NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
XXXVIII
Kad sinovi uvrede oca svog i odele se od njega, može li im dobro biti? Pogledaj oko sebe i vidi; pitaj starce I čućeš da su vazda i navek zlo prolazili. Takvi sinovi koji su se kajali i vraćali ocu svome, još su imali nade na život; a koji su ostajali uporni u samovolji, nisu mogli videti sunca na svome nebu, ni radosti u svome domu; plakali su u tuđoj zemlji i grob im nije bio u groblju otaca njihovih.
Tome nas uči Sveto pismo Božje.
Čemu nas još uči Sveto pismo Božje?
Uči nas, da moramo Bogom disati i živeti i kretati se.
Još nas uči da kroz Boga moramo gledati, ako hoćemo da vidimo glavne konce životnoga tkiva, i da kroz Boga moramo slušati, ako hoćemo da razumemo događaje ovoga sveta, i da kroz Boga moramo misliti i želeti i delova ti, ako hoćemo da mislimo, želimo i delujemo ono što je pravilno i što odgovara cilju našega bića. Rečju, moramo u svetlosti Boga i živeti i kretati se i gledati i raditi, kao što budan čovek živi i kreće se i gleda i radi u svetlosti sunca. One koji su takvi naziva Sveto pismo Božjim sinovima svetlosti i dana. One, pak, koji pipaju po mraku bez Božje svetlosti, naziva Sveto pismo Božjom decom sinovima mraka.
U naše dane mnogi sinovi čovečji ne žele da budu si novi Božji. Odelili su se od Boga svoga i otumarali su svojim putevima. Ocu svom nebesnom ostavili su samo zidine crkava i manastira, a oni su zgrabili prestole, vlast, gospodstvo, državu, vojsku, zemlju, rudnike, štampu i sva zemaljska sredstva i sav državni sjaj. Pre svega, de oba sa svojim roditeljem težak je greh. A uz to, još sa vremena deoba ljudi od Boga je do užasa nepravedna. Iako je otac sve stekao, sve sagradio, sve uredio, njemu su ne blagodarni sinovi dodelili samo jedan okrajak imovine, jednu kolibu, dok su oni zauzeli sve palate, sve bogatstvo i sav blesak ovoga sveta. Zaista, neće takvi sinovi gleda ti sunca na nebu svome, ni radosti u domu svome. Nego će im biti mrak i mraz i bol i očaj.
Sveto pismo je poziv Božji svima narodima na zemlji da dođu i uče se na sudbi naroda Izrailjskog. U dobra vremena ovaj narod se držao skuta Božjega, kao dete skuta oca svojega i nije mogao ni govoriti, ni pisati, ni hoditi, ni disati, ni orati, niti ratovati bez spomena imena Gospoda i Tvorca svojega. No, često se taj narod odmetao od Boga svojega i upućivao krivim stazama svojim po željama srca svojega, pa je lutao i lutao, i padao i stradao, i robovao i gažen bio. Zbog toga, je govorio Gospod kroz svog krunisanog proroka: „Slušaj, narode moj, i zasvjedočiću ti; o, Izrailju kad bi me poslušao!… Ja sam Gospod Bog tvoj koji sam te izveo iz zemlje Misirske“:
„Ali, neposluša narod moj glasa mojega, Izrailj ne mari za mene“.
„I ja ih pustih na volju srca njihova, neka hode po svojim mislima“.
„A kad bi narod moj slušao mene, i sinovi Izra iljevi hodili stopama Izrailjevim!“
„Brzo bih ja pokorio neprijatelje njihove, i na protivnike njihove digao bih ruku svoju“.
„Koji mrze na Gospoda bili bi im pokorni, i do bri dani njihovi bili bi do vijeka“.
„Najboljom pšenicom hranio bi ih, i medom iz kamena sitio bi ih“ (Ps. 81).
O, braćo moja, zar nije ovo priča o savremenoj Evropi? Nije li ovo bajka o Srbiji? Za Evropom povede se Hristova Srbija, stupi nogama na sve klizave puteve nje ne i razbi se zajedno s njome.
Kam da je srpski narod, pečen pet stotina godina na ognju stradanja, da bi bio sladak hleb Gospodu svome, kam da je hodio putevima svetih predaka svojih, putevima Gospodnjim! Gospod bi bio sa njim i Gospod bi ga branio od svih bezbožnih neprijatelja njegovih. Bio bi miran i bio bi sit i srećan pod senkom krila Gospodnjih.
Ali se otište Evropa za varljivim mislima svojih filosofa i opuči se niz brdo za varljivim željama srca svojega. A Srbiji posta takva Evropa milija od vaskrslog Hrista, čije krsno znamenje nosi na grbu svome i na bar jaku svome kroz vekove i vekove. I razbi se Evropa kao grne o kamen, i raskrvaviše se sinovi Srbije, kao oni koji se vlače niz oštro kamenje, pritisnuti teškim ste nama.
Skupo smo platili ovu nauku. Budućnost će pokazati hoćemo li se njome koristiti. Gospode Bože, koji si nas ljuto ranio, pomiluj nas! Daj nam mudrost i snage da se koristimo skupo plaćenim iskustvom. I ne ostavi nas, Gospode Bože naš, i ne odstupi od nas. Tebi slava i hvala na vek veka. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *