NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
XII
Kad ustane Gospod da potre zemlju! tako otpočinje svoje istinito svedočanstvo prorok Isaija. Ne kao samo zvani proroci naših dana, koji govore: ovako će biti, pa ne bude; ili ovako će se dogoditi, pa se ne dogodi. Nego ovo je onaj veliki prorok, kome je anđel Božji stavio oganj nebesni na usta, da bi ga očistio od svake prelesti i obmane, te da bi proricao samo ono što je istinito, što je od Boga. Isaija – to je jedan od najvećih proroka u istoriji roda ljudskog, jer je prorekao najveće događaje u božanskoj drami spasenja. On je prorekao rođenje Spasitelja od prečiste Deve; prorekao je Njegov zemaljski rodo slov od kolena Jesejeva i od doma Davidova, kome su pri padali pravedni Joakim i Ana, roditelji Deve Marije i pravedni Josif, zaštitnik njen. Prorekao je Hristovog Preteču, Jovana Krstitelja, kao glas vapijućeg u pustinji; kao trubača dolaska Mesije i kao uravnitelja puta za do lazak Njegov. Prorekao je veliko delo Hristovo, opisao iz daljine Njegov smerni karakter, Njegovu predanost vo lji Oca nebesnog i Njegovu krotost pri vođenju na raspe će – jakože ovča na zakoljenije. Prorekao je najzad Njegovu pobedu i slavu, besprimernu i neprolaznu, čega smo i mi danas svedoci sa celim hrišćanskim svetom. Jer, sve se ovo zbilo u stvarnosti pred licem cele vasi one. Zbog toga su ga zlobni Jevreji živa prestrugali. Jer, Jevreji nisu hteli nebesno carstvo nego zemaljsko, pa nisu očekivali mesiju sa neba nego sa zemlje. No tim zlo činom samo su povećali Isaijinu slavu i svoju sramotu.
Ovaj slavni Isaija, dakle, još je prorekao i ovo: Kad ustane Gospod da potre zemlju, tad će se ponosi tost ljudska ugnuti a visina sveljudska poniziti i Gospod će sam biti uzvišen u onaj dan (Is. 2, 11).
I u staro vreme ustao je Gospod mnogo puta da potre zemlju zbog obožavanja ljudi mesto Njega, jedinoga Boga; zbog nametnutih i oholih čovekobogova. Ustao je i u naše vreme i vaistinu potro je svu zemlju u pravednom gnjevu svome, da bi oholost ljudsku slomio i veštačku uzvišenost ljudsku ponizio.
Takav ustanak Božji protiv ljudi često je i neizbežno sledovao ustanku ljudi protiv Boga. Jeretički narodi našeg vremena posadili su Hrista Gospoda na poslednje mesto za trpezom ovoga sveta, kao poslednjeg ubožjaka, dok su na prva mesta posadili svoje velike ljude, političare, književnike, filosofe, basnoslovce, naučnike, finansijere, pa čak i turiste i sportiste. Svi pogledi tih naroda uprti su bili u te velikane, u te moderne bogove, dok se na Hrista pobedioca smrti malo ko obazirao. Ovakvom odvratnom ustanku krštenih no jeretičkih naroda protiv Svevišnjeg Boga morao je sledovati ustanak uvređenog Boga protiv bezakonih ljudi i naroda. I zaista ustao je Bog, da potre zemlju. I dogodilo se nebivalo stradanje naroda zemaljskih, na naše oči i preko naših leđa. Ne samo da su se sve obožavane veličine ljudske pokazale pogašenim vatrama, na kojima niko više nije ni pokušavao da se ogreje, nego se dogodilo i ono dalje što je Isaija prorekao: I ljudi će se sklanjati u ka mene pećine i u rupe zemaljske od straha Gospodnjega i od slave veličanstva njegova – kad ustane da po tre zemlju. Zar se nije ovo bukvalno obistinilo u minu lom ratu? Zar nisu ljudi na nekoliko kontinenata, kao i u našoj zemlji, bežali u pećine kamene i u rupe zemaljske da bi našli skloništa životu svome od evropskih sejača smrti? A ovi sejači smrti i jesu oni velikani, oni ljudski idoli, koji su za trpezom ovoga sveta sedeli u pročelju i koji su se smejali Hristu kao prosjaku na dnu trpeze.
Onda dalje proriče Isaija, da će ljudi i narodi od straha pred slavom veličanstva jednoga Boga nebesnoga polupati sve svoje idole, odbaciti sve svoje lažne bogove i prestati klanjati se, veli krticama i slijepim miševima. Jasno je da prorok pod krticama ovde razume velikane ljudske koji neće da znaju za Boga ni nebesno carstvo, nego uče ljude da žive u mraku ovoga sveta, misleći zemljom i hraneći se zemljom. A pod slepim miševima razume prorok one ljude, koji se boje svetlosti Hristove pa beže u mrak svojih idejnih peštera, teskobnih, mračnih i hladnih. Najzad završuje Isaija svoje strašno proročanstvo, ovom opomenom: „Prođite se čovijeka, kojemu je dah u nosu“. Hoće da kaže svima koji mogu da čuju i razumeju pa i vama Srbima: Ta prođite se pouzdanja u nemoćne i smrtne ljude. Vratite se Bogu živome, u kome je spasenje. Ko vas Srbe prevari da gurnete Hrista Spasitelja na dnu svoje trpeze i da prva mesta ponudite belosvetskim oholicama, praznoglavcima i sejačima smrti? I hoćete li se opet dati prevariti? Birajte život ili smrt. I znajte da ako vi opet ustanete protiv Boga za račun lažnih bogova „Kulture“ ustaće i Bog protivu vas. I deca vaša tada drhteći od straha u pećinama i rupama zemaljskim poznaće slavu i veličanstvo Gospoda Boga, Stvoritelja i Svedržitelja. Ali po skupu cenu, skuplju od vaše. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *