NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
LI
Rečeno je od strane nadahnutih vidilaca: Svi su putevi Gospodnji milost i istina. Na suprot tome mi možemo reći: Svi su putevi Zapadne Evrope nemilost i laž. Ko će nas oporeći? Naše bolno iskustvo to potvrđuje. Ogromno i strašno iskustvo srpsko, za poslednja dva stoleća. Jer, čim su se praoci naši, seljaci šumadijski, počeli dizati na Azijate, za slobodu svoju, Zapadna Evropa se počela pokazivati neprijatelj naše slobode. Zbog čega? Zbog prolaza, zbog izvoza, zbog uvoza, zbog svinja i bivola, – zbog toga. I od tada do danas otkrivala se pred našim očima neslućena stvarnost Zapadne Evrope, a ta stvarnost se najbolje izražava ovim rečima: svi su putevi Zapadne Evrope nemilost i laž. Kad smo u čudu protrljali oči i pogledali po širokom svetu Božjem, doznali smo, da nam to svedoče Afrika, Azija i sva ostrva po velikim morima, naime, svi su putevi Zapadne Evrope nemilost i laž.
U najvećem razočarenju mi smo se pitali: Kako to? Zar nije Zapadna Evropa hrišćanska?
Odgovor je došao: bila je.
Naše je pitanje: Pa gde je Hristos u Zapadnoj Evropi?
Odgovor: U dnu sofre.
Naše pitanje: A ko je u vrh sofre?
Odgovor: Političari, filosofi, književnici, fariseji, sadukeji.
Naše pitanje: Pa, ko će Evropu naučiti šta je istina?
Odgovor: Evropa i ne traži pravu i večnu istinu. Njeni filosofi, političari, i književnici dekretiraju, odnosno sastavljaju i objavljuju svoju istinu u svakom novom pokolenju. Novo pokolenje, nova i istina. Ustvari, to su ljudske laži.
Naše pitanje: A ko će Evropi pokazati primer čovekoljublja i milosti?
Odgovor: Evropa ne želi da vidi takve primere. Za nju je milost slabost. Poslednji njeni filosofi s kojima je otvoreno dvadeseto stoleće pomrli su u ludnici. Oni su nemilost propovedali kao prirodnu osobinu i prirodno zdravlje. Hrista su gurnuli u dno sofre evropske i naredili da ga što pre isteraju iz kuće. A oni su sišli s uma i poskapali u ludnicama, – ti novi etičari, novi zakonodavci evropski.
Moderna Evropa i Izrailj u vreme pojave Mesije sveta
– kao dva blizanca! Ništa sličnije u svetu. Moderan Izrailj, pak ni za dlaku nije različan od ondašnjeg Izrailja. Zato se uzajamno mrze i gone, Evropa i Izrailj,
– jer su slični kao blizanci. Zaista je velika bolest skolila modernu Evropu, ali baš ona ista bolest koja je skolila Hristoborni Izrailj. Bolest kod obojih ista: Bogoborstvo ili Hristoborstvo. Kako je došla ta bolest na narode najbliže Bogu? Sam tvorac žalio se kroz pro roka Isaiju, koga Jevreji testerom prestrugaše: Sinove odgojih i podigoh, a oni se odvrgoše od mene. Pa, on da, dalje još strašnije: Vo poznaje gospodara svojega i magarac jasle gospodareve, a Izrailj ne poznaje, narod moj ne razumje. O, da grešnog naroda! Naroda ogrezla u bezakonju! – Sjemena zlikovačkog, sinova pokvarenijeh što ostaviše Gospoda!
Razmažen je Izrailj; razmažena je i Zapadna Evropa. Izrailju se javio Bog kao Bog milostiv, Evropi se javio kao Bog ljubavi. Milost Božja razmazila je Izrailj; ljubav Božja je razmazila Evropu. Uzrok je isti i bolest je ista. Jer narod bez straha od Boga, brzo ostane bez Boga. Neznabožci koji su imali strah od bogova, ma i lažnih, bliži su bili pravome Bogu, nego li razmaženi Izrailjci i Evropejci, koji su svaki strah od Boga odbacili, a međutim milost i ljubav nisu ni pojmili ni primili. Otuda su u naše vreme postali bliži Hristu bogobojažljivi jazičnici, nego razmaženi Izrailjci i Evropejci. To je prorok provideo i prorekao govoreći: Nađoše me oni koji me ne tražiše (Is. 65, 1); ili opet drugi koji govori, da su daljni postali bliski Bogu, dok su bliski udaljili se i postali tuđinci. I bližnji moi odaleče mene staša.
To vam je, braćo ocena (dijagnoza) bolesti Izrailja i Evrope. Zato se to dvoje mrze što su isti po Hristobornom duhu svome i po svojoj lenoj i truloj razmaženosti. Zato su putevi i jednih i drugih nemilost i laž. Dok su putevi Gospodnji i onda i sada i za navek samo milost i istina. Znali su sveti oci pravoslavni lukavu i nepostojanu prirodu ljudsku. Znali su oni da tu prirodu ni sam strah ne može zagrejati, niti sama ljubav održati u zdravlju. Zato su nam propisali molitvu što se svaki dan čita u crkvi: Gospode, spodobi nas bojatisja i ljubiti Tebe vsjem serdcem svojim. I bojati se dakle i ljubiti. I bojati ga se, jer je On strašan Car i Gospodar, i lju biti ga, jer je Otac i Čovekoljubac.
A ti Srbine, šta misliš? Dve zaraze spopale su tvoju krv i tvoj duh: izrailjski i evropski. Kako ćeš se od braniti? Kako li izlečiti? Nije to pravo pitanje. Nego je pitanje, da li vidiš svoje ljute rane? Da li znaš, ko ti ih nanese? Samo kad bi to znao! Odmah bi znao da je Hristos lek. Njemu slava a tebi spasenje. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *