NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » KROZ TAMNIČKI PROZOR

KROZ TAMNIČKI PROZOR

 

KROZ TAMNIČKI PROZOR
PORUKE SRPSKOM NARODU IZ LOGORA DAHAU
 
X
Plašljiva vera, nikakva vera. Plašljiva reč, prazan zvuk. Hristos je govorio kao onaj koji vlast ima, a nije plašljivo šaptao kao fariseji i grešnici. Hristove su reči upaljene sveće u mraku ovoga sveta. Reči svih filosofa ili su se već ugasile ili se gase. Maleni povetarci su u stanju da ih ugase. Ali nema bure ni na zemlji ni u vasioni, koja bi mogla pogasiti Hristove sveće. Zato je samo On mogao reći ono što se nikad niko od smrtnih nije usudio reći: Nebo i zemlja će proći, ali reči moje neće proći.
I što god su bure jače i vetrovi silniji, to jasnije bukti plamenje Hristovih reči. To iskustvo stekli su apostoli na buri jezera Genisaretskoga. Kada se jednom diže oluja posta tako velika da talasi uskakahu u lađicu, tada ustrašeni Andrija nije vikao Petru: brate Petre, spasavaj! Niti je Filip vikao Vartolomeja u pomoć, ni Matej Tadiju. Znali su oni da su obični ljudi, i da je moć njihova ništavna prema svirepoj silini prirodnih stihija. Nego su svi odjednom uprli oči u Njega, u Isusa, i kao iz jednih usta k Njemu su jedinom zavapili: Gospo de, spasi, izgibosmo! Tada On ustade i povika moru i buri: umukni, prestani! I odjednom nasta velika tiši na. A učenici u strahu poznaše i priznaše, da reči Isusove nisu reči slaboga čoveka, no reči svesilnoga Boga.
Zar nismo i mi stekli to apostolsko iskustvo u prošloj buri ratnoj? Zar nismo bespomoćno gledali jedan u drugoga ne očekujući pomoć jedan od drugoga? I zar nismo u velikoj nevolji i strahu setili se Njega, Isusa Hrista, Krmanoša vasionske lađe, i k Njemu zavapili: Gospode, spasavaj, izgibosmo! Ako nisu baš svi Srbi umeli da se sete Njega kao pomoćnika, mnogi, vrlo mnogi su se setili i povikali: Gospode Isuse, spasavaj, potonusmo! I On se digao, i zapretio opakoj buri, i evo nastala je velika ti šina. Da li ćemo mu biti blagodarni, da li ćemo? Ili ćemo svojim poznatim bogozaboravom u sreći ponovo iza zvati buru još strašniju i pogibeljniju buru ratnu?
U tome nam je, eto sada zadatak od Boga da ga rešavamo i da polažemo ispit. Ja sav drhtim od onoga što će doći na nas ako opet padnemo na ispitu. Aj, braćo moja, nemojte da ponovimo svoj neuspeh i svoj pad iz onog vre mena između dva velika rata, te da nas sudba opet ne baci pod žrvanj svih grozota zemnih i podzemnih, pod žrvanj još oštriji i zubatiji nego onaj ispod koga smo se ranjavi tek izvukli. Da se i na Srbe ne požali Gospod kao što se nekad žalio na Jevreje govoreći: bijem ih ali ih ne boli (Jer. 5, 3).
Bili smo se ugledali na Evropejce, koji su odavno objavili rat Hristu. Za njima smo kaskali kao senka od kamile za kamilom. Najpoznatije reči Gospodnje bili smo izbacili iz nedara i sa usana. Mislili smo da pogasimo Njegove neugasive sveće, pa smo svoje pogasili. I tek kad smo u mraku i u buri stali pred novi milion svežih grobove srpskih setili smo se i zastideli. Setili smo se mnogih reči Njegovih, koje smo bili odbacili, jer smo stajali pod crnom magijom evropskom. I zato što su bili omađijani, mnogi Srbi pogazili su nogama biser Hristov bačen pred njih i ruknuli su na sluge Hristove u vreme Jugoslavije da ih rastrgnu.
Kam’ da smo se u miru i slobodi setili ovih Njegovih bisernih reči: Ištite i daće vam se, tražite i naći ćete, kucajte i otvoriće vam se. Kam’ da smo iskali i tražili od Boga, mesto što smo otimali i krali jedan od drugoga! Kam’ da smo kucali na vrata milostivoga Oca nebesnoga, mesto što smo provaljivali i obijali vrata svojih suseda! Ili, recimo da smo se zavetovali izvršiti bar onu jednu jedinu zapovest Njegovu do kraja: Sve što hoćete da vam čine ljudi, činite i vi njima; jer je to zakon i proroci. Da smo samo tu jednu reč ispunili, naš bi narod bio svetlost svim narodima, naša država uzor, naš život pesma, naši gradovi čisto ta, naša sela svetinja, naša porodica hram Duha Božjega, svako srpsko srce oltar tajne Hristove.
Ali, avaj Bože, mi smo pošli za onima koji su spolja kao našarani grobni spomenici, a unutra su mrtve kosti i smrad. I koji su se držali satanske verzije Hristovih reči, naime: Što ti hoćeš da tebi čine ljudi, ti ne čini ljudima, i što hoćeš da tebi drugi čine, čini ti drugima.
Evo zašto je Evropa doživela još jednu paklenu noć. I mi sa Evropom. Amin.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *