NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
L
Jedan čovek domaćin imaše sina jedinca, veoma mudra i veoma milostiva. Jednoga dana šetaše sin domaćinov u pratnji mnogih slugu svojih po imanju svome, pa vide čoveka prosjaka, svoga u ranama i dronjama. Sažali se sin domaćinov, uze onoga bednika, okupa ga, očisti i rane mu zaleči, pa ga dovede u dvor oca svoga i reče: Oče, primi ovoga čoveka, neka bude tebi posinak, meni brat. Odgovori otac: sine, moj vozljubljeni, tvoja želja i moja je želja, što god ti hoćeš i ja hoću. I tako bi onaj bedni prosjak primljen u dvor kao posinak i požive u dvoru kao pravi sin i slušaše oca domaćina i ljubljaše sina domaćinovoga, koji ga iz gnoja i jada uzvisi i proslavi kako se nikad nije nadao. Ali, dogodi se ono što se ne retko događa kad se gladan najede tuđeg hleba i kad se golać odene u carsku dolamu. Posinak ustade protiv sina domaćinova, poče ga ružiti i goniti, dokle ga sasvim ne izagna sa njegovog sopstvenog imanja i dok se on ne napravi samozvani gospodar i naslednik sve imovine onog čoveka domaćina. Razgnjevi se čovek domaćin na svoga po sinka i naredi da se baci u tamnicu i da se bije dokle god ne prizna svoje bezumlje i ne pokaje se.
Prvi posinak Božji bio je Izrailj, drugi Evropa. Onaj zavetovan Bogu obrezanjem, ovaj krštenjem. Onoga je Bog izbavio iz ropstva misirskog, ovoga iz ropstva sa tanskog. Misirci su tiranisali narod Izrailjski, satana je sa svima svojim demonima tiranisao narode Evrope pre krštenja. Ne zna se ko je od njih dvoje bio u žalosnijem i sramnijem poniženju kad je Sin Božji smilovao se i umolio Oca svog nebeskog da ih posini i uvede u svoj dvor, da mu budu braća. Aj, braćo moja, i još se ne zna koji se od njih dvoje pokazao više neblagodaran prema Ocu Domaćinu, niti ko drskiji prema Domaćinovom Sinu Jedinorodnom. Sunce je spremno da pomrče zbog takve ne blagodarnosti, i stene gotove da prsnu i puste potoke su za zbog takve drskosti.
„Dobro nam je biti u Egiptu“, govorili su Izrailjci otimajući se iz ruke Božje i ružeći Mojseja Božjeg čoveka i svoga voću. „Zar nam nije bilo bolje vrati ti se u Egipat?“ vikali su. Bog nas vodi u pustinju gde nema ono što ima u Egiptu, nema luka ni kupusa, ni ribe ni mesa. Opominjao je prorok Božji i vikao: „Ako vi okrenete lice svoje da idete u Misir i otidete, stignuće vas mač koga se bojite i glad, i ondje ćete pomrijeti… Izginućete od mača i od gladi i pomora i nijedan neće uteći od zla koje ću pustiti na njih“ (Jer. 42, 13).
I obistini se reč proroka. Oni koji se vratiše u Misir da tobož izbegnu mač i glad i pomor, svi izgiboše u Misiru od mača i gladi i pomora.
To se dogodilo sa Izrailjom pre nekoliko hiljada godina.
To se događa i u naše vreme sa drugim posinkom Božjim, sa Evropom. Bunt Evrope protiv Hrista u naše vreme to je najveći i najgnusniji događaj u istoriji sveta. I Jevreji su buntovali, zbog čega su i prokletvstvo smokovničko navukli na sebe. Ali je bunt Evrope teži greh od jevrejskog greha. Evropski greh uopšte nema sravnjenja u vremenu od postanka sveta do danas. Jer, dok nije Hristos došao u Evropu, pa našavši evropsko čovečanstvo u ranama i dronjama okupao ga, očistio, nahranio i obukao u carsku porfiru sinova Božjih, dotle je Evropa ležala u takvoj gnusobi, i u takvom divljaštvu, da se to ne da ni opisati ni zamisliti. I tu dronjavu, izgladnelu, podi vljalu, strvinsku Evropu, Hristos je primio za izabrani narod, namesto Jevreja, da bude „Vidjelo neznabožcima do krajeva zemlje“ (Is. 49, 6). Pa je li Evropa danas videlo neznabožcima? Pitajte neznabožce i oni će vam re ći. Evo šta će vam reći muslimani: Mi volimo Muhameda više nego Isusa, jer kod nas sledbenika Muhamedovih ima više milosti, nego li kod evropskih hrišćana. Reći će vam Indija: Evropa je bankrot u veri, prema tome, bankrot u poštenju i bankrot u pameti. Evropski narodi su pod prokletstvom Božjim, jer oni nisu više narodi, nego jazavci koji samo grabe od svakoga i sa svačije njive i vuku u svoje podrume. To su dvonogi majmuni, jer drže da im je majmun praotac; i to su dvonogi jazavci, jer gra be i grabe i otimaju i vuku, i nikad nisu siti. Zverovi, a ne ljudi. Reći će vam Kitaj: Evropa je izgubila dve glavne stvarnosti, pa se sad hvata za ono što je sporedno i prolazno. Izgubila je Boga i dušu. Ne veruje ni u Boga, ni u dušu. Telesni čovek je jedini čovek koga Evropa poznaje. O duhovnom čoveku pre ćete moći čuti nešto od Samojeda i Zulukafra nego od Evropejaca. Evropa je samo ono što očima vidi. Ona je duhovno slepa, sleplja od svih kontinenata; tele koje blene i bleji. Bojmo se od nje, čuvajmo se od nje, udrimo po njoj – to je bezbožna avet čovečanstva.
To vam je priča, braćo, o tome kako je posinak hteo potisnuti sina iz očeve imovine, pa je ljuto kažnjen. Jevreji su bili kažnjeni raseljenjem po svemu svetu, a Evropejci bivaju sada kažnjeni mačem i glađu i pomorom. To je trag Evrope: Mač, glad, pomor. Molite se Bogu, braćo, da poludelom povrati pamet i da vi ne poludite. Slavite Hrista Boga da bi i vi bili od njega proslavljeni na vek veka. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *