NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » Kosovo i Vidovdan

Kosovo i Vidovdan

 

Kosovo i Vidovdan
 

 
Naš narod je neznani junak koji ne traži svoja herojska i dobra dela ni priznanja ni počasti
Pravda, 103, 1941.
Evo dolazimo iz naroda, iz sredine mnogih neznanih heroja, evo nas u velikom našem gradu, opet usred mnogih neznanih junaka. Evo nas u lepom gradu na čijem domaku leži naš narodni neznani junak na Avali.
Nikad svet nije slavio neznane junake toliko koliko ih slavi od prošlih ratova. Nikada svet nije toliko govorio o neznanim junacima, niti toliko podizao spomenike neznanim junacima.
Vi ste sami mogli u tome da se osvedočite. Svakome je poznato, a vi ste to mogli i videti, da malo koji, – skoro nikoji – od stranaca, kada dođu u našu zemlju, ne odlazi od nas dok se ne pokloni na Avali pred grobom našeg Neznanog junaka. Čuli ste, možda i videli, da su mnogi strani državnici, mnogi velikodostojnici, pa čak i vladari, koji su ikad posećivali našu zemlju, našu prestonicu, odlazili na Avalu da se poklone pred spomenikom našeg Neznanog junaka.
Otkako Crkva postoji na zemlji od tada mi poštujemo i čestvujemo neznane junake hrišćanstva. Koji su to naši hrišćanski neznani junaci? To su svi oni koji stradaše i koji se napuniše znanjem i ljubavlju Hristovom. To su svi oni podvižnici hrišćanstva koji se prostiru ili po gradovima, ili su sa sela, pa svi oni dobrotvori narodni koji u svojoj veri dobra činiše i u kalendar uđoše. Zatim, svi oni ktitori i priložnici mnogih hramova i manastira po našoj zemlji hrišćanskoj i po drugim hrišćanskim zemljama. Tih neznanih junaka ima oduvek u ljudskom rodu, i to su svi oni koji stradaše za Crkvu hrišćansku, i čija imena nepoznata ostadoše. Niti oni svoje nagrade ovde na zemlji primiše, niti pak kakve počasti. To su svi oni koji su samo Bogu znani, a ljudima nepoznati. To su naši hrišćanski verski Neznani junaci. Ima ih i danas: ali njih samo Bog zna. Kako bismo mnogi voleli da znamo imena mnogih i mnogih takvih Neznanih junaka koji su samo nagovešteni u istoriji crkve?!
Bogu su znana imena onih pastira iz Vitlejema, koji prvi uđoše u pešteru i prvi se pokloniše Junaku koji je doneo svetlost istine i ljubavi nebeske. Ja bih hteo da svakoga od njih radije znam po imenu, nego što bih hteo da znam ime onog oholog cara Aleksandra Maćedonskog. Bogu su poznati, a mi ih ne znamo, i onih 14.000 mladenaca iz Vitlejema koji prvi svojom nevinom krvlju postadoše žrtve i svoju nevinu krv dadoše za spasitelja svoga.
Mi ne znamo, ali Bog je znao po imenu onu ženu, onu udovicu, koja spusti dve lepte u tas crkveni stidljivo i plašljivo osvrćući se da ne bi ko video njen mali dar. Ali Bog vide i objavi njen maleni dar kao najveći. Ja mislim da je to bio mnogo veći dar, nego dar koji čine bogataši kroz ruke obasute zlatom i dragim kamenjem.
Zatočenici hrišćanstva i crkve.
Kako bismo rado mi želeli da znamo mnoge crkvene zatočnike koji stradaše zbog svoje ljubavi i vere u Boga Jedinoga! Neznano je i ime one žene grešnice koja je suzama oblila noge Isusove. Kako bismo rado želeli da znamo ime one žene Hananejke i kapetana zapovednika iz Kapernauma! Kako bi želeli da znamo i ime jednog od one desetorice gubavaca, koji se jedini vratio da zahvali Gospodu Isusu Hristu na isceljenju, jer ga je vera u Gospoda iscelila! Ne znamo ih po imenu, ali njihova dela čitaju se u hramovima hrišćanskim svakodnevno. Zatim, ko na svetu zna ime onog milostivog Samarićanina? Međutim, on postade i sveštenik, iako ne beše čovek od naroda izabran. I danas postoje među nama mnogi i mnogi takvi neznani junaci koji ne traže nikakvu nagradu, nikakvo priznanje ovde, na zemlji.
Ali, braćo moja i sestre, kada bih hteo da izređam sve one primere neznanih junaka i njihova imena koja su nagoveštena u Svetom pismu, i koji su se žrtvovali za hrišćansku crkvu, verujem da bi bila potrebna hartija kao cela kugla zemaljska na kojoj bi se mogla ispisati sva njihova imena i sva njihova dela. Ali, veliko nebo Božje ima mesta i za njihova imena, kao što ima mesta i za njihove primere. To nam svedoči sveti Jovan u svojoj svetoj i slatkoj knjizi, u Otkrovenju svome. U glavi sedmoj sveti Jovan ovako opisuje svoje vizije: „Video sam kako stoje pred Gospodom Bogom, pred Belim Jagnjetom bezbrojne žene, deca, starci u divnoj čistoti, u svojoj besmrtnosti.“
Braćo moja, u tom narodu koji je on video, tu su mnogi naši Neznani junaci, tu su roditelji naši, mnoga deca naša, tu su stari i novi i mili prijatelji koji su pre nas otišli na onaj svet. Sve ih je sveti Jovan video u ogromnom carstvu Božjem.
Primeri neznanih heroja.
