Koncentracija pri učenju (2)

Pitanje:
Pomaže Bog! Ja takođe imam sličan problem sa učenjem. Stvar je u sledećem: ja krenem da učim i onda se setim kako sam veliki grešnik pa premotavam film od prethodnog dana da li sam nešto sagrešio i ako jesam (a sigurno jesam) onda se kajem zbog toga i ode mi pola efektivnog vremena učenja. Ili ako sedim u čitaonici i bacim pogled za nekom devojkom ja posle toga dugo ne mogu da se skoncentrišem na učenje grizući se zašto sam to uradio i rasuđujući o veri i tako u krug. Nekad mi dođe raspoloženje koje se može opisati otprilike ovako: kakva je korist od učenja mojoj duši, zar nisu Sveti Oci rekli da se jedino potpunim odricanjem od dešavanja ovog sveta može upoznati Bog, t.j. treba gajiti prostodušnost i jednostavnost a znanje ovoga sveta (među koje spada i znanje mog fakulteta) – kakva vajda od toga. Sve u svemu problem, utoliko veći i što mi jako smeta je što takve padove koncentracije nemam kad sam u društvu ili kad gledam neki film ili kad radim neku drugu nebitnu stvar. To rešavam sledećim rezonom: zašto učenje ne bi bilo bogougodno, pa ja želim da završim fakultet uglavnom da bih što pre mogao da se oženim i zasnujem porodicu, imao bih mnogo veće mogućnosti da živim čestitim životom. Nadam se da je to pametno. Svako dobro želim!
Drugi student


Odgovor:
Dragi brate, Ovde ti jedino može pomoħi vežbanje i disciplina – nešto što, čini mi se, Srbin najviše izbegava. A bez discipline nema rezultata. Pozdravlja te, o. Srba

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *