NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
V
Preko proroka Jeremije ovako reče Gospod za narod svoj: što ostaviše zakon moj i ne slušaše glasa mojega, nego hodiše za mislima srca svojega i za idolimazato, ja ću nahraniti taj narod pelenom i napojiću ga žuči (Jer.9, 13).
Da li ste vi poznali ono što sam je poznao u ovoj zemlji? Ja sam poznavao jednoga čoveka koji je učinio naj pre ovih deset grehova: 1. nije verovao u Boga, 2. klanjao se kojekakvim izmišljotinama kao bogovima, 3. hulio je i psovao ime Božje, 4. tukao je svoje roditelje, 5. nedeljom je radio sve poslove kao i ponedeljkom, 6. ubio je čoveka, 7. činio je preljubu, 8. krao je i prijatelje i neprijatelje, i ortake i crkvu i državu, 9. lagao je i kleo se kri vo na sudovima, 10. zavideo je susedima svojim i žudeo je uvek da postane njegovo ono što je bilo tuđe. Prema to me, taj čovek je pogazio sav stari zakon Božji. Razbio je tablice Mojsijeve i poklonio se zlatnom teletu jevrejskom.
Aj, braćo moja, kad god sam pomislio na ovoga bezakonika, ja sam se odmah setio još jednoga takvog, pa još de set i još stotinu takvih. A verujem, da će i svaki od vas znati bar za desetinu takvih bezakonika u svojoj okolini. Kakvo je onda čudo što nas je Bog bio ostavio i predao maču najljućeg naroda u svetu?
Uzalud je govoriti: pa nije sav narod takav bio. Zaista, nije. Ali nisu ni svi Izrailjci činili preljubu sa ženama madijamskim, pa ipak dođe pogibija na sav narod, te pogibe dvadeset i četiri hiljade ljudi (IV Moj. 25). Hoćete li još jedan primer? Kad je Isus Navin osvajao obećanu zemlju, jedan jedini čovek zgreši kod Jerihona, te sakri nešto od opljačkanih stvari, pa zbog prestupa njegova pogibe u jedan dan tri hiljade ratnika (Is. Nav. 7). Još jedan primer: Kada Filisteji povratiše kovčeg zaveta Izrailjcima, obradovaše se svi veoma, pa u radosti i radoznalosti neki otvoriše kovčeg i zaviriše u nj. Zbog toga biše odmah udareni rukom Gospodnjom, ali ne samo oni, nego mnogi drugi, pedeset hiljada njih iz naroda (I Sam. 6, 19). I, zar niste čitali, da umalo nije potonu la lađa sa svima putnicima, zbog prestupa jednog jedinog čoveka, proroka Božjeg Jone? Kakvo je čudo što je naša državna lađa potonula zbog hiljade težih grešnika od proroka Jone?
Nemojte me opominjati na Sodom i na reč Gospodnju koju reče pravednom Avramu. Kada Avram upita Gospoda, da li će uništiti grešni grad Sodom, ako se nađe u nje mu deset pravednika, odgovorio mu je Gospod da neće, nego da će poštedeti ceo grad Sodom zbog tih deset pravedni ka. Vi govorite: bilo je u srpskom narodu više od deset pravednika, pa zašto nas Gospod nije poštedeo? To je kušačka reč. Kao da vam je nepoznato, da je Sodom bio neznabožački grad; da nije znao za jednoga Boga, kao što je znao narod Izrailjev; i da nije bio kršten u ime Svete Trojice, ni pričešćen krvlju Hristovom kao narod srpski. Razlika je kao između neba i zemlje. Zato, onaj koji po pravdi sudi hteo je sačuvati Sodom zbog deset pravednika, a nije hteo sačuvati Izrailj zbog deset hiljada, ni ti Srbe zbog stotine hiljada pravednih duša. Jer, Sodomljani nisu uopšte znali za jednoga istinitog Boga. Jevreji su saznali za jednoga istinitog Boga preko proroka i kroz čudesa mnoga. A Srbi su saznali za Boga javljenoga svetu u licu Gospoda Isusa Hrista. Prema skali po znanja Boga kreće se i mera kazne.
Ostavimo se dakle parničenja s Bogom, nego u iskrenom priznanju i skrušenom pokajanju uzviknimo: Pravedan si, Gospode Bože naš, i pravedno si učinio što si nas Srbe nahranio pelenom i napojio žuči. Jer mnogi od nas pogaziše Tvoj sveti zakon, kao da je to neka parlamentarna škrabotina. Ne da ga pogaziše jednom i jednoga dana, nego ga gaziše dvadeset godina pred licem neba i zemlje. I mnogi zaboraviše Tebe, Boga otaca naših, Boga svetih naših cara i patrijaraha, i posnika i molbenika, i stradalnika i mučenika, pa pođoše za mislima i želja ma srca svoga umrtvljenoga telesnim strastima i satanskim varkama. Zato si pravedno postupio što si nas na hranio punom zdelom pelena i napojio punom čašom žuči, Gospode, slavni i strašni.
A sad, Gospode, molimo Ti se skrušeno, poštedi pre ostatak svoga naroda, da nam se ne nasmeju, i nama i Te bi, jeretici i bezbožnici govoreći pri čaši vina: gde je taj Bog srpski? Što im sad ne pomogne? Što ih ne izba vi iz ruku naših, ako je jači od nas? I gde je taj Sveti Sava srpski? Zašto ne zaštiti Srbe, kad ga Srbi toliko vole i slave?
Iz Tvoje ruke, Gospode, sveti, primićemo opet i pelen i žuč. Ali ne daj nas u ruke ljudske.
Pomozi nam, Gospode, pomozi nam, da se popravimo i da čisto poslužimo. Daruj nam silu Tvoje svete blagodati, da možemo po Tvome zakonu svaki dan sa svakim sozdanijem i dihanijem slaviti i veličati, jedinoga istini toga Boga našega u Trojici Živonačalnoj, jedinosušnoj i nerazdeljenoj, na vek veka. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *