NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavna književnost » KNJIGA ZA STARIJE OSNOVCE, VERONAUČNA ČITANKA

KNJIGA ZA STARIJE OSNOVCE, VERONAUČNA ČITANKA

 

KNJIGA ZA STARIJE OSNOVCE, VERONAUČNA ČITANKA
 

 
ČUDESNI JASTUK ILI OPASNOST O VELIKIH ŽELJA
kitajska legenda –
 
Nekada i negde dogodilo se u velikom kitajskom carstvu ovo što ćemo sad ispričati.
Putovao drumom neki stari sveštenik, putovao pa se umorio, svrnuo sa puta pa prostro sedžade po travi i seo da se odmori. Ukraj sebe spustio on svoju torbu. U tom naiđe tuda jedan mlad čovek, zemljoradnik iz okoline. Bio je odeven u kratko odelo kao težak, a ne u dugačko kao bramin ili književnik.
Sede mladić pored sveštenika i njih dva ubrzo stupiše u prijateljski razgovor. No malo posle pogleda mladi čovek uza se i niza se na svoje grube haljine, uzdahnu i reče:
– Pogledaj me, kako sam ja jedno bedno stvorenje!
– Kako to govoriš? – reče mu sveštenik. – Ja te vidim kao mladića zdrava: zašto najednom da se žališ kako si ti jedno bedno stvorenje?
Na to odgovori mladić:
– Kakvo jadno zadovoljstvo mogu ja naći u ovakvom mom životu, radeći svaki dan od ranog jutra do pozne večeri? Ja bih voleo da budem veliki general i da bijem bojeve i dobijam bitke; ili da budem bogataš, pa da imam najboljih jela i pića i da uz muziku se provodim; ili da budem doglavnik našem caru da se proslavim sa svojom filozofijom. To je pravo zadovoljstvo. Voleo bih da se visoko uzdignem u svetu, a ovako šta sam? Zar to nije žalosno? Izgovorivši sve ovo, mladić poče da drema. Videvši to sveštenik izvuče iz svoje torbe jedan jastuk, pruži ga mladiću i tiho mu reče:
– Metni glavu na ovaj jastuk i spavaj, pa će ti sve želje biti ispunjene. Čudan je to jastuk bio. Od tankog i finog porculana, a unutra šupalj.
tek što je mladić spustio svoju glavu na taj jastuk, a to se najedanput nađe u svojoj kući. Zaista, to je bilo čudesno. Ali ono što dolazi još je čudnije. Uskoro zatim on se oženi nekom uglednom devojkom i poče da stiče novac. Onda se odenu u najlepše ruho i pođe mudracima da se kod njih uči. Bio je bistar i učio je dobro. Kroz kratko vreme postane sudija i kao sudija pročuje se svuda. Malo, malo i postane milioner i opet malo, po malo, pa ga car uzme za svoga vezira.
Kao vezir cara kitajskog on se pročuje i proslavi na sve strane carstva. Trudio se svom snagom da učini što više dobra i svome caru i svome narodu. Tako to išlo dugo i dugo. I za sve to vreme car je imao puno poverenje u svoga vezira.
Ali dođe koban trenutak. Neki zavidljivci optuže vezira caru kako je on sklopio zaveru da ubije cara pa onda sam da se zacari. Car brzo ukloni svoga vezira sa položaja i stavi ga pod sud. Dugo je vezir ležao u tamnici dok se istraga vodila i dugo plakao i uzdisao i strahovao. Najzad ga osude na smrt. Posle osude povedu ga kroz grad vezana konopcem sa još nekoliko zlikovaca, osuđenih na smrt i dovedu do mesta izvršenja kazne. Jadni vezir je sav drhtao i glasno jecao, ali pomoći nije bilo ni sa koje strane. Naprotiv, gomila sveta koja ga je posmatrala, škrgutala je zubima i bila je gotova da ga rastrgne. Dželat je odsecao mačem glavu jednom po jednom zlikovcu, dok ne dođe red na vezira. Kad vezir dođe na red, naredi mu dželat da klekne i stavi glavu na panj. Onda zamahnu dželat dugim i oštrim mačem i taman da odseče glavu, ali u tom strašnom trenutku vezir se probudi..
Diže glavu sa porculanskog jastuka sav drhteći. Krupne kaplje znoja padale su mu sa čela. Kraj njega je sedeo stari sveštenik. Mladić je dugo drhtao i ćuteći razmišljao o tome, šta je san, a šta java. Trljao je svoje oči i pipao svoju glavu. Kad je potpuno došao sebi i osetio svoju glavu zdravu na ramenima, on se diže, pa radosno uskliknu i pokloni se do zemlje starom svešteniku.
– Hvala ti, – reče mu, – za jaku pouku koju si mi danas dao preko ovog magičnog jastuka. Sad tek znam koliko sam srećan.
I rekavši ovo, brzo ode na svoj posao.
Reče Gospod: Ne ištite prva mesta… Jer svaki koji se podiže, poniziće se, a koji se ponizuje, podignuće se (Luka, 14,8).

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Petar Jaraković

    Duhovno bogatstvo čestite porodice Kostić iz Ravne Gore, obogatilo je našu Biosku, naš kraj i Srpski rod. „Maja“ i njena deca su osnova za tkanje najlepših duhovnih, pesničkih i književnih dela. Ako je neko od njenih potomaka vodio dnevnik, dobro je, a i ako nije, treba zabeležiti sve ono čega se sećamo, kako bi život „Maje“ i njene dece ostao svetli primer i putokaz našoj Bioski, našem kraju i našem narodu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *