NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
XLV
Kad slep čovek vikne: dajte mi svetlosti! Vi ćete za paliti jednu sveću i kazati: Evo ti svetlosti! No, on će opet vikati: Ta, dajte mi svetlosti! Vi možete tada zapaliti deset sveća i reći mu: Evo ti svetlosti! Ali, on će i dalje srdito vikati: Zašto mi ne dajete svetlosti? Vi ga možete uvesti u dvoranu, gde svetli stotine sijalica, pa mu reći: Evo ti svetlosti izobilno. Ali, u svojoj gustoj i crnoj tami, on će i dalje jarosno vikati: Ta, zapalite bar jednu sveću da vidim!
Ej, robe tame! I milioni sveća da zasijaju pred tvojim ugašenim očima, ti nećeš videti svetlost. Uzalud ćeš ti tražiti da ti se pokaže svetlost, kad nema čime da vidiš tu svetlost. Kao što će se uzalud pružati hleb u ruke onoga kome su ruke odsečene, i kao što će se uzalud trubiti na uši onoga ko je gluv. Treba imati zdrave oči, i za svetlost je lako.
No, braćo moja, ma koliko da mi sažaljevamo one ljude koji zbog slepila očiju ne mogu da vide svetlost sunčanu, kažem vam, nisu oni najnesrećniji ljudi. Sto puta su nesrećniji oni kojima je ono unutarnje oko pomračeno, te ne mogu da vide Božja dela, Božja čudesa svuda oko sebe. Takvi slepci bili su jevrejski glavari u ono vreme, kada je Gospod Isus Hristos po zemlji hodio i premnoga čudesa tvorio.
Pred njihovim očima Hristos je posvednevno činio čudesa, pa ipak su oni stalno vikali: pokaži nam neko čudo! Kakvo nam čudo pokazuješ, da bi ti mi verova li? Pokaži nam znamenije! Daj nam neko čudo, slično čudesima što ih Mojsej učini u pustinji! ako si Sin Božji, daj nam čudo! Pokaži nam čudo!
Pored njih su prolazili slepci, koji su progledali, nemi, koji su progovorili, uzeti, koji su prohodali, zgrčeni koji su se uspravili, gubavi, koji su se očistili, ludi, koji su postali smisleni, umrli, koji su vaskrsli – čete za četama bolesnih i nevoljnih u toku tri godi ne, koje je jedini Hristos mogao izlečiti. I sve su to glavari jevrejski očima gledali, ali kao da nisu videli, zbog toga su vikali: Daj nam znak! Učini čudo! Pokaži silu! Čudo, učini čudo!
Dugo im Gospod Isus nije odgovarao na ta zlobna pitanja. Otrovne osice! Nego mesto odgovora svaki dan je činio čudesa za čudesima. Najzad im je rekao: Rod zli i preljubotvorni ište znak. I u pravednom gnjevu svom nazvao ih je pravim imenom govoreći:
– Teško vama licemeri!
– Teško vama slijepi vođi!
– Budale slijepe!
– Zmije, porodi aspidini!
– Kako da ne vidite vi ono što sav svet vidi? Kako da samo vi ištete čudo, kad čak i neznabošci
govore o bezbrojnim čudesima Božjim?
Zar vredi javljati neko čudo vama, koji ćete do kraja vremena užasavati sva pokolenja ljudska neviđenim čudom svojeg čudovišnog slepila i svoje satanske zlobe?
O, braćo moja! U naše vreme judizirana Evropa dobila je još u oštrijem obliku svađu sa svojim Spasiteljem i Bogom. Glavari evropski ne traže nikakvo čudo od Hrista, nego odriču mogućnost ma kakvoga čuda. Njihovi narodi, potišteni i poniženi kao „glupe mase“, promukli su vičući im u ime Hrista:
– Pa kako da nema čudesa! Ta u ovome svetu i nema ništa drugo osim Božjih čudesa. Najveće čudo je ovaj svet što svaki dan stoji pred našim očima. I gore i dole, i u celini i u pojedinostima, ovaj svet je neiskazivo čudo, sastavljeno od bezbrojnih i bezbrojnih čudesa. Ne budimo dakle slepi, nego otvorimo oči, pogledajmo i uzviknimo zajedno sa vidovitim Psalmistom: Blagosloven je Gospod Bog koji jedini nini čudesa! Ko je kao Ti Gospode da čini čudesa? Jer, Bog i ne čini ništa drugo nego čudesa. Niti tvorac naš stvara išta što nije čudo.
Milioni sijalica svetle pred očima našim, nad glava ma našim, pod nogama našim. Te sijalice, to su čudesa Božja. Ako ih neko ne vidi, to ne znači da sijalice ne sijaju, nego da je slep onaj ko ih ne vidi.
Zadužbine srpskih vladara jesu svedoci čudesa Hristovih ili Hristovih svetaca. Da se nije javilo čudo, ne bi se ni jedna zadužbina sagradila. U staro vreme glavari srpski držali su istu veru kao i narod. Jedinstvo verovanja kod gospode i kod seljaka najsjajnija je odlika starog srpskog društva. U naše vreme stvorena je provala, ne prirodna no veštačka, pa niti gospoda mogu lako da pri ću veri narodnoj, niti, još manje može narod da skoči u mrak gospodskog neverovanja.
A inoverci i tuđezemci sa verom ulaze u zadužbine naših dedova i dobijaju isceljenje od raznih muka. Muslimani i cigani tužiće nas Hristu na Strašnom Sudu. I lakše će biti njima nego onim krštenim Srbima što krst ismejaše.
Pamtite to i kazujte svojoj deci. Jer, svačiji vek proletiće kao oblak, i svak će izaći na Sud Hristov, da bu de pitan: Jesi li održao veru i jesi li veru potvrđivao delima? Bogu slava od vas a vama spasenje od Boga. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *