Питање:
Помаже Бог, Молим Вас да ми одговорите на питање које ме већ одавно мучи. Удала сам се веома млада, тацније са 18 година. Одрасла сам не знајући за разлике, али из љубави и Слава Богу, брак нам траје ево већ двадесет година. Наиме мој муж је католичке вере, деца су нам крштена у католичкој цркви и то су једина два пута да смо у ту цркву и ушли. Почео је рат и схватила сам разлику. Деца су самном одлазила у православну цркву, ћерка је ове године први пут постила, исповедила се и причестила у православном храму. Нисмо венчани у цркви. Помозите ми, да ли све ово треба да исповедим? Шта мени вреди мој труд, желим да сви моји буду са десне стране, који је пут?
Тања
Одговор:
Бог ти помого Тања, Човек увек треба да тежи ка путу спасења. Да ли ће тај пут бити трновит или не, зависи искључиво од нас самих. Наравно да требаш да исповедиш то што живиш невенчано, али желим да ти дам савет да пронађеш неког искусног духовника или твог надлежног свештеника, са којим ћеш све до детаља да поразговараш и да ти он помогне. Једну велику грешку си учинила кад си ћерку која је крштена у католичкој цркви, одвела у Православну цркву где се она исповедила и причестила. То је недопустиво јер право на причешће имају само они који су истински крштени у Св. Православној цркви. Можда свештеник није проверавао, али било би добро да одеш и да му и то кажеш. Запамти сестро шта год хтела да у цркви обавиш, мора се прво бити Православно крштен, иначе се чини велики грех. Свако ти добро желим
о. Драган
