NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Slava, praznici, običaji, tradicija » Koju slavu slaviti

Koju slavu slaviti

Pitanje:
Postovani, da li i koju Krsnu Slavu muž i ja možemo da slavimo, obzirom da je muž islamske veroispovesti, a ne slavi običaje svoje religije? Krsna Slava mog oca je Sv.Jovan Krstitelj, kao i majčina devojačka, a i muževljev očuh slavi tog sveca.Takodje, sam ja krštena na taj dan.Unapred hvala!
Branislava


Odgovor:
Draga sestro, sve okolnosti ukazuju da u tvojoj porodici treba da se slavi Sveti Jovan Krstitelj. Krsna slava, koja se kroz vekove održala u srpskom narodu, prenošena je jednostavnim nasleđivanjem, prenosila se od oca na sina i tako redom. U porodicama bez muškog naslednika, ako bi zet došao u kuću, on bi donosio svoju Krsnu slavu i ta Slava bi, po smrti ženinog oca, kućnog domaćina, postajala porodična Slava. Žena bi mogla obeležavati i svoju devojačku Slavu, pripremajući i slavska obeležja (žito, kolač, sveća) . Pošto je tvoj muž, za sada još, inoverni, a nema ništa protiv da se u kući obeležava Krsna slava tvoje porodice, onda je sasvim normalno da to bude tvoja devojačka Slava. Imao sam u svojoj parohijskoj praksi isti slučaj. Supruga je bila pravoslavna iz okoline Kragujevca, a suprug musliman sa leve obale Drine. Njena devojačka Slava je bila Đurđevdan. Živeli su oko 100 km od centra parohije. Svake godine ja sam dolazio kod njih pre Đurđevdana da osvetim slavsku vodicu. Na Đurđevdan, bez obzira u koji sedmični dan padao, S…. bi uzimao dan odmora i dovozio suprugu (kasnije i sina koga sam krstio) u crkvu. Nije ulazio u crkvu za vreme Liturgije i rezanja slavskog kolača. Prolazile su godine, dok mi jednom prilikom, pri svećenju slavske vodice, S…. mi je rekao: „Oče, ja sam ovde u manjini. Supruga i sin su mi hrišćani, pravoslavni, ja sa njima slavim, evo, i Krsnu slavu, slavim Božić, Vaskrs i ostale praznike. Kuću smo napravili u Srbiji. Zar da do smrti ostanemo ovako podeljeni? Ja sam rešio da se krstim“. Bila je to za mene velika radost. Na krštenju smo mu dali ime Savo. Porodica je cela postala hrišaćnska i od tada je Savo donosio kolač u crkvu i lomio ga sa mnom i svojom sinom. A kad je došao ovaj nesrećni rat, postao je poznat na svim graničnim prelazima između Mađarske i Srbije, uz pasoš je uvek prilagao i krštenicu, jer je sebe smatrao Srbinom, sada pravoslavne vere. Sveti apostol Pavle savetuje ženi koje se udala za muža neznabošca: „I ako neka žena ima muža nevjerujućega i on se privoli da živi s njom, neka ga ne ostavlja. Jer se nevjerujući muž posveti ženom…“ (1. Korinćanima 7, 13-14) . Slučaj iz moje parohije je očigledan primer za to. Supruga ga ničim nije uslovljavala ili ucenjivala. Iz dana u dan mu je pokazivala kako je lepo biti hrišćanin i kako u jednoj porodici treba da vlada harmonija u svim vidovima. I daj Bože da tako bude i kod tebe, u tvojoj porodici. Već sada, srećnu Krsnu slavu Svetog velikomučenika Georgija Pobedonosca, želi tebi i tvojoj porodici o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *