NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
XLIX
Zaista je zanimljivo posmatrati svetlost i senke. Što god je svetlost sunčana jača i uspravnija, to su senke na zemlji kraće, a što je svetlost sunčana slabija i kosija, to su senke na zemlji duže. Kad je sunce u podne u zenitu svome iznad naših glava, senke su najkraće. A kad se sun ce skloni ka zapadu senke su najduže. Ništa nema u pri rodi što je bez duhovnoga značaja; i ni jedne pojave nema u svetu fizičkom što ne daje ljudima pouku o Bogu i o čoveku.
Hristos je nazvat suncem pravde, i Vostok Vostoka. Što god Hristos kao sunce pravde stoji više, to su naše ljudske senke manje i kraće; a što gođ je Hristos niže na vidokrugu našem, to su senke ljudske jače i duže. Kada Hristos potpuno iščezne sa našeg vidokruga, onda se senke ljudske izduljuju i među sobom prepliću i biju kao aveti.
Takvo avetinjsko vreme doživljavao je hrišćanski svet dosta puta. Doživeli smo ga i mi u naše doba, i ne je dnom. Mi smo cenili svetlost i svetlost se udaljila od nas; voleli smo svoje guste i dugačke senke, pa svojim senkama prekrili svu zemlju. I Bog je iščezao sa horizonta evropskog. Jer, Bog se ljudima ne nameće. Svaku tvar u vasioni On drži čvrsto pod svojom vlašću, u svo joj krepkoj ruci; samo se čoveku ne nameće; samo je čoveku ostavio na volju da bira: ili sa svetlošću, ili sa ta mom; ili u raj sa anđelima, ili u rit sa žabama; ili bi ti sin Boga svevišnjega, ili se priznati za sina kala lončarskoga i ćumura kovačkoga.
Aveti i samo aveti, – izuzev crkve Hristove. Sve aveti u ratu protiv Hrista (u tome su sve složne) i u ratu jedna protiv druge.
Kao od livenog čelika, takve su reči Mesije sveta, i pružaju se u dužinu od kraja u kraj sveta, a uzdižu u visinu do nebesa. Niti ih ko može zaobići, niti preskoči ti. To su reči večne stvarnosti, reči večne istine i božanske pravde, i ne može im se odoleti. Ali senke ljud ske nadaju se da će im odoleti; aveti ljudske ratuju protiv reči Prijatelja ljudskog, vaistinu jedinog Prijatelja svečovečanskog.
Tankim glasom, utanjenim glasom pred smak, crkva Hristova objavljuje reč Hristovu:
– Šta pomaže čoveku da sav svet dobije, a dušu izgubi? Na to aveti odgovaraju srdito kroz gromke trube:
– Osvoji, čoveče, svet. To ti je prava dobit. A dušu ne možeš izgubiti, jer je i nemaš.
Opet crkva tankim glasom objavljuje:
– Blaženi milostivi jer će biti pomilovani. Na to aveti razjareno dreče i viču:
– Sebičnost je zakon prirode. Milost je bajka baba pepeljuga. Drž se, prijatelju vučje sebičnosti, i ne po štedi ni jedno jagnje koje ti dođe pred njušku.
Opet crkva drhtavim glasom objavljuje:
– Veruj u jednoga Boga, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog.
Na to aveti gude uz gusle i pište uz gajde:
– Nema drugog boga, osim prirode. Od čega su naši opanci na nogama, od tog istog su i zvezde i sunce i sam Bog naš.
Opet crkva treperavim glasom objavljuje:
– Poštuj oca i mater, ne ubi, ne preljubi, ne ukradi, ne svedoči lažno, ne poželi tuđe, ustani pred starcem, poštuj one koji su u vlasti, moli se Bogu, drži post, čini dobra dela, pokaj se za grehe, misli o bliskoj smrti.
Na to aveti udaraju u teške bubnjeve.
– Tako vas nedotupavne uči jevrejski Bog, a naši filosofi uče nas boljem kad kažu: odeljuj se što pre od oca i matere, jer su oni nosioci trule prošlosti; ubi i pokradi svakog ko ti je na putu; smatraj preljubu za pri rodnu pojavu, kao i vo i magarac; drži laž kao moćno oružje protiv neprijatelja; otimaj tuđe, jer je slađe od svog sopstvenog; teraj one koji su na vlasti da bi ti došao na vlast; ne moli se Bogu, jer nema ko da čuje molitvu tvoju; nemoj da znaš za post, ni za milost, niti mi sli o smrti; nemoj dodavati gorčine svome životu. Živi slobodno kao tigar i medved, bez uzde i bez kaveza, prema svome zdravom instinktu što ti ga je boginja priroda ušila u meso, ulila u krv, uplela u nerve. Životinja si, i ne stidi se toga, nego živi kao životinja.
Tako sviraju i gude i bubnjaju moderne aveti što imaju još samo telesni oblik ljudi, dok su im duše u okovima satane, nosioca zla i mraka. I broj tih aveti vrlo je ve liki u zemlji, što se imenuje Evropom. Te su aveti i prouzrokovale prošli rat, nebivali i jezivi, u kome je jedan čovek utoliko više odlikovanja i počasti primao ukoliko je više ljudi ubio. A tome se satana radovao. Radovao se i veselio nad ljudskom glupošću i nad Hristovim suzama.
Aj, braćo moja, pred nama je pitanje: hoćemo li sa Hristom ili sa antihrišćanskim avetinama. Znajte, da kad se sunce digne, sve avetinjske senke beže kao ništa u ništa. A sunce ostaje i svetlost sija. Hoćemo li sa suncem ili sa senkama? Znajte, da sav svet može glave slomiti udarajući o jednu ma i najmanju zapovest Hristovu. Jer su Hristove reči kao od livenog čelika što se pro teže do dna dubina i do vrha visina, do kraja svih duži na i širina, tako da ih ne može niko ni zaobići ni preskočiti. Hristu Bogu neka je od vas i od dece vaše slavopoj, a vama i deci vašoj od Hrista zdravlje i blago slov. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *