NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
XLII
Kako bi se mogao nazvati Stari zavet savremenim na zvanjem? To je sudski protokol suđenja Boga i jednog na roda, naroda za onda izabranoga. Proroci izričito javlja ju kako se Gospod sudi s narodom izrailjskim ( Is. 3, 13, 14; Mih. 6, 2; Mal. 3, 5). U naše vreme objavljeni su tajni protokoli takozvanih Sionskih mudraca, a to je jevrejski program kako da pokore sav svet. U tim protokolima nema Boga, nema proročke reči, nema zaveta, ni svetinje nebeske; rečju nema pečata nebesnog. Otuda je to jedan prazan novinarski dokument. Ti moderni protokoli jevrejski iznose nešto oko stotinu stranica. Ali protokoli suđenja između Boga i naroda jevrejskog, kroz hiljade godina, iznose oko hiljadu stranica. Te stare protokole, taj Stari zavet, svaki od nas čita sa dva duboka osećanja. Prvo osećanje jeste divljenje Božjoj vernosti i dugotrpljenju; drugo pak osećanje jeste stid zbog neverstva jednog izabranog naroda prema Gospodu dobrotvoru svome, zbog neverstva koje se samo sa preljubom može ravnjati, zbog prkosa Bogu koji se samo satanskom zlobom može objasniti, i zbog neposlušnosti prema Bogu koja se neposlušnost nikada nije mogla primeniti kod mazgi i druge tegleće stoke prema gospodaru i hranitelju svome.
No, mi u dvadesetom veku nismo u Starom nego u Novom zavetu. Kakva je razlika? Ogromna. U Starom zavetu Bog je govorio s ljudima preko proroka i anđela, a u Novom On kao javljeni čovek u telu govori lično i neposredno. Šta ćemo dakle reći za one od nas, koji u svetlosti Novoga zaveta beže u mrak misirski i traže da se sude s Bogom, sa onom istom jevrejskom upornošću iz vremena Starog zaveta? Možemo reći samo to, da Hrišćani koji se parniče s Bogom, koji odriču Hrista, koji se pokazuju zlobni i neposlušni prema Bogu Javljenome, daleko su teži bezumnici i grešnici od starozavetnih Jevreja, koji ne hteše slušati Božje anđele i proroke i pravednike. Jer, oni se pokazaše drski prema slugama Domaćinovim, a ovi se pokazaše drski prema samome Domaćinu.
Ako bi se istorija poslednja tri stoleća, osamnaestog, devetnaestog i dvadesetog, htela nazvati jednim pravim imenom, onda se ne bi moglo naći podesnije ime nego: Protokol suđenja između Evrope i Hrista. Jer, za trista poslednjih godina ništa se u Evropi nije dogodilo što ne bi imalo bitne veze sa Hristom Bogom.
Na sudu između Hrista i Evrope stvarno se zbiva sledeće:
Hristos govori Evropi, da je ona u Njegovo ime krštena i da treba da ostane verna Njemu i Njegovom Jevanđelju. Na to optužena Evropa odgovara:
– Sve su vere jednake. To su nam rekli francuski enciklopedisti. I niko se ne može prisiliti da veruje ovo ili ono. Evropa toleriše sve vere kao narodne sujeverice zbog svojih imperijalističkih interesa, no sama ona ne drži se ni jedne vere. Kada postigne svoje političke ciljeve, onda će se ona brzo obračunati sa ovim narodnim praznovericama.
Na to Hristos s tugom pita:
– Kako možete, vi ljudi, živeti samo imperijalnim, tj. materijalnim interesima, tj. životinjskom pohotom samo za telesnom hranom? Ja sam vas hteo učiniti bogovima i sinovima Božjim, a vi se otimate i trčite da se izjednačite sa teglećom stokom.
Na to Evropa odgovara:
– Ti si zastareo. Mesto Tvoga Jevanđelja mi smo pronašli zoologiju i biologiju. Sad znamo da smo potomci, ne Tvoji i Tvoga Oca nebesnoga, nego orangutana i gorila – majmuna. Mi se sad usavršavamo da budemo bogovi. Jer, mi ne priznajemo drugih bogova osim nas.
Na to Hristos govori:
– Vi ste tvrdoglaviji od starih Jevreja. Ja sam vas digao iz varvarskog mraka u svetlost nebesnu, a vi hoćete opet u tamu kao bivo u blato. Ja sam krv svoju za vas dao. Ja sam pokazao ljubav svoju prema vama kada su svi anđeli okretali glavu u stranu od vas, nemogući da podnose vaš adski smrad. Kad ste vi, dakle, bili mrak i smrad ja sam jedini stao za vas da vas osvetlim i očistim. Ne budite mi dakle sada neverni, jer ćete se opet vratiti u onaj nepodnošljivi mrak i smrad.
Na to Evropa sa podsmehom kliče:
– Idi od nas. Mi te ne poznajemo. Mi se držimo jelinske filosofije i rimske kulture. Mi hoćemo slobodu. Mi imamo univerzitete. Nauka je naša zvezda vodilja. Naše je geslo: sloboda, bratstvo, jednakost. Naš razum je bog bogova. Ti si Azijat. Mi te se odričemo. Ti si samo jedna stara legenda naših baba i đedova.
Na to će Hristos sa suzama u očima: Ja ću, evo, otići ali vi ćete videti. Sišli ste sa puta Božjega i otišli ste putem satanskim. Blagoslov i sreća uzeti su od vas. U mojoj ruci je vaš život i vaša smrt, jer sam se dao raspeti za vas. Ipak neću vas ja kaštigovati, no gresi vaši i vaš otpad od mene Spasitelja vašega. Ja sam pokazao ljubav očevu prema svima ljudima i hteo sam ljubavlju da vas sve spasem.
Na to će Evropa:
– Kakva ljubav? Zdrava i muška mržnja prema svima koji se ne slažu sa nama, to je naš program. Tvoja ljubav je samo jedna basna. Mesto te basne mi smo istakli: nacionalizam i internacionalizam i etatizam i progresizam i evolucionizam i scientizam i kulturizam. U tome je naše spasenje, a ti idi od nas!
Braćo moja, prepirka se u naše vreme završila. Hristos se udaljio iz Evrope kao nekad iz Gadare na zahtev Gadarinaca. No, čim se On udaljio, došao je rat, beda, užas, rušenje, uništavanje. Povratio se u Evropu pre hrišćanski varvarizam, avarski, hunski, longobardski, afrikanski samo u stostrukom užasu svome. Svoj krst i blagoslov uzeo je Hristos i udaljio se. Ostao je mrak i smrad. A vi, sad, rešavajte s kime ćete: sa mračnom i smradnom Evropom ili sa Hristom. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *