Питање:
Помаже Бог Ја имам једну велику недоумицу о томе ко је заправо мени кум. Моја породица односно очева породица имају старо кумство са једном породицом из суседног села до нашег, и мене је требало да крсти стар кум из те фамилије али је он на дан мог крштења каснио и онда ме је држао породични пријатељ јер није имао ко други, на крштењу је била присутна само ужа породица. Касније је дошао у цркву тај стари кум, и на ручак после крштења. Е сада моја породица и ја смо се временом удаљили од тог човека који ме је држао, једноставно се нисмо више толико дружили нити виђали. Сада након 20 год од мог крштења (крштена сам као беба, сада имам 21 годину) опет смо успоставили неки контакт са породицом тог човека кад су нам јавили да је он нажалост преминуо. Ја сам сад у веома добрим односима са његовим сином који је 2 године старији од мене, може се рећи да смо постали веома добри пријатељи. Е сада мене занима ко је мени уствари кум? А да напоменем да са старим кумом па тек нисмо имали никак ав контакт нити га имамо ни дан данас, ја нажалост њега никада више у животу нисам видела нити знам како се зове ни ништа. А ни са овим човеком који ме је држао нисам имала много контакта док сам одрастала нити смо се наше две породице поштовале на тај начин као кумови. Ја стварно желим да знам кога треба да сматрам за кума? И да ли ако је овај човек што ме је држао заправо мој кум, да ли ми је онда и његов син сада кум након што је он преминуо, односно да ли смо ми у неком сродству? Свако добро од Господа Вам жели
Данијела
Одговор:
Драга сестро, Не знам заиста одакле та идеја да сродство зависи од тога да ли си са неким одржавао везе и да ли га и колико познајеш? Постоје разне врсте сродства: крвно, двородно (по тазбини) , духовно сродство, итд. Као што у крвном сродству уопште не игра никакву улогу да ли је неко икада видео или разговарао са својим оцем, тај човек му је у сваком случају – отац, тако је исто и у духовном и сваком другом сродству. Шта више, ако неко није разговарао нити одржавао икакву везу са својим сродницима, то је само знак да се није водила брига о томе. А то, осим што није лепо, не прави никакву другу разлику. Вероватно да су околности или лична схватања таквим људима одузела нешто што је иначе, сасвим природно и нормално. Ја живим на Западу, па су овде још и лична удобност, небрига, комодитет, самоугађање и егоцентризам, додатне препреке да људи посвете мало више пажње другима, да се, макар мало жртвују за друге, да их контактирају, посете… То овде није у моди. Но, и поред тога, неко се може чак и јавно одрећи својих родитеља или сродника, али без разлике, они и даље остају то што јесу – родбина. Кумство је духовно сродство, и брак између комова је забрањен Поздравља те, о. Срба
