Коју славу славити

Питање:
Postovani, da li i koju Krsnu Slavu muž i ja možemo da slavimo, obzirom da je muž islamske veroispovesti, a ne slavi običaje svoje religije? Krsna Slava mog oca je Sv.Jovan Krstitelj, kao i majčina devojačka, a i muževljev očuh slavi tog sveca.Takodje, sam ja krštena na taj dan.Unapred hvala!
Branislava

Одговор:
Драга сестрo, све околности указују да у твојој породици треба да се слави Свети Јован Крститељ. Крсна слава, која се кроз векове одржала у српском народу, преношена је једноставним наслеђивањем, преносила се од оца на сина и тако редом. У породицама без мушког наследника, ако би зет дошао у кућу, он би доносио своју Крсну славу и та Слава би, по смрти жениног оца, кућног домаћина, постајала породична Слава. Жена би могла обележавати и своју девојачку Славу, припремајући и славска обележја (жито, колач, свећа) . Пошто је твој муж, за сада још, иноверни, а нема ништа против да се у кући обележава Крсна слава твоје породице, онда је сасвим нормално да то буде твоја девојачка Слава. Имао сам у својој парохијској пракси исти случај. Супруга је била православна из околине Крагујевца, а супруг муслиман са леве обале Дрине. Њена девојачка Слава је била Ђурђевдан. Живели су око 100 км од центра парохије. Сваке године ја сам долазио код њих пре Ђурђевдана да осветим славску водицу. На Ђурђевдан, без обзира у који седмични дан падао, С…. би узимао дан одмора и довозио супругу (касније и сина кога сам крстио) у цркву. Није улазио у цркву за време Литургије и резања славског колача. Пролазиле су године, док ми једном приликом, при свећењу славске водице, С…. ми је рекао: “Оче, ја сам овде у мањини. Супруга и син су ми хришћани, православни, ја са њима славим, ево, и Крсну славу, славим Божић, Васкрс и остале празнике. Кућу смо направили у Србији. Зар да до смрти останемо овако подељени? Ја сам решио да се крстим”. Била је то за мене велика радост. На крштењу смо му дали име Саво. Породица је цела постала хришаћнска и од тада је Саво доносио колач у цркву и ломио га са мном и својом сином. А кад је дошао овај несрећни рат, постао је познат на свим граничним прелазима између Мађарске и Србије, уз пасош је увек прилагао и крштеницу, јер је себе сматрао Србином, сада православне вере. Свети апостол Павле саветује жени које се удала за мужа незнабошца: “И ако нека жена има мужа невјерујућега и он се приволи да живи с њом, нека га не оставља. Јер се невјерујући муж посвети женом…” (1. Коринћанима 7, 13-14) . Случај из моје парохије је очигледан пример за то. Супруга га ничим није условљавала или уцењивала. Из дана у дан му је показивала како је лепо бити хришћанин и како у једној породици треба да влада хармонија у свим видовима. И дај Боже да тако буде и код тебе, у твојој породици. Већ сада, срећну Крсну славу Светог великомученика Георгија Победоносца, жели теби и твојој породици о. Душан