NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
XXXII
Crkva uči ljude veri. Šta je vera? Vera je Božje znanje povereno ljudima. Vera je ono znanje, do koga ljudi nikad ne bi mogli sami doći da im Bog nije javio i poverio. To je znanje, ne o nečem malenom i malovažnom nego o najvažnijem, neophodnom, spasonosnom. Nikakvi napori ljudski ne bi mogli skinuti veo sa najvažnijih tajni života. samo je Bog, po milosti svojoj, zahteo skinuti taj veo i pokazati ljudima slatku stvarnost.
Da nikakvi napori ljudski nisu bili u stanju skinuti veo sa najvećih tajni života, svedoče nam jasno mnogobožački Misir, Indija i Kitaj, tri najkulturnije zemlje u svetu. U tim zemljama ljudi su svojim naporom došli do mnogih i mnogih znanja, domaćinskih, pravnih, matematičkih, astronomskih, fizičkih i psihičkih; do tolikih znanja da je to zaista za divljenje i na stid i ukor Evropi. Ali, sva ta njihova znanja bila su kao zvezde bez sunca. Šta daje svetlost zvezdama? Sunce. Ti narodi pozna li su zvezde, ali nisu poznali sunce. Mnogobošci ne zna ju za sunce; oni naziru samo zvezde. Zato su oni neznabo šci i mnogobošci; pošto ne znaju za sunce i pošto svaku zvezdu nazivaju suncem.
Istorija sveta pokazuje, da su najviše ljudske kulture u pogledu najvažnijih znanja života potpuno ravne najnižim kulturama, i takozvani najprosvećeniji narodi potpuno jednaki sa nomadskim nagim plemenima afrikanskim. Bogovi kulturnog Misira jesu i bogovi kolibarske Nubije. Božanstva mnogoznanstvene Indije božanstva su i ostrvskih ljudoždera. Vera u duhove predaka oko kuće u velikoj Kini jeste vera, ista istovetna i nepismenih čobana u pustinji Gobi. Šta ovo znači? Ovo znači da na predak kulture nije ništa uticao na napredak ve rovanja. Napredovalo se samo u umetničkom izražaju ve rovanja; jer dok su himalajski čobani pravili lik Bramin i Šivin prosto u drvetu sa dve tri zarezotine, dotle su taj isti lik pravili ljudi u južnoj kulturnoj Indiji u mermeru i u slonovoj kosti. No, verovanje je ostalo isto: ista imena bogova, isti strah i ista molitvena i žrtve na sujeverica.
Da li će se čovek klanjati živom majmunu ili majmunu isečenom u drvetu, ili majmunu umešanom u blatu, ili majmunu izvajanom u slonovoj kosti ili u mermeru, zar to nije sve ista glupost, isto neznanje, isti mrak? I ne samo da kultura nije suzbila obožavanje majmuna, nego ga je baš utvrdila time što je, nazovi boga – majmuna izre zala umetnički u mermeru. Kuda god pogledate svuda viđa te isto događanje: kulture neznabožnih naroda pomogle su moćno učvršćenju neznaboštva kod tih naroda.
Prava vera, hrišćanska vera, to je Bogom otkriveno znanje ljudima o najvažnijim predmetima: o jednom Bogu, o duši, o putu života, o onom svetu i Sudu Božjem. To otkriveno znanje ne zavisi ni od kulture, ni od nekulture, ni od svetskog znanja, ni neznanja sporednih stvari. A sporedne su stvari: kako se od loja pravi sapun, kako se od rude lije gvožđe, kako se prosecaju drumovi i podižu mostovi, i kako se broji i računa i meri, i kako se sadi i kalemi i um poznava. Dovoljan je razum ljudski za ova sitna znanja. Moderna škola jeste slagalište tih sitnih sporednih znanja. To je znanje koje nadima, kako mudro kaže sveti Pavle, ili lažno nazvano znanje, opet po njegovim rečima. Pre mnogo vekova univerziteti evropski, zaista, bavili su se glavnim i osnovnim znanjima života. No, kako se videlo da se ta znanja ne mogu zadobiti ljudskim naporom bez božjeg dragovoljnog otkrivenja, to su ti univerziteti postepeno padali i pretvarali se u bakalnice i u sitničarske radnje, gde se može kupiti sve što zemlja proizvodi, no ništa što s neba dolazi.
Evropska škola odvojila se od vere u Boga. U tome je njeno obraćanje u trovačnicu, i u tome je smrt evropskog čovečanstva. Nikad u neznabožnim kulturama nije se nauka odvajala od vere, iako je vera bila pogrešna i glupa. Samo se to u Evropi dogodilo, u onoj Evropi, koja je primila od Boga najsavršeniju veru. Ali zbog sukoba sa crkvenim starešinama Evropa se ozlojedila i odbacila je najsavršeniju veru a zadržala najsavršeniju nauku. Aj, braćo moja, odbacila je Božje znanje, a prihvatila ljudsko neznanje! Kakva glupost i koliki mrak!
Za Evropom smo se i mi poveli. Zbog toga smo ljuto postradali. Da li ćemo se opametiti? Da li ćemo imati mudrosti i hrabrosti da se vratimo sa bespuća na pravi put pre Evrope i mimo Evrope? To je sad pitanje života ili smrti pred nama. Pođimo putem otaca naših, nećemo se prevariti. Vratimo se pravoj veri, a odbacimo lažnu nauku, i nećemo se pokajati. Budimo ljudi, a ne majmuni, i Bog će nas primiti za sinove. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *