NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
LVII
Kad bi svi hrišćani čitali Stari i Novi zavet Božji, više bi se Boga bojali i češće bi u crkvu hodili da čuju reč Božju. Lakše bi tada bilo i sveštenicima da propovedaju narodu i da tumače volju Božju i zakon Božji. I mene često muči pomisao da me poneko od slušalaca neće razumeti, jer nikad nije čitao Sveto pismo, niti ima u kući, niti ume da kaže šta je Stari zavet a šta je Novi zavet. Ta mučeća pomisao nagonila me je da vam više puta govorim: uzimajte Sveto pismo. Kao što držite ikonu u kući, tako držite Sveto pismo. Ikona je svetinja u bojama, a Sveto pismo svetinja u reči. Sveto pismo čitajte, u ikonu gledajte. Sveto pismo vas uči kako treba da živite, a ikona vam pokazuje lik nekoga sveca koji je živeo po Svetom pismu. Kao što se bez svake druge hrane može, a bez hleba ne može; tako se bez svake druge reči može, a bez reči Božje ne može. Pošten hleb i sveta reč. Gospod Isus govori o hlebu i o reči, pa kaže ne živi čovek samo o hlebu nego i o svakoj reči što izlazi iz usta Božjih.
U Starom zavetu sve je proročanstvo, u Novom sve ispunjenje proročanstva. U Novom sve je stvarno i konačno. Takvi su na primer i propisi o očišćenju. U knjiga ma Mojsijevim ispisani su mnogi propisi o telesnom očišćenju. I Jevreji su držali te propise strogo i bukvalno, ne znajući njihov stvarni odnosno duhovni smisao. U Novom zavetu otkriven je taj stvarni odnosno duhovni smisao telesnog očišćenja. U Starom zavetu govori se o mijenju lica i ruku i nogu, o kupanju tela o pranju odela i žbanova i sudova i klupa i mnogo drugog. U Novom za vetu govori se o čistom srcu, čistom umu, čistoj savesti, čistim pomislima i rečima, čistoj istini i pravdi, pa onda o čistome putu, čistim željama, pa o čistoj ljubavi, čistoj mudrosti i blagočestivosti i još mnogo tome slično.
Gnevio se Spasitelj naš pravednim gnevom na zatucane fariseje onoga vremena što najstrožije držahu sve propise o telesnom očišćenju dok su im duše bile prljave i pune grabeži i nepravde. Fariseju slijepi, govorio je Gospod, očisti najpre iznutra čašu i zdjelu da budu i spolja čiste. Gle spolja kao okrečeni grobovi, na izgled lijepi, a unutra su puni mrtvačkih kostiju i svake nečistoće… I vi spolja se pokazujete ljudima pravednim a iznutra ste puni licemerja i bezakonja (Mat. 23, 25).
Tako je bilo kod starih Jevreja, tako je danas kod pojevrejenih Evropejaca. U čemu je suština evropske kultu re? U telesnom očišćenju. Otuda tolika upotreba vode, vodovoda, kanala, kupatila. Kultura je spoljašnja čistoća. Ukoliko je god zanemarivana unutrašnja čistoća srca, uma, misli, savesti, reči, utoliko je većma isticana spoljašnja telesna čistoća. To znači ukoliko se prezirala suština bića čovekova utoliko se više polagalo na simvole ili slike te suštine, ukoliko je padala cena unutarnjoj vrednosti, utoliko se dizala cena spoljašnjoj vrednosti. Ukoliko manje zlata, utoliko se više gomilaju hrpe banknota bez zlatne podloge.
Ćesari i velikaši starog paganskog Rima nadmetali su se u podizanju kupatila. Njihova moderna kupatila bila su skupocenija od njihovih hramova. U mraku duhovnom i moralnoj pokvarenosti oni su revnovali samo za čistoću telesnu, spoljašnju, tj. za simvol ili sliku prave čisto će, koja je unutra u čoveku. Moderna Evropa u svom duhovnom i moralnom nazadovanju (koje ona naziva napredovanjem) pala je ne samo u farisejsku sredinu jevrejskog na roda nego i u bezbožnu krvoločnu sredinu paganskoga Ri ma. Ko je blizu Kajafe, blizu je i Pilata!
Srpski narod je od pamtiveka cenio i telesnu u duhovnu čistoću. Biti čist telesno i dušom to je bilo pra vilo za muško i za žensko, za staro i za mlado. Puno je mudrih narodnih izreka o čistoći telesnoj i duševnoj. Umiti se i Bogu moliti – to je jutarnji – početak samo kod Srba. Pogledati nekog u obuću, pa ga pustiti u kuću. Znao je Srbin od uvek da je važnija čistoća unutarnja. Znao je on da se uprašnjeno telo može lako oprati vodom, ali da se grehom uprljana duša može očistiti samo suzama i molitvama.
Kultura vode lakša je od kulture suza i molitava. Za što nas je Bog puštao toliko puta pod tešku šibu? Radi našega dobra. Da bi ostali Božji i svoji. Da ne bi postali površni i prazni. Da ne bi bili spolja lepi kao okrečeni grobovi a unutra puni grabeži i nepravde i pohotljivosti i drskosti i sujetljivosti i sebičnosti. Jer šta vredi svaki dan prati kožu sapunom a unutra u sebi nositi celo đubrište od gada i smrada? Zato vam na po četku rekoh: Sveto pismo čitajte a u ikonu gledajte, da bi razumeli šta je važno, šta li važnije a šta najvažnije pred Gospodom Bogom. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *