NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
XXXI
More nikad ne miruje. I da ne govorimo o buri koja čini da se more svađa samo sa sobom. More ne miruje i kad je uspavano, mirno, glatko i bezglasno. Pokret mora tada može se videti na plimi i oseci, na dizanju i pada nju vode. Čas je peščana obala široka i bela, čas opet pokrivena vodom. I to biva svaki dan, i u određeno vre me, od kada more posta, od kada Tvorac u treći dan stvaranja reče: Neka se sabere voda što je pod nebom na jedno mesto, i neka se pokaže suho. I bi tako.
Ne govorimo li i mi, često, braćo, o moru života, o talasima života, o buri života, o lađi na moru životnom, o tihom pristaništu? I pravo govorimo. Sve je to slika ili simvol našeg čovečjeg života. Ređe govorimo o plimi i oseki života, premda se i to može s dobrim smislom reći u vezi sa našom sudbom ovde i onamo.
Ja kažem: ovde i onamo, i mislim na dve obale životnoga mora. Jedna obala je s ove strane, a druga s one strane. Ona se obala ne vidi, ali mi se navozimo na more života i plovimo od ove vidljive obale ka onoj nevidljivoj. Obe obale imaju mnogo sličnoga i različnoga među sobom. Jedna je velika razlika u tome, što na ovoj obali oseća se čas plima čas oseka, dok se na onoj oseća i vidi samo plima. Šta to znači? Znači, ovde se čas više sveta rađa, čas više umire, dok je tamo stalan pri liv, bez odliva, stalna plima bez oseke.
Jer se, braćo, ovde rađamo, ne za ovde. Ovde živimo ne radi ovog života. Čim se rodimo ovde, mi bivamo upisa ni u večnu knjigu onoga sveta, u žiteljstvo i građanstvo na onoj strani, odakle nema povratka. Ukoliko je veća oseka na ovoj strani, utoliko je veća plima na onoj.
Mi svi žalimo za umrlim rođacima i prijateljima. Jer, smrt znači rastanak, a ljubav ne može bez suza da podnese rastanak. I besmrtni Hristos, pobeditelj smrti, pustio je suze nad svojim umrlim prijateljem Lazarom. Sama toplina ljubavi raskravljuje naše srce i izaziva suze. Ljubav ne podnosi bez bola rastavljenost, podvojenost, udaljenost. Ljubav traži blizinu, jedinstvo, čak do isto vetovanja dva ili više lica. Ja sam u Ocu i Otac u menito je ljubav. Oče, neka svi jedno budu, kao Ti što si u meni i ja u Tebi, da i oni u nama jedno bu du. To je ljubav.
O vi ožalošćeni, nemojte misliti da ja ne opažam bolno pitanje na drhtavim usnama vašim: pa zašto mi Bog ljubavi uze moju ljubav, moje slatko čedo? Ili brata? Ili sestru? Ili sina? Ili ćerku? Ili mile unuke? Ili dobra supruga? Ili suprugu? Ili snahu, ili devera, ili đeda? Aj, braćo moja, uze ih Bog baš iz ljubavi, i baš zato što je On, Bog naš, Bog ljubavi. Uze ih u onaj svet, tamo gde je stalna plima od putnika koji se vraćaju iz daleke zemlje u večnu otadžbinu, Ocu svome nebesnome.
Došao je rat, i nastala je velika oseka na ovoj obali, ali velika plima na onoj obali mora života. Devojka be re rukom cveće po livadi, a kosac kosi brzo i izreda. U doba mira anđeli Božji beru jednog po jednog, a u doba rata kosom kose.
Je li pravedan Bog? Više, nego pravedan. Je li milostiv Bog? Više, nego milostiv. Zar to nije pravda i milost kad On uzima tvoje čedo da se ne muči više ovde i uvede ga u svoj carski dvor? Kad bi zemaljski car potražio tvoje čedo u svoj dvor da se tamo vaspitava i raste, ti bi ga rado dala. Mećutim, svaki zemaljski car je smrtan čovek. Kad on umre tvoje dete može biti izbačeno iz carskoga dvora. A nebeski car ne umire. I tvom detetu tamo je osigurana večna sreća, kakvu pero ne može opisa ti, ni jezik iskazati. Zbog toga, poklonimo se Gospodu Bogu, gospodaru života i smrti i predajmo se Njegovoj svetoj volji. A mi se spremajmo da se udostojimo videti se u nebesnom carstvu sa pravednim rođacima našim, spremajmo se svim onim što crkva propisuje, a naročito molitvom i milostinjom. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *