Питање:
Поштовани оче, Пуно вам хвала на овом корисном сајту. Поучно ми је било читати књиге и изабране чланке, као и приче о духовном уздизању, који се налазе у вашој библиотеци. Посебно ми је драго што има чланака од господина Владимира Димитријевића, кога врло цијеним и поштујем. Редовно пратим излагања српске културне и друштвено-политичке елите у емисији \\Питања и одговори\\, која једина пружа могућност увида у свакодневне проблеме с којима се суочавамо. Поштовани оци, хвала вам што сте и мени указали на прави пут којим треба да се крећем, а то је пут смирења и духовног уздизања. Од скоро редовно идем у храм на недељну литургију. Сад разумем да сам увек имао страхопоштовање према Господу Богу. Страх од људи и од тог шта ће ко рећи, није оправдан, те га постепено сузбијам. Тако сам почео да целивам иконе у храму а примио сам и нафору од свештеника. Причестио се нисам јер претпостављам да се прије тога требам исповедити. Немам свог свештеника, а да будем потпуно искрен, нисам га ни тражио. Верујем да ће бити прилике и да никад није касно. Слава Господу Исусу Христу
Вања
Одговор:
Драги брате Вања радује ме што си нашем сајту нашао за себе корисну литературу и што су ти одговори на питања пастиру помогли да надокнадиш оно што си у детињству и раној младости пропустио у свом верско-моралном уздизању. Твоје је стање сада слично ученику који сам, код куће, спрема школско градиво и приватно полаже одређену школу. Истина, ти си пошао и на “предавања”, односно, одлазиш у цркву, присуствујеш Светој литургији, целиваш иконе, примаш нафору… Но, да би постао “редован уче (с) ник”, мораш активно да учествујеш у “настави”, конкретно, у Светој литургији. А да би то постигао, без непотребног лутања, треба да имаш свог духовника, а духовник је, у ствари, твој надлежни свештеник. Није ми јасна твоја реченица: “Немам свог свештеника, а да будем потпуно искрен, нисам га ни тражио”. Не знам где живиш, али где да си, да ли је твоје пребивалиште у селу или граду, за сваку православну кућу и породицу постоји надлежни свештеник. То је онај који у твој дом улази неколико пута годишње, за Крсну славу, пред Васкрс или по Богојављењу, који је венчао твоје родитеље, крсти тебе и твоју браћу и сестре. Сама чињеница, да у твом месту постоји православни храм, то показује да постоји и парохијска организација. Ако свештеник, колико ти памтиш, није улазио у вашу кућу и ти заиста не знаш ко је надлежан за ту улицу и крај, упитај једнога од свештеника у цркви, после Литургије, и потражи свог надлежног пароха. Кад га упознаш и кад му, пре исповести, изнесеш своје стање и твоја тражења, он ће те поучити и укључити у молитвени, литургијски живот парохије. Код њега ћеш заказати прву, потпуну исповест, која не мора да буде везана за Свету литургију и причешће. А касније, када се ти саживиш са Христом у Светој литургији, кад ти Литургија постане најомиљенија заједница, пре свега кроз редовно причешћивање, онда ћеш се заиста осећати као део тела Цркве, Христов сатрудник. Петровски пост је на измаку, али убрзо ће почети Великогоспојински пост, па настој да до тог времена пронађеш свог надлежног пароха, да те упути у тајне Свете литургије и да се причестиш, можда на велики Господњи празник Преображење. Да и ти осетиш преображај у својој души и схватиш како је лепо бити са Христом. Нека благослов Божји пребива на теби и нека те милост Његова води на твом боготражитељском путу, о. Душан