Daleko bi me odvelo, braćo i sestre moje, kad bih vam ređao primere i imena tih naših Neznanih junaka, ali ja mislim da to ne treba da činim, jer znam da su moje reči nešto jeftino prema onome što oni učiniše, prema žrtvama koje oni podneše, jer su se žrtvovali za sveto hrišćanstvo. Ali postaviću vam jedno pitanje, i ne tražim da mi na njega odgovorite, jer ću sam odgovoriti: da li ima među nama Neznanih junaka? Ima, braćo moja, te još koliko ih ima! Ima mnogo i mnogo ljudi i žena, mladića i devojaka, i dece naše, ispunjenih strahom Božjim.
Ja sam čuo za jednu ženu koja se ovako ispovedala svojoj prijateljici: „Danju plačem od žalosti koju mi nanose moja deca, jer me vređaju, a noću, u gluho doba, uzimam Jevanđelje Hristovo i čitam i plačem od radosti.“
I to je jedna neznana junakinja.
Sirotinja pomaže sirotinju
Poznajem jednu udovicu, siroticu, koja s teškim trudom zarađuje sebi hleb, ali zaradu ne zadržava samo za sebe, nego polovinu daje neznana junakinja. Pa mi je poznat i jedan trgovac koji je imao prijatelje koji su ga saleteli da im potpiše menice, obećavajući mu da će dugove koje tim menicama počine vratiti sami. Međutim, niko ništa nije vratio, i ovaj jadni trgovac morao je sve sam da plati, tako da je platio preko milion dinara i ostao posle toga bez ičega, i bez porodice. Kada ga je posle toga jedan građanin upitao, da li proklinje te svoje prijatelje, on je blago odgovorio, da se oni sami proklinju zbog njihovih dela, a on se moli za njihovo spasenje.
Zatim mi je poznat i jedan slučaj kada je jedan bogati čovek, išavši ulicom, u jednom trenutku ispustio štap iz ruke. On se sagao da podigne štap, ali nije primetio da mu je u tome trenutku ispala kesa puna novca, i on je produžio dalje. Međutim, to je primetio jedan mladi čovek koji je digao kesu, i istrčao ispred ovog bogatog čoveka, predao mu pare i brzo okrenuo glavu da ne bi bio poznat. Čitali ste mnoge primere sirotinjskog poštenja kod tramvajaca i železničara koji nalaze često velike dragocenosti i kako ih brzo vraćaju, ne tražeći za to nikakve nagrade. Ja mislim da su i to Neznani junaci našega vremena.
Poznajem jednoga kafedžiju u blizini ovog hrama koji je dugo živeo i svojim marljivim radom stekao dosta veliko imanje. Ali zbog svoje blagosti i dobročinstva došao je do propasti materijalne, ali ne i duhovne. Bože sačuvaj, ne! I njega su saleteli njegovi susedi da im potpiše menice i on je svima potpisivao, tako da je sve posle morao sam da plati, i na kraju ostao je puki siromašak bez igde ičega! I on je oprostio svima onima koji su ga materijalno upropastili.
Naš narod je neznani junak
Onda znam jedan hram u Beogradu, u kome jedanput ili više puta nedeljno sveštenici drže molitve mnogima koji osećaju to kao potrebu.
Eto, vidite, braćo i sestre, koliko sam primera naveo za ovo kratko vreme, primera neznanih junaštava i Neznanih junaka, onih koji ne vole da o tome govore, onih o kojima novine ne pišu, i o kojima radio ne govori.
Avaj, neka zaneme, neka umuknu ona usta koja kažu i klevetaju i koja govore: „Pa to je prost narod, to je ta glupa masa, koja čini takva dela!“
Oni ne govore ništa genijalno, a još manje nešto novo od onih kleveta koje su fariseji bacili na hrišćane. Ta kleveta ne pada na one koji veruju u Hrista, na one koji Hrista vole. Takvih neznanih junaka ima u narodu, takav neznani junak je i narod naš. Jer šta je onaj čovek na Avali, pred čijim se grobom klanjaju gospodari i velikaši, drugo do sin našeg naroda koji je svoj život položio na braniku otadžbine, ne tražeći za to priznanje i počasti! Neznani junaci su i tvorci naših svetilišta, Studenice i Gračanice. Bezbroj je onih neznanih junaka koji su hrabri u ratu i pošteni u miru, koji su najpobožniji i u ratu i u miru. Njihova imena nama nisu poznata, ali Bogu su dobro poznata. O njima i njihovim delima rečeno je u Svetom pismu: „Hrabrite se i veselite se što su imena vaša na nebesima zapisana.“ Nema ništa slađeg nego to da činite dobra dela, ne očekujući nikakve nagrade ovde, u zemaljskom životu, i spremajući duše svoje za nebesko carstvo. Kada bi me Gospod Bog, posle moje smrti, upitao da li želim da se ponovo vratim na zemlju, i šta bih želeo da onda činim, ja bih mu odgovorio, da bih želeo da činim samo dobra dela, i samo dobra dela. I ja vam kažem: ako su vaša imena na nebesima upisana, ne tražite da ih svet zna. Blago onima koji razumeju čarobnu tajnu: Činiti dobra dela i činiti Boga dužnikom svojim. Dakle, činite, braćo i sestre, dobra dela i ne tražite za njih nagrade na zemlji, jer ćete za ta svoja dobra dela dobiti nagradu na nebesima. To vam preporučujem u ovom momentu kada se spremate da uzmete sveto pričešće i da se duhovnim telom spojite sa Gospodom Bogom. To ja želim, braćo moja, vašim umrlim srodnicima i svima vama, amin!

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *