Комисија о Степинцу ће можда радити и дуже од годину дана

Само неколико дана након што је патријарх Иринеј потврдио за „Политику” да Ватикан српским истраживачима спречава приступ архивима у којима су документи значајни за сагледавање историјске  улоге надбискупа Алојзија Степинца, у хрватском „Вечерњем листу” објављен је текст у којем се тврди да „србијанска” страна није представила ниједан доказ о кривици злогласног кардинала.

Сви документи које је СПЦ представила на састанцима православно-католичке комисије, како пише овај лист, одбачени су као „неваљани” или зато што су „комунистичке кривотворине”. Позивајући се на неименоване изворе, тврде да је Степинчева канонизација – сасвим извесна.

Иако се СПЦ није званично огласила поводом писања хрватске штампе, патријарх Иринеј је изјавио за један наш таблоид да је реч о новинарским причама и спекулацијама које „немају везе са истином”. Патријарх тврди да постоје документи, пре свега из совјетских извора, који доказују да је Степинац био умешан у злочине почињене на територији НДХ.

„Вечерњи лист” је пре два дана посветио целу насловну страну Степинчевој канонизацији и раду мешовите православно-католичке комисије, коју је оформио папа Фрања са задатком да размотри Степинчево деловање пре, за време и после Другог светског рата. Закључак обимног текста је да „србијански повјесничари и епископи СПЦ-а комисији нису предочили ниједан ваљан документ којим би се оспорила Степинчева улога у Другом свјетском рату, тј. раздобљу које је најспорније за СПЦ”.

Насупрот томе, у СПЦ-у тврде да чињенице које су до сада изнете на састанцима мешовите комисије не иду на руку Католичкој цркви, али да је одлука о Степинчевој канонизацију искључиво у рукама папе Фрање.

У току јучерашњег дана огласио се и Драго Пилсел, хрватски новинар и теолог, који је писање „Вечерњег листа” назвао кампањом дезинформисања. „Немојте се бојати истине о Степинцу ако заиста вјерујете да је заслужио част олтара и да буде као такав примјер кршћанског живота цијеломе свијету”, поручио је јуче Пилсел и још једном поменуо да је неопходно да буде отворен ватикански архив како би представници СПЦ дошли до драгоцених докумената о деловању кардинала Степинца.

Спорење око недоступности ватиканског архива први пут је поменуто након последњег састанка мешовите комисије у Пожеги, 20. и 21. априла. У јавност је процурела информација да представник Свете столице и модератор рада комисије Бернард Ардура онемогућава нашим истражитељима приступ ватиканском архиву због чега је српска делегација оштро протестовала.

Извори блиски српском делу комисије тврде да су другој страни представили документе који бацају ново светло на деловање Алојзија Степинца и његову улогу у НДХ. Паралелно са састанцима комисије, како сазнајемо, српски историчари укључени у рад трагају за релевантним документима, а како кажу за наш лист, за тако обиман посао није довољно годину дана, на колико је орочен рад овог мешовитог тела које би требало да извештај преда папи Фрањи.

Представници СПЦ-а још нису затражили да разговори о Степинцу буду продужени, али ће највероватније ускоро то учинити, сазнаје „Политика”.

Иначе, први састанак комисије одржан је у јулу прошле године у Ватикану, а последњи је заказан за 7. и 8. јун у Подгорици, када ће се расправљати на тему „Надбискуп Степинац и комунистички прогон од 1945. до 1960. године”. Занимљиво је истаћи да се наша црква придржава договора склопљеног на првом састанку ове комисије и наши чланови не желе да коментаришу постигнуте договоре или евентуалне тачке спорења. То се не може рећи за хрватске бискупе јер медији у Хрватској већ месецима полемишу о најразличитијим детаљима са ових седница.

Степинац крив за покрштавање

Музеј жртава геноцида доставио је члановима мешовите комисије научни и стручни елаборат о покрштавању православних Срба у НДХ, односно о верском геноциду почињеном под окриљен Римокатоличке цркве, каже за наш лист Вељко Ђурић Мишина, директор овог музеја. Како наглашава, најзначајнију улогу у томе имао је управо надбискуп Степинац.

Иначе, овај историчар је пре три месеца изјавио да је дубоко разочаран радом комисије и ту тврдњу је поновио још једном, не желећи да открива разлоге незадовољства.