NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
XXXV
Nemoj se povoditi za onim što oči vide. Jer, oči vide površinu, ne vide dubinu; vide odeću, ne vide jezgro; vi de glumca, ne vide čoveka; vide čoveka, ne vide Boga. Blagodatni um vidi ono što ne može oko da vidi: vidi dubinu ispod površine, i vidi jezgro ispod odeće, i vidi čoveka iza glumca, i Boga iza čoveka. Ono što se ne vi di, ono je za zrele ljude; ono što se vidi, to je za decu. Sve dubine i visine bića jesu nevidljive; i sva jezgra i sve suštine i sav smisao svih tvari jeste nevidljiv – nevidljiv za čulno oko, a vidljiv za unutarnje oko, za božanski vid unutra u nama, a to je um. Jednom rečju, telesno oko vidi simvole ili slike, a um vidi duh i smisao.
Zašto im govoriš u pričama? Upitaše učenici Gospoda svoga. A On im odgovori: vama je dano da znate tajne carstva nebesnoga, a njima nije dano (Mat. 13, 10). Otvorene su im oči, ali nije um otvoren. Telesnim očima gledaju i vide telesne predmete, vide površinu tih predmeta, boju i oblik, ali ne mogu da vide unutarnju jezgru ni sam smisao ni značaj tih predmeta. Zato se njima mora govoriti u pričama, tj. u simvolima ili slika ma, u opisima spoljašnjeg izgleda, koji je jedini pristupačan očima. To je kao mlečna hrana za decu. Za odrasle potrebna je tvrđa hrana. Zreo čovek poznaje tajne, jer se neprestano vežba da sazna šta je unutra.
Priče su za decu. Simvolizam, slikovnost prirode je za decu. I to je lepo i prirodno. Lepo je biti dete, i prirodno je za dete da ide za telesnim očima i klizi te lesnim vidom po površini stvari. Bog voli decu. Kad Izrailj bješe dete, ljubljah ga, reče Gospod kroz pro roka (Os. 11, 1). Ali je ružno kad star čovek podetinji. I ružno i neprirodno.
Zapad je podetinjio. U tome je njegova rugoba i njegovo sumašestvije. U svojoj hrišćanskoj eposi, kad je Zapad bio pravoslavni, on je video duhom i gledao umom. No, što se više udaljavao od hrišćanske istine i vrline, to se njegov duhovni vid sve više skraćivao, dok u dvadesetom veku nije sasvim potamneo. Sada su mu preostale još samo telesne oči za čuvstvena opažanja. On je naoružao svoje telesne oči sa mnogim izvanrednim spravama da bi bolje i tačnije video telesni svet, njihov oblik i boju i broj i meru i razdaljinu. On gleda kroz mikroskop i vidi sitne crviće, mikrobe, kako ih niko nikad nije video. I on gleda kroz teleskop i vidi zvezde kao tu iznad odžaka kako ih nikad niko od ljudi nije video. I dotle; i toliko. Što se pak tiče punog gledanja i duhovnog proziranja u sakriveno jezgro stvari i u smisao i značaj svega stvorenoga u velikoj vasioni oko nas, aj, braćo moja, u tome je zapadno čovečanstvo danas sleplje od muslimanske Arabije i od bramanske Indije i od budističkog Tibeta i od spiritističkog Kitaja. Zaista, veću sramotu Hristos nije doživeo za minule dve hiljade godina, nego što je ova, da kršteni ljudi budu sleplji od nekrštenih.
Ono što je apostol Pavle izobličavao kod krštenih Galata, to bi on isto danas rekao za podetinjeni ostareli Zapad. Ovako je on pisao Galatima: „O nerazumni Gala ti, ko vas je opčinio da se ne pokoravate istini? Vi kojima bješe napisan Isus Hristos, a sad se među vama razape. Tako li ste nerazumni? Počeli ste sa Duhom, sad tijelom svršujete (Gal.3,1). I Evropa je inogda bila počela sa Duhom, a sada telom završuje, tj. telesnim gledanjem, telesnim suđenjem, telesnim željama i telesnim osvajanjima. Kao opčinjena! Sav njen život u naše vreme kreće se u dva prostiranja (dimenzije): u širinu i u dužinu. Ona zna samo za prostor, tj. za širinu i dužinu. Ne zna ni za dubinu ni za visinu. Zbog toga se bori za zemlju, za prostor, za proširenje. Za prostor, samo za prostor!
Otuda rat za ratom, užas za užasom. Jer, Bog nije stvorio čoveka da bude samo prostorna životinja, nego da umom ponire i u dubinu tajni, a srcem da se uzdiže u vi sine božanske. Rat za zemlju, jeste rat protiv istine. A rat protiv istine jeste rat protiv Božje i čovečje prirode.
O čemera gorčijeg od pelena: koliko ljudi stradaju, bedstvuju i žrtvuju za prolazno i varljivo carstvo zemaljsko! Kad bi stoti deo tih muka i žrtava hteli podneti za nebesno carstvo, rat na zemlji postao bi im do suza smešan. Hristu teško daju dve lepte, a u crkvi Marsu đavolu daju svu imovinu i svu svoju decu!
Neka se Evropa prekrsti i okrene ka Hristu. Neka spomene Presvetu Bogorodicu i dvanaest velikih apostola, i krljušt s njenih očiju smaći će se. I biće opet lepa kao što je bila pre hiljadu godina pravoslavna Hristova Evropa. I biće ona srećna i mi sa njom. I zaradovaće se rasplakani evropski narodi, i zapojaće s nama večni slavopoj Bogu: Svjat, svjat, Gospod Savaot ispoln nebo i zemlja slavi Tvojeja. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *