NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
XXX
Ako ćemo se hvaliti, kime ćemo se hvaliti? Pazite, braćo, kako ja postavljam pitanje: ne kažem čime ćemo se hvaliti, nego kime ćemo se hvaliti. Ako se neko hvali stvarima, hvali se nečim; ako li se hvali ljudima, hvali se nekim. Skuplji su ljudi od stvari, i hvaljenje ljudima bolje je od hvaljenja stvarima. Neko se hvali svojim zaslužnim pretcima, neko vaspitanom decom, neko vernim prijateljima, neko svojim herojskim narodom. Takvi su ljudi plemenitiji i viši od onih koji se hvale čoporima svinja ili dijamantima ili biserom ili srebrom ili zlatom ili prstenjem i minđušama i skupim haljinama, ili kolima i konjima i drugim sujetnim bremenima, kojim tovare lađu svoga života da bi potonula pred kapijom Raja.
Mi, Srbi, kao narod imali bi se i kime i čime po hvaliti. Ali, ako ćemo se uzdići iznad sebe i iznad svoje imovine, i pohvaliti se nekim koji je najsjajniji ukras naše istorije i najveća vrednost našega života, onda ćemo se hvaliti Spasiteljem sveta, Gospodom Isusom Hristom.
Dakle, tri su stupnja hvale kojom se ljudi i narodi mogu hvaliti. Najniži je stupanj kad se neko hvali stvari ma, tj. nečim. Viši je stupanj kad se neko hvali ljudima, tj. nekim. A najviši je kad se neko hvali Bogom stvoriteljem svojim.
Hoćemo li se mi, Srbi, hvaliti kulturom svojom? Šta je kultura? To su rukotvorine ljudske, dela ruku ljudskih. To su stvari. Ako se budemo hvalili kulturom, onda ćemo se hvaliti nečim, a ne nekim; hvalićemo se mrtvim stvarima, a ne razumnim bićima. Bićemo dakle na najnižem stupnju hvalisanja. A mogli bi se hvaliti svojom kultu rom; vaistinu mogli bi; jer smo je imali i jer je imamo. Vaistinu mogli bi pre mnogih drugih, kad to ne bi bilo ispod stida i dostojanstva. Evropa se hvali kulturom; Srbi nikad u istoriji svojoj nisu se hvalili kulturom.
Ako se dakle počnemo hvaliti kulturom, skrenućemo sa svoga puta i udariti tuđim putem. To smo bili i učini li, skrenuli smo sa svoga puta i udarili tuđim putem, zbog čega smo i postradali kao nikad i niko…
Ako se Evropa hvali kulturom, ona se hvali ne nekim, nego nečim. Jer, i drugi narodi imaju svoju kulturu, te im evropska nije potrebna. Neki pak, narodi kao Indija ni i Kinezi imaju kulturu mnogo lepšu, razrađeniju i utančaniju, od evropske kulture, zbog čega oni i mrze i preziru evropsku kulturu. Zato kažemo: ako se Evropa hvali kulturom, ona se hvali ničim.
Da je Evropa ostala hrišćanska, ona bi se hvalila Hristom, a ne kulturom. I veliki narodi Azije i Afrike, iako nekršteni, no duhovno nastrojeni, to bi razumeli i cenili. Jer, i ti narodi hvale se svaki svojom ve rom, svojim božanstvima, svojim verskim knjigama: neko koranom, neko Vedama, ili drugim. Ne hvale se oni, dakle, delima ruku svojih, svojom kulturom, nego nečim što smatraju višim od sebe, upravo najvišim u svetu. Samo se evropski narodi ne hvale ni Hristom, ni Hristovim Jevanđeljem, nego se hvale svojim opasnim mašinama i jeftinim fabrikatima, tj. kulturom svojom. Posledica toga evropskog samohvalisanja nametljivom kulturom, jeste to što su svi nehrišćanski narodi omrzli Hrista i hrišćanstvo. Omrznuvši ono što je malo omrzli su i ono što je najveće. Omrznuvši evropske proizvode i ljude, omrzli su i evropskoga Boga. No, avaj, Evropu to i ne boli. Ona je pre sviju omrzla i odbacila svoga Boga. Do toga nezavidnog položaja doveo je evropsko čovečanstvo njegov pogrešan razvoj pod uticajem jedne pogrešne crkve kroz poslednjih devet stotina godina. Nisu zato krivi evropski narodi; krivi su duhovni vođi narodni. Nije krivo stado; krivi su pastiri.
Da je sreće Evropa bi se hvalila hrišćanstvom kao svojim najdragocenijim naslećem i najvećim dostojanstvom. To bi trebalo da bude, i to je bilo prvih vekova posle Hrista, tj. da je Evropa bila tezoimenita hrišćanstvu, da se istovetovala sa hrišćanstvom. Slavljenje Hrista i propovedanje Hrista svima kontinentima i svima narodi ma, to je bila Bogom određena misija evropskog kontinenta. Van hrišćanstva Evropa nema ničim da se pohvali. Bez Hrista Evropa je najsiromašniji prosjak i najbezočniji pljačkaš ovoga sveta.
Srbija je sused Evrope, ali Srbija nije Evropa. Neka pomogne Evropi, ako hoće i može, ali neka se ne uleva u Evropu i ne gubi u Evropi. Rečju: neka bude s Hristom, neka se hvali Hristom i ničim više, pa će se nebesna svetlost prosuti pred njom na putu. I znaće kuda ide. Vi deće svoj pravi put. Neka proslavlja Hrista od sad kao i do sad, i neće se postideti. Neka je od Hrista Srbiji milost, a Hristu od Srbije slava i pohvala na vek veka. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *