NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
LX
Jeste li čuli, braćo povest o zalutalom?
Zalutalo dete u šumi. Plače i traži. Šta traži pre svega zalutalo dete?
Hristos bi rekao: Pre svega tražiće svoga roditelja.
Evropa bi rekla: Ne, nego bi najpre tražilo hleba.
Hristos bi rekao: Dete zna da kad nađe roditelje, naći će i hleba i sve ostalo što mu treba. Zato ono najpre traži roditelja.
Evropa bi rekla: Nije tako Hriste. Mi to bolje znamo. Ti nisi znao za teleskop i mikroskop i magnetsku iglu i elektriku i bioskop. Dakle, zalutalo dete bi naj pre tražilo hleba i obuću i odeću i prenoćište, a o roditelju ne bi imalo kad ni da misli.
Hristos bi rekao: Kad znaš bolje od mene, odmetnico moja, a ti se upravljaj prema tvome znanju. A ja ti kažem, bićeš i gladna i bosa i gola i bolesna i sumasšedša, pored sve šarene gomile tvoga nesnosnoga znanja. O,, braćo moja, kako je Hristos imao pravo! Ko to nije mogao ranije verovati, morao je tačno saznati iz poslednjih ludačkih podviga i samrtničkih trzaja evropskog čovečanstva.
Da je kojom srećom to čovečanstvo najpre tražilo svo ga nebesnoga Oca i da je iskalo pre svega Carstva nebesnoga, sve bi mu se ostalo dalo, i ono bi bilo srećno i svojom srećom ozaravalo bi sav nehrišćanski svet, i pevalo bi slavu Božju, tako složno i gromoglasno, da bi svi narodi na zemlji odbacili svoje idole i požurili da se krste i postanu članovi božanskoga hora evropskoga. A ovako, kako se uputilo za svojim pogrešnim mislima i za svojom zlom voljom, mimo Hrista i naprotiv Hrista, ono izgibe mučeći se za hleb, a uvek je gladno; polude otimajući tuđe i nikad nema dovoljno; osramoti se prepirući se o tome šta je sreća, a sve biva dalje od sreće; oslepi čitajući knjige, da bi došlo do većeg znanja, no tovareći svoj mozak sve većim teretom znanja, ono je postajalo sve gluplje i mračnije i bednije. Jer je naviklo da traži hleb i sreću i znanje mimo roditelja svoga nebe snoga i naprotiv putu i metodu što je Hristos ukazao. Otuda je jasno da su i ratovi evropski proizašli od rata Evrope protiv Hrista; sva glad i jad njen od neprimanja hrane Hristom predložene; sva nesreća i sva sramota i sve bezumlje evropsko od razmaženog odrečenja od Hrista i lutanja za krušcem soli svojih jednogrbih i dvogrbih filosofa. I to ne od juče nego iz davna. Od kada? Otkad joj je papa učinio Hrista mrskim a Luter protumačio Hrista pogrešno.
Mi se ne zluradujemo. Mi želimo od sveg srca evropskom čovečanstvu čistu istinu i pravi put. I jedno i drugo jeste Hristos, no Hristos ne po papskim i ne po luteranskim. Ne taj Hristos, nego Hristos svetih prađedova evropskih, tj. onaj Hristos kako su ga prađedovi sadašnje Evrope hiljadu godina znali i poštovali zajedno sa našim pravoslavnim prađedovima. Čitavu i punu hiljadu godina, dokle povampirena neman pontifikalnog Rima Jupiterovog nije zažmurila pred istinom, pogazila stid i počela strahom da vlada.
Ali Evropi smeta jedno: prezrenje svojih praotaca i prađedova. Zapovedio je Bog: poštuj oca svoga i mater svoju da ti dobro bude. Evropa je imala mnogo buntova i revolucija. Sve strele tih buntova i revolucija bile su upravljene na njene roditelje i praroditelje. A Bog se sveti užasno onima koji ne poštuju svoje roditelje. Jer koji se odvajaju od svoga telesnog roditelja odvajaju se i od Boga. Sve ne valja, kako su živeli naši očevi juče, mislili su otpadnici evropski, a sve je dobro kako ćemo mi živeti sutra. Od svoga Juče Evropejci su se nekoliko stoleća svaki dan otresli kao od kuge, obećavajući svaki dan svoje srećno Sutra. I život je njihov proticao u je dnom maglovitom Danas, između prezrenja onoga što je prošlo i očekivanja onoga što još nije došlo. Istorija ljudska ne zna za jednu drugu rasu ili jedan drugi narod koji se vekovima hvatao za nestvarnost i živeo nerealnostima kao poslednjih nekoliko pokoljenje bele Evrope. A baš, ta su pokolenja najviše govorila o stvarnosti; vikala protiv „bajki iz prošlosti“, gradila takozvane „idealiste“. U samoj stvari niko na ovome svetu nije bio udaljeniji od realnosti života nego Evropa. Jer realnost predstavlja onaj koji je rekao u lice nebu i zemlji: Ja sam put i istina i život. I jer jedino Evropa, raskalašna odmetnica, nije išla u dvor Ocu nebesnom da traži što joj treba, javno i otvoreno, nego je obilazeći Njega, domaćina svoga, pošla da se šunja po njegovom ima nju i da krade, da se posle njeni najveći kradljivci slave kao najveći geniji sveta.
Zašto je srpski narod tako gorko nastradao? Zato što se odvojio od svojih bogonosnih otaca i vitezova i pošao za bezbožnicima i jereticima evropskim. Kad to znamo pazimo kojim putem treba da idemo u buduće. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *