NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
XLIII
Na vrh planine stoji zeleno jezero, čisto kao suza i svetlo kao ogledalo. Iz njega se izlivaju reke i potoci, nadzemni i podzemni.
Bog je, braćo, čisto dobro i izvor svakoga dobra. Kad bi u Bogu bilo ma i najmanje zla, onda bi Bog bio kuća podeljena sama u sebi. I ne bi se tada govorilo što se govori kod nas hrišćana o tri lica u jednome Bogu, nego bi se govorilo o tri boga, kao što se to govori u Indiji. Gde god se u neznaboštvu zamišljalo da je u Bogu i od Boga zlo, tu se neizbežno zamišljalo mnogo bogova i uz to borba meću njima. Jer, niko ne može verovati u jedno ga jedinoga Boga, ko misli da je u Bogu i od Boga i dobro i zlo. Jer, čim se u božanstvo stavi naporedo i zlo i dobro, onda se to božanstvo kao staklo razbija u mnogo komada. Jer jedan Bog može biti samo dobar Bog. I ko god veruje u jednoga Boga, taj može verovati samo u dobroga Boga, u Boga koji je samo dobro i izvor svakoga dobra.
U Bogu su tri ipostasi, tri lica, ali jedna suština, jedno jestestvo, – jedan Bog. Kako to? Evo kako. Ako su otac i majka i sin jednodušni u dobru i jednomisleni, mi govorimo o jednoj porodici. To je trojstvo u jedinstvu. Ako li je neko od njih zao i zlotvor, onda se tu ne može govoriti o jedinstvu, nego o dvojstvu.
Ako li je u jednoj porodici i dvadeset ili trideset članova, ili čak i sedamdeset (kolika beše porodica praoca Jakova) a svi su jednodušni u dobru i jednomisleni, onda se govori o jednoj porodici, kao što se govori o jednom snopu. To je mnoštvo lica u jedinstvu duha i suštastva. Ako li meću njima ima i slugu zla, onda je po rodica razbijena, snop razdvojen i dvojstvo je došlo mes to jedinstva.
Ako li je jedan narod od deset i više miliona jedno dušan u dobru i jednomislen, onda deset miliona iposta si čine jedno jedinstvo, jednu suštinu, jedan narod. Ako li je kap zla kao kap otrova ušla u to telo narodno, on da je narod dvojstvo a ne jedinstvo, dobro i zlo, a ne samo dobro, život i smrt, a ne samo život, blagoslov i prokletstvo, a ne samo blagoslov; jednom rečju, Bog i sa tana, a ne samo Bog. U tom slučaju takav je narod mnogobožan, a ne jednobožan… Jer, bilo čovek, bilo narod koji veruje u silu zla, kao i u silu dobra. i u ortakluk sa zlom, kao i u savez sa dobrim, nije jednobožan, nego mnogobožan. To je zbog toga što zlo ne može činiti jedinstvo sa dobrom, nego uvek podvojenost, razdeljenost i dvojstvo, kao voda i petroleum. Čim se sastanu razilaze se. Čim se venčaju, razvode se.
Na osnovu ovoga, braćo ispitajte, sada značenje poznate srpske reči: samo sloga Srbina spasava. Kakva sloga? Da li apostolska ili farisejska? Da li sloga dobrotvora ili sloga zlotvora? Šta znači dakle sloga u dobru? Jer mi ovde o dobru govorimo.
Sloga u dobru, za kojom Srbi od vajkada teže. znači vera u jednoga dobroga Boga, koji je samo dobro i izvor svakoga dobra. Koji tako veruju, gotovi su da se slože sa svima ostalim ljudima koji takvu slogu žele, tj. slogu u ime Boga dobra, koji je izvor svakoga dobra.
Ali nisu svi Srbi oduvek takvu slogu želeli. Bilo ih je u svako vreme, koji su mislili da je potrebno i đavola okaditi. Kap zla, kap otrova, dakle, treba uliti u sud dobra, i podela naroda je neizbežna. Ta podela je bi vala ili na osnovu Krsta Hristova ili na osnovu imena srpskoga. Jedni Srbi su ostali verni Hristovom krstu i srpskom imenu, drugi su izdavali Hrista i Srpstvo, jer su se u vreme ljutih iskušenja sklanjali ili pod islamski polumesec ili pod hrvatsko, mađarsko i austrijsko ime. Ovi su obeleženi kao izdajnici vere i narodnosti, krsta Hristova i imena srpskoga. Gde je onda sloga za kojom Srbi od vajkada vapiju? Ona još nije došla. Ona će doći. A kada dođe, neće lako otići. Jer s njom Bog dolazi. Jer za Srbe sloga nije trenutna ortačina, ni prolazna zajednica, niti pak udruženje snaga radi dobitka plena. Za Srbe je sloga najpre jedini Bog dobra u tri lica i naj vernija slika takvoga Boga na zemlji jeste jedinstvo miliona lica u jednome, jednosušnom i jednomislenom narodu. Dakle, jedan Bog u tri hipostasi, i jedan narod u milione hipostasi, ali sa jednim jestestvom, jednim duhom, jednim ciljem i jednom verom i jednom ljubavlju. Takav cilj još nije postignut ni od jednog naroda u svetu. Takav cilj postavio je sebi samo srpski narod, i na svome grbu ispisao: Samo sloga Srbina spasava. Običnu slogu o kojoj govore svi narodi na svetu, imao je Srbin, i često je postizavao. Ali ta sloga njega nije zadovoljavala; po što to nije ona neobična sloga na koju Srbin misli kad o slozi misli i govori. Jer Srbin kad govori o slozi ne misli na biološku slogu nego na bogoslovsku i božansku. Ovu neobičnu i božansku, trojedinu slogu, ne mogu nikada ljudi zadobiti ako im od Boga ne bude darovana; vaistinu ne mogu kao što ne mogu ni kišu nizvesti kad oni hoće. I ona neobična sloga, isto kao i kiša, u vlas ti je Boga svemogućega. Ko se nje udostoji, i ko za njom pred Bogom čezne, onome Bog i daje. Ona je izražena u Hristovoj predsmrtnoj molitvi Ocu za učenike: Oče, neka svi jedno budu, kao Ti što si u meni i ja u Tebi (Jov. 17, 21).
Prosimo, braćo, takvu slogu od Boga. Perimo ruke svoje od zlih dela, i um svoj od zlih misli, i srce svoje od zlih želja, da bi se udostojili biti riznica toga Božjega dara. Jer neoprani to ne mogu primiti. Bogu naše mu, jedinome u Trojici, slava i hvala na vek. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *