NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
XXXVI
Milostiv je Gospod onima koji ga se boje.
Za naše narodne junake oduvek se govorilo u pesmi, da se nikoga ne boje, osim Boga.
Šta znači bojati se Boga? Znači, bojati se da se zakon Božji ne pogazi. Znači, svaki dan i svaki čas misliti o njegovim zapovestima i truditi se da ih čovek ispuni. Ko izgubi strah Božji i prestupi zapovesti Božje, bilo da pohuli na ime Njegovo sveto, ili da se pokloni kulturi kao Bogu, ili ko prezre roditelje svoje i nasmeje se starcima, ili da ne smatra nedelju danom praznovanja vaskrsenja Hristova, ili da ne smatra zločinom ubiti, preljubiti, lažno govoriti i svedočiti i tuđe vrebati i otimati – ko tako, velimo, pogazi zapovesti Božje, pa bilo sve, ili samo jednu od njih, on gubi strah od Boga, ali zato u njega ulazi strah od senke svake, od vriska lisice, od pijuka kukumije, čak i od šušnja lišća. Ništa u svetu nema strašnije od čoveka koji je izgubio strah od Boga. Strah od Boga gubi onaj, ko gazi zapovesti Božje i koji živi, ne po zapovestima Božjim nego po zapovestima svojim sopstvenim; drugim rečima, ko sam sebe postavi sebi za Boga. U naknadu za gubitak straha od Boga takvi dobijaju hiljade strahova od hiljade senki i glasova i šuštanja oko sebe. Nije li onda bolje za čoveka imati strah od Boga i nemati straha ni od koga i ni od čega drugoga?
Naš je narod opevao i proslavio samo one vitezove svoje koji su imali strah od Boga. Tako je on proslavio i opevao i svece naše i mučenike za veru Hristovu, mnogo milione mučenike za krst časni. Ide vreme kad će narod proslaviti i naše srpske proroke.
Jedan od tih naših proroka, iz užičkih planina, pro rekao je matematički tačno sve što će se dogoditi za sto godina unapred. Nećemo sada ređati sva njegova preču dna proročanstva, nego ćemo se samo na jednom od njih zadržati. „Doći će vreme, najpre svetskoga, a potom opštega rata, govorio je on, kada će duša našeg naroda doći u podgrlac od stradanja. Tada će živi ići na groblja i vikati mrtvima: „Ustante vi, da legnemo mi“.“ Takvo smo, eto, vreme mi doživeli i preživeli, mlađi jedno od ta dva vremena, a mi stariji oba ta vremena, tj. i užase Svetskoga rata i užase Opštega rata, sve u kratkom razmaku od dvadeset godina.
Kada smo kao deca čitali to proročanstvo, čudili smo se i nismo se mogli načuditi, kako to da živi ljudi mogu zavideti mrtvima u grobu, i kako da požele menjati se sa mrtvima? Nismo verovali da to može biti, dok nismo doživeli. Aj, braćo moja, vaistinu mi stariji doživeli smo dva puta one prorečene grozote i strahote kada svaki živi zavidi umrlima, i svaki koji hodi po zemlji poželi da bude pod zemljom; rečju, kada je smrt draža od života, i nebiće milije od bića. Eto, to apokaliptično vreme mi Srbi smo u jednom pokolenju dva puta doživeli. I gledamo sada drug druga u oči, posle svega preživljenoga, pa nam izgleda da smo stari hiljade godina. I jedva se poznajemo. Jedva ličimo na ona bića od pre dvadeset godina. Plugovi svih užasa izbrazdali su nas. Čelični valjci valjali su se preko nas, pa su nas stanjili kao listove od hartije. Proidohom skvozje oganj i vodu rekli su stradalci Boga radi pre mnogo hiljada godina. To stradanje njihovo, uveličano deset ili sto puta, preživeli smo mi u dvadesetom veku. Provedeni smo kroz oganj od Boga i muka i nepravdi i pretnji i krvoprolića i uzdaha i jauka i masovnog uništenja. Pa smo provedeni kroz vodu od su za. Otkud tolike suze u jednom čoveku, to je čudo? Kad svi sokovi u telu presuše, suza još ima. Provedeni smo kroz potok od suza, od suza roditelja za decom, i dece za roditeljima, supruga za muževima i muževa za suprugama, braće za sestrama i sestara za braćom, komšija za komšijama, kumova za kumovima, prijatelja za prijateljima, rodoljuba za rodoljubima, mučenika za mučenicima. Oganj, suze, krv, jauk, ropac, mrtvac, grob – to sedmoro nije se delilo od nas, kao što se ne dele pluća od vazduha u toku oba poslednja prorečena rata.
Braćo moja ne optužujemo nikoga. Sami smo krivi. Krivi smo pred jedinim istinitim Bogom. Jer, smo se bi li poveli za lažnim bogovima kulture. Zato smo upušteni od Boga da padnemo u pakao gde Njega nema, da vidimo kako je bez Njega. I videli smo i osetili smo. Zato sada kao vaskrsli hoćemo da znamo samo Njega, i da verujemo samo u Njega, i da slavimo samo Njega. Sve drugo van Nje ga jeste laž i smrt. U Njemu je život i sila i slava na vek veka. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *