NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
LIX
Vi ste čitali braćo o sinovima Nojevim: Simu i Ja fetu. Potomci Simovi i Jafetovi u svojoj izrođenosti, slično detelini, u sedmoj godini, otpali su od Boga jedi noga, Boga živoga i svemoćnoga, i poklonili se idolima i to: Semiti idolu subote, a Jafetovi idolu kulture.
Subota i kultura to su dva lažna božanstva stavljena od nepobožnih ispred i iznad Boga, jedinoga, svemoćnoga i čovekoljubivoga. Obrezani Jevreji u vreme Hrista bili su pogazili sve zapovesti Božje samo su držali subotu. Kršteni Jevreji i Evropejci naših dana odbacili su i Hrista i Jevanđelje. A uzdigli su svoju kulturu na presto jedinog božanstva.
Subota i kultura. Jevreji su bili izvrnuli smisao Božje zapovesti o suboti, pa su držali subotu visoko iznad čoveka i čak iznad samoga Boga. Hristos ih je popravljao govoreći: nije čovek subote radi nego je subota čoveka radi. Ali oni to nisu mogli shvatiti. A kad je Gospod u subotu lečio bolesnike, starešine jevrejske, daleko gluplji od samog naroda jevrejskog, vikali su na nj zašto ne leči bolesnike u drugih šest dana nego baš u subotu. I opet ih je Hristos hteo ispraviti govoreći im da nije zabranjeno od Boga dobro tvoriti u subotu nego zlo tvoriti. Naročito nije zabranjeno dobro tvoriti ljudima. Pošto su i sami fariseji subotom dobro činili stoci, tj. odvezivali su svoju tegleću stoku i vodili da napoje, i ako bi im ovca pala u jamu vadili su je iz jame u subotu. Čovek je važniji od stoke. No mračnjaci i sluge satanske nisu to hteli primiti nego su roptali na Hrista i pokušavali da ga ubiju zbog toga što tobož ne poštuje subotu (iako je jedini On bio koji je ukrašavao subotu dobrim delima naspram ljudi). No kad sve nije pomoglo idolopoklonicima subote, On je viknuo sa vlašću: Gospodar je i od subote sin Čovečji (Matej 12, 8), i ne kvari On subotu nego sveštenici u hramu subotu pogane. I to je bilo uzalud. Idolopoklonici subote osudili su Sina Božjeg na smrt zbog nepoštovanja subote, idola i boga njihova.
Subotaši i kulturaši. Od pamtiveka geslo smradnog satane bilo je zameniti Boga ma čim i ma kim. I uspeo je satana da kod Jevreja zameni pravoga Boga idolom subote, a kod modernih Evropejaca idolom kulture.
Šta je kultura?
To su dela ljudska, gordost ljudska, šarena prašina, koju ljudi sabiraju i čuvaju a vetar vremena razbacuje i razvejava u prvobitni pepeo. Šta je kultura kad se uporedi s Bogom? Dim i pepeo i detinjska igračka i glupačka ništarija.
Šta je kultura kad se uporedi sa čovekom? Nula ispod jedinice. Čovek je živo biće i delo Božje, kultura je mrtva naprava i delo čovečije. Bog je najstrožije kažnjavao one narode koji su obožavali njegova dela: sunce i mesec i zvezde i životinje i drveće i kamenje. Kamo li da ne kazni one koji obožavaju dela ljudska, tako ništavna u sravnjenju sa delima Božjim.
Ali Jevreji i njihov otac đavo uspeli su laganim dugo trajnim trovanjem duha i srca evropskog čovečanstva da ovo odvrate od pravog bogopoštovanja i privuku na poklonjenje idolu kulture.
Šta je kultura?
To je našarana hartija ili otesano drvo, ili isklesa ni kamen ili sabrana gomila kamenja u jednu građevinu ili jedna pesma ili jedan kroj odela ili jedna parna ma šina ili jedna električna mašina, ili jedna magnetska mašina, ili jedna sviraljka i bubanj, ili jedan uravnat drum. To je kultura, i ništa drugo. Tome su se pokorili Evropejci kao božanstvu po nagovoru Jevreja i njihovog oca đavola. Prema pojmovima ovih novih idolopoklonika nije ništa ko ubije jednog čoveka ili jedan milion ljudi ali je zlobno ko razbije jedan mermerni kip kao delo kulture evropske. Ili ako neko zarati pa u ratu popali sela i gradove i umori glađu ili uništi ognjem i mačem čitave narode, to nije ništa, ali ko zapali jednu staru umetničku sliku ili ko razruši jednu biblioteku od izmišljenih miliona bezbožničkih knjiga – taj je divljak; taj je pravi bezbožnik, jer je udario po jedinom božanstvu belih ljudoždera – po njihovoj boginji kulturi. Da ne bi neko pomislio da ja ovde iznosim samo svoje lično mišljenje, a ne mišljenje jedine prave, večne, pravoslavne crkve, ja ću navesti ovde jedan slučaj od pre hiljadu i po godina: u vreme cara Teodosija neki ljudi noću obore i polupaju statue careve u Antiohiji. Car se veoma razgnjevi i upotrebi najsurovija sredstva protiv Antiohije: paljenja, hapšenja, proganjanja, uzaptivanja imovine, ubijanja i tako dalje. Sav je grad ćutao i trpeo u strahu i užasu. Tada se javi na ulicama velike Antiohije jedna neobična grupa ljudi koja počne vikati protiv cara. To behu pravoslavni monasi iz velikih planina i mračnih peštera. Čuvši o nedelima cara Teodosija i njegovih oficira u Antiohiji oni stupiše na prazne ulice antiohijske i počeše vikati carevim ljudožderima u uši: „Idite i kažite caru ovo: Ti si istina vladar ali ti si čovek. Boj se stvoritelja i ne ubijaj njegova stvorenja. Ti si se naljutio što su oboreni tvoji kameni kipovi, a zar će se manje naljutiti Bog ako ti uništiš njegove žive likove? Tvoji će se likovi lako obnoviti i podići, ali ako ti pogubiš ljude kako ćeš popraviti pogreške? Možeš li ih vaskrsnuti iz mrtvih. Zapamtite ovo braćo moja i razmišljajte o ovome. Mrtva subota nije Bog. Mrtva kultura nije Bog. Samo jedan jedini pravi Bog. A čovek je odmah do Boga. Sva kultura svih naroda i svih vekova manje je čudo i manja vrednost od jednog jedinog živog čoveka. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *