NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
LII
Vi očekujete od mene reč. Čiju reč?
Pazimo da se ne prevarimo i ja i vi. Ja ću se prevari ti ako vam predložim moju reč a ne Božju. Vi ćete se prevariti ako očekujete od mene moju reč a ne Božju.
Šta je čovek da bi njegova reč vredila? Kao cvet što niče pa se otkida. Bježi kao sjenka i ne ostaje (Jov. 14, 1), kaže se u Svetom pismu. Pa kad je čovek po sebi takvo ništavilo, kako li je tek reč njegova. Kad je trska jevtina, kako li tek šuštanje trske. Ako sam ja sluga Gospodnji, onda ono što ja predlažem ne predlažem od sebe nego od svog gospodara. I ako nešto govorim, govorim ne od sebe, jer sam sluga, nego od svog gospodara.
Nerazumno bi bilo zaista od vas da od mene očekujete moje reči, a ludo od mene da vam ja govorim moje reči.
Ovako je objavio Gospod preko proroka o sili svoje reči: Nije li riječ moja kao oganj, govori Gospod, i kao malj koji razbija kamen u komade?! (Jer. 23, 29) Zaista je takva reč Božja. Reč je ljudska kao dim i kao paučina, a reč je Božja kao oganj i kao malj. I to se pokazalo u svetu mnogo puta. Po molitvi svetoga Ilije pao je oganj s neba i spalio žrtvu postavljenu u vodi. Po reči Božjoj kroz Mojseja rascepi se stena i poteče voda iz stene.
Olako je uzelo naše pokolenje reč Božju, zbog toga je grozno postradalo, ognjem žeženo i maljem bijeno. I ako se ne pokaje, još će ga veći oganj žeći i malj tući. Jer nije se šaliti stvorenjima sa Tvorcem, ni deci sa Roditeljem, ni slugama sa Carem svojim. Niti je se šaliti putnicima sa ugostiteljem ni gostima sa domaćinom svojim. Međutim, u modernom vremenu ljudi su uzeli Boga kao šalu i reči Hristove kao dečju igračku. Tako je činio stari Izrailj, tako u naše vreme čini Evropa. Sta ri Izrailj je odbacio reči Božje a prihvatio reči svojih samozvanih mudraca. Prezreo je Izrailj reči Gospodnje rečene preko pravednih otaca i slavnih proroka starozavetnih, zabacio Stari zavet Božji a stavio pred svoje lice Talmud i Kabalu, zbirke basni i maštarija ljudskih ne od Boga. Stopu u stopu pošla je moderna Evropa putem starog Izrailja, ama stopu u stopu. Odbacila je i Stari i Novi zavet i uhvatila se za basne i maštarije svojih pesnika i filosofa. Odbacila je reči koje su kao oganj i kao malj, a prihvatila je reči koje su kao dim i paučina. Pravu istinu odbacila, a prividnu istinu prigrlila. Od Boga je prava istina, od ljudi prividna istina. A prividna istina je laž u odelu istine, vuk u ovčijoj koži. Poslednji evropski propovednici prividne istine sišli su s uma i pomrli u ludnici. Pa čak ni taj uža sni događaj nije mogao pobuditi Evropu da odbaci privi dne istine i lažne reči tih filosofa svojih. Zbog toga je Gospod Savaot pribegao poslednjem sredstvu: pustio je mač i oganj i glad na zemlju, i potreso je svu vasionu na koloseku njenom. Da se pozna ko je Bog a ko čovek. Da se očigleduje veličanstvo Boga nad zvezdama i ništavilo ljudi u pepelu.
Evropa u svojoj ponoći bezumlja vikala je: Mir, mir! Stvoriću mir u svetu pomoću novina i bioskopa i konferencija. Mir svima i na sve strane. Stvoriću mir bez Boga i bez Hrista. I tek što je te reči izgovorila ušla je u rat. Otkud ova nedoslednost? Otuda što je Bog rekao: Nema mira bezbožnicima. I još kad budu vika li: Mir, mir, poješće ih mač. Jer mir kao i kiša zavisi od Boga i dolazi od Boga. I kao što se ljudi moraju moliti Bogu za kišu tako i za mir. Ne tako Evropa, ne ta ko. Nego je ona kovala zlobu u srcu protiv Hrista, zajedno sa Jevrejima, a mislila stvoriti mir u svetu pomoću propagande. Zašto nije nizvela bar jednu kišu pomoću propagande? Zaista razbogatila se Evropa pomoću Hrista, pa je onda odbacila Hrista. Ugojila se i odebljala, pa joj se vid smanjio, i sluh stesnio, i srce odrvenilo. Sve is to kao i stari Izrailj, i sve kao po receptu Kajafinom.
Evo svedodžbe o Izrailju kakav je dao Mojsej čovek Božji: Ali se Izrailj ugoji pa se stade ritati, odeblja i zasali te ostavi Boga koji ga je stvorio i prezre stijenu spasenija svojega… Prinosiše žrtve đavolima a ne Bogu (V Mojs. 32, 15). Mojsej nije znao za Evropu, ali je ovim rečima nehotično fotografisao buduću Evropu na hiljade godina pre Hrista. Kakav stari Izrailj, takav i novi.
Zbog toga se i javila strašna mržnja Evropejaca pre ma Jevrejima. Jer, svako mrzi svoje poroke u drugima. Evropa diše duhom jevrejštine zato goni Jevreje. Ta nisu Jevreji ni potrebni više Evropi. Oni su svršili svoje delo u Evropi. Evropsko čovečanstvo će ih dostojno zameniti u bogoborstvu i hristoborstvu.
A ti, srpski rode kuda si zalutao? Beži sa lađe koja tone. Vraćaj se od jevrejske Evrope svojoj Crkvi i istoriji. Odbaci reči ljudske, traži reči Božje koje su kao oganj živi i kao malj što razbija stenu u komade. Pro slavi Hrista da bi Hristos spasao i proslavio tebe kao i oce tvoje na vek veka. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *