NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
XXVI
Naše stoleće nije bogato u mudrosti. Od svih prošlih stoleća ono je možda najsiromašnije u mudrosti. Ne samo da ono ne živi po mudrosti nego ne zna ni šta je mudrost. Zaboravilo je. Prošla pokolenja su znala šta je mudrost, pa su zato znala i kad su se grešila o mudrost i odstupala od mudrosti. Pa su se umela i stideti. U našem pokolenju mnogi premnogi niti znaju šta je mudrost niti znaju koliko su ostupili od putokaza mudrosti. Zbog toga se više ne vidi rumenilo stida na licu grešnika. Zbog toga, malo, malo pa srljaju u propast i biblioteke njihovih knjiga padaju na njih kao mrtvački pokrov.
Iako je ovo vrlo žalosno, ali nije novo. Hiljade čude sa učinio je Gospod Bog, Il – Šaddaj, Bog Svemogući, hiljade čudesa pokazao je u toku četrdeset godina u Egiptu i u pustinji na oči naroda Izrailjskog, pa ništa. Videli su, zadivili se, zaboravili i otpali od Boga, kao da ništa nije bilo. Ono isto koleno koje je čudom Božjim prošlo kroz Crveno More kao po suhome drumu, i koje je pilo vodu izvedenu iz suhe stene, i koje je videlo propast faraona i Amalika čudom Božjim, i koje je godinama iz dana u dan jelo hleb što je padao iz neba, i koje se lečilo gledajući u bakarnu zmiju, to isto koleno sumnjalo je u Boga, otpalo od Boga, poklanjalo se idolima i uravnjavalo se sa narodima neznabožnim, koji su bez saznanja o pravome Bogu i njegovoj strašnoj sili živeli u tami i senci smrtnoj. A kad su ušli u Obećanu zemlju još su gori bili, još više su gnjevili Boga, još više sumnjali u Boga, još više otpali od Boga. Posvednevni gresi toga zaslepljenoga naroda bili su kao iverje koje je sve više raspaljivalo oganj gnjeva Gospodnjega.
Najzad je izabrani narod Božji dobio ono što je za služio. Udaren je kao nijedan drugi neizabrani narod. Razvejan je kao pleva po celom svetu, dok je njegovo ognjište ugašeno i njegova otadžbina prešla u svojinu naroda neznabožnih no boljih od njega.
Zato se Gospod žali kroz usta svoga proroka svetog Jeremije govoreći: Narod je moj bezuman, ne poznaje me. Ludi su i bez razuma, mudri su da zlo čine a dobro činiti ne umeju (Jer. 4, 22).
Kako su sveže i nove reči ove! Kao da su danas rečene, i današnjem pokolenju ne jevrejskom no hrišćanskom! Mudri su zlo činiti a dobro činiti ne umeju: kako je tačna ova dijagnoza bolesne Evrope?!
Zaista je mudra otimati, ali davati ne ume.
Mudra je ubijati, ali ne ume da poštuje tuđi život. Mudra je praviti sprave za uništavanje ljudi, i stoke, i gradova, i sela i useva, sprave nadvodne i podvodne, sprave trčeće po zemlji i leteće po vazduhu, ali ne ume da bude pred Bogom ponizna i prema slabijim narodima milostiva.
Mudra je u izmišljanju otrovnih gasova, da bi otrovala vazduh što ga ljudi dišu, ali sama ne ume da diše Svetim Duhom Božjim da bi podržavala živote koji su od Boga a ne od nje.
Mudra je sebe slaviti i prevoznositi rečju i perom i filmom i radijom i štampom i mnogim drugim sredstvima, ali ne ume ni jednim od tih sredstava slaviti i prevoznositi Gospoda Boga Stvoritelja svoga.
Mudra je biti sebična i svuda pronositi svoje „vjeruju“ sebičnosti, ali ne ume biti nesebična, bogoljubiva i čovekoljubiva.
Mudra je sebe zemljom hraniti ali ne ume sebe nebom hraniti.
Zato ju je zemlja svu prekrila kao grobna ploča, i korov zemaljski prorastao joj kroz oči i uši i duh i dušu. Te ništa ne može da vidi osim zemlje. Smeju joj se nekršteni narodi. No da li podsmehe gluv čuje i slep vidi?
„Narod je moj bezuman, ne poznaje me!“ govori Gospod Svemogući. Evropejci su novo izabranje, novi narod Božji. Ali oni sada ne poznaju Boga svoga, zaista bezumni su. Poznaju kameni i pesak, poznaju drveće i trave, poznaju majmune i majmunske sinove, ali Boga ne poznaju niti Hrista priznaju. Zato su osuđeni na propast. A vi se, braćo, čuvajte od te propasti. Kako? Proslavite Hrista više nego sebe. Amin.
 
 

 
 

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *