NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
IV
„Evo ide dan Gospodnji ljuti s gnjevom i jarošću da obrati zemlju u pustoš, i Griješnike da istrijebi iz nje… Učiniću da će čovjek više vrijedeti od zlata“ (Is. 13, 9-12).
Mnogi ljudi ne osećaju da postoji vazduh dok ne dune vetar. Drugi opet ne pomišljaju na svetlost, sve dok ne padne mrak.
Tako i mnogi hrišćani nisu ni osećali da postoji Bog, dok se nije digao vihor ovoga rata; nisu ni pomišljali na Boga, dok se nad njima svetlio mir i smešila sreća. Ali, kad se digao vihor rata i kad se spustio mrak svih udruženih zala, onda su se setili Boga; ne, nego ni o čem drugom nisu mogli misliti do samo o Bogu.
Dan Gospodnji! To se naziva u Svetom pismu dan Gospodnji: ono što je za ljude noć, grozna noć, mrak sa grmljavinom, krv i dim, strah i užas, krv i jeza, oganj i polom, vrisak i ropac, ono se naziva u Svetoj knjizi Božjoj danom Gospodnjim. Pitate li kako to? Zašto to? Prosto, što u takvim prilikama i zbog takvih prilika razmaženi i obezobraženi ljudi dolaze do punog saznanja kako je Bog sve i kako je čovek ništa. Razmetljivci pokrivaju se stidom, oholice gledaju u zemlju, bogataši hode sa izvrnutim džepovima, kneževi žele da ih bar neki tuđinski pandur udostoji razgovora, vojenačalnici čine sami sebi vojsku gologlavi, bez ijednog potčinjenog, a sa bezbroj starijih, negda nemarni sveštenici plaču pred porušenim hramovima, negda besne žene dronjave i neo prane kuvaju šarovinu za ručak – a svi ukupno misle na veličinu veličanstva Božjega i na dim ništavila ljudskog.
Evo, zašto se ta strašna noć naziva danom Gospodnjim?
Jer, Bog dolazi do izraza. Dok je trajao spokojni dan čovečji, čovek se nije sećao Boga, čak sebe je izdizao iznad Boga i smejao se bogomoljcima, rugao se onima koji su ga pozivali u crkvu i na molitvu. A kad je nastao strašni dan Gospodnji svi se ljudi vraćaju Bogu, priznaju vlast Božju, raspituju za crkvu, odaju počast sveštenici ma, traže svete knjige da čitaju, uzdišu, stide se svoje prošlosti, kaju se za svoje grehe, nose ponude siromasi ma, obilaze bolesnike, poste, pričešćuju se, jer misle o svojoj bliskoj smrti i za onaj svet gde je drukčiji dan Gospodnji, blagi, svetli, i radosni i večni.
Učiniću, govori Gospod preko proroka Isaije, učini ću da će čovjek više vrjedeti nego čisto zlato, zlato Ofirsko, tj. najlepše i najskuplje zlato. Eto, braćo, šta je cilj svih nevolja koje Bog popusti na svet. Da učini da čovek više vredi i više se ceni nego zlato.
Znate li, braćo, zašto je u ove naše dane popustio Bog nebesni po drugi put na sav svet one ratne strahote, koje se mogu sravnjivati samo sa strahotama pakla? Zato, što je vrednost čoveka pala ispod vrednosti zlata. A to se protivi Božjem planu u pogledu čoveka. A što god se protivi Božjim planovima, to mora da prsne, da padne, da umre, da iščezne.
I u našoj zemlji zlato se počelo bilo ceniti više od čoveka. Zato je i naša zemlja udarena groznim bičem rata, bičem ispletenim od svih zala i nesreća, kao od vatrenih zmija. Da bi se naučili da cenimo Boga iznad čoveka i čoveka iznad zlata.
Kad je Srbija stvarana, veliki ljudi stanovali su u malim kućama. Kad je Srbiju zamenila Jugoslavija, mali ljudi živeli su u velikim palatama. Sva vojska Karađorđeva, koja je digla Ustanak, mogla bi se smestiti u pala tu jednoga jugoslovenskog velmože u Beogradu. Narod je gunđao, ali postepeno i sam hodio po primeru svojih velmoža, zlatoljubaca i čovekomrzaca. Zbog novca ubijani su ljudi, paljene kuće, sklapani brzi brakovi, razvođeni bra kovi, deljene zadruge, stvarane partije, zavađana braća, prljano ime srpsko, odbacivana vera, izdavana svetinja, prodavana otadžbina. Eto, zašto je morao doći strašni dan Gospodnji, braćo moja, i nama, i nama.
A sad, blago nama, ako smo se naučili ceniti čoveka više nego zlato, više nego bogatstvo, više nego slavu, više nego mesec i zvezde, više nego svu vidljivu vasionu, koju je Stvoritelj predao čoveku, onda nismo uzalud pati li. Onda ćemo biti moćni, srećni i živeti u miru i spokojstvu, u ljubavi i uzajamnom poštovanju, slaveći Boga Trojičnoga, Oca i Sina i Svetoga Duha na vek veka. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *