi a služba blagome Bogu. Onaj prvi deo mi smo razumeli, ovaj drugi nismo. Razumeli smo da je sloboda oslobođenje od zlih ljudi, ali nismo razumeli da je sloboda služba blagome Bogu. I zbog ovog nerazumevanja i neslušanja crkve o tome, mi smo izgubili slobodu. Jer nismo služili Bogu nego svojim telesnim strastima. To je bila sloboda tela a ropstvo duha. Na suprot ropstvu pod tućinom, kada je duh bio slobodan a telo okovano. Svugde se ugađalo samo telu i svuda se ogorčavao duh. Svuda se služilo samo lično sebi, nigde Bogu. To nije bila „sloboda slave dece Božje“, kako veli apostol Pavle nego uhvaćeni beli golub pa ritnut u katran (Rim. 8, 21). Ili po rečima apostola Petra, ali ne onoga Petra koga pape rimske slave kao svog prađeda, nego onoga divnoga sina Joninog a brata Andrejevog koji nas opominje da nam sloboda ne bude pokrivač pakosti nego prilika da poslužimo Bogu kao sluge Božje (I Petr. 2, 16).
O, Gospode, Isuse blagi, zgrešismo sa ocima našim. Ginusmo za Krst, pogazismo Krst. Stradasmo za slobodu a omalovažismo slobodu. No pomiluj nas zbog našeg pri znanja i pokajanja. Ako ima šta dobro kod nas Tvojih grešnih Srba to je što za svaku nevolju svoju ne krivimo druge no sebe. To ne čine neznabožci i jeretici. To čine samo pravi pravoslavni hrišćani. Zbog toga i samo zbog toga pomiluj nas i spasi blagi Gospode naš. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *