NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavna književnost » KNJIGA ZA STARIJE OSNOVCE, VERONAUČNA ČITANKA

KNJIGA ZA STARIJE OSNOVCE, VERONAUČNA ČITANKA

 

KNJIGA ZA STARIJE OSNOVCE, VERONAUČNA ČITANKA
 

 
VLADIKA NIKOLAJ
DUHOVNE POUKE
 
PRIČE I LEGENDE
 
PRIČA O DRAGOM KAMENU
 
Imao otac sina jedinca, koga je neizmerno voleo. Jednog dana reče sin ocu, da želi da pođe u svet, da vidi kakav je svet i kako živi. Otac ga je odvraćao od te namere, no kad vide da sin drži svoje, dade mu odobrenje za put. Radostan sin spremi se za put i dođe ocu da se oprosti pred polazak. Onda mu otac dade jedan dragi kamen, pa ga odvede pred jedno veliko ogledalo i reče mu: Šta vidiš u ogledalu? Vidim dva lica, tebe, oče i sebe. Kako nas vidiš? opet upita otac. Vidim oče, tebe malo većeg od mene i sebe, malo manjeg od tebe. Dobro, reče otac, evo ti sad ovaj dragi kamen. Ovo je kamen sreće, dokle njega budeš čuvao neokrnjena i cela, bićeš srećan na putevima svojim i zdrav ćeš se povratiti meni, ako li ga okrnjiš, poći ćeš u propast i nestaće te. Čuvši ovu pouku, sin uze dragi kamen, zavi ga i metnu u nedra, pa krete na put.
Putovao je dugo i dugo i video mnogo i mnogo. I srce se njegovo radovalo svemu što je video i čuo. No, jednog dana poželi on da se provede u jednom noćnom društvu, koje je nalazilo zadovoljstvo u mnogom jelu i piću. U tom društvu pilo se i jelo do zore. Kad je bilo u zoru, a to sve društvo pijano, pa pijan i onaj sin. Onda mu reče neko: Ovakvo zadovoljstvo može se platiti samo dragim kamenom. Čuvši ovo, sin se gordo maši u nedra, izvadi svoj dragi kamen, odbi jedan delić od njega i dade. Sutradan kad se sin probudio i trezan pogledao u ogledalo, a to u ogledalu vidi lik svoga oca u prirodnoj veličini i uz oca sebe nešto smanjenog.
Putovao sin dalje i sve gledao i sve slušao i svemu se divio. Jednog dana pade na konak u neki grad, čuven zbog svog bogatstva i svojih bogataša. Kada se upozna sa bogatašima toga grada, rekoše mu, da oni primaju u svoje društvo samo bogate ljude, te ako želi živeti sa njima, mora uložiti bar najmanji dragi kamen da bi im mogao biti ortak. Onda sin izvadi svoj dragi kamen iz nedara, odbi jedan delić i uloži u ortačinu. Na taj način on bi ubrojan u bogataše i posta, uistinu, vrlo bogat čovek. Ali jednog jutra kada pogleda u ogledalo, vide u ogledalu svoga oca u prirodnoj veličini i uz oca sebe dosta smanjenog.
Kada mu se dosadi živeti u tom gradu, on uze svoje blago i pođe dalje po svetu. Putujući tako, dođe on u jedno mesto, čuveno zbog svog razvrata. Uhvatiše ga neki ljudi i odvedoše rđavim ženama, koje se otimahu o njega zbog njegovog bogatstva. Posle dužeg prebivanja tu, oseti sin dosadu, pa se reši ići dalje.
No, pri polasku pogleda u ogledalo u svojoj sobi i vide u ogledalu svoga oca u prirodnoj veličini i uz oca sebe mnogo smanjenog. Začudi se tome, pa pođe dalje.
Putujući tako, dođe on u neku državu, u kojoj beše umro knez i velikaši se prepirahu među sobom, koga će uzeti za kneza. Jer svi se otimahu o to zvanje. Kad se ne mogoše dogovoriti ni složiti, rekoše ovom mladiću da će njega uzeti za kneza, samo ako on hoće i može svakom od njih dati neki bakšiš u vidu dragog kamenja. Polakomi se sin za kneževsku počast, izvadi svoj dragi kamen iz nedara, odbi od njega nekoliko parčića i dade po jedno parče svakom velikašu. Na taj način postade on gospodar jedne države. Živeo i vladao tako neko vreme, dok mu se i to ne dosadi, pa pomisli da napusti svoju kneževinu i pođe dalje. Oprosti se dakle sa svima i pođe. No, pri polasku pogleda se u ogledalu i vide u ogledalu svoga oca u prirodnoj veličini i uz oca sebe sasvim malog kao malo dete, jedva ocu do kolena.
Putujući sve dalje i duže, dođe sin u jednu zemlju neznabožačku, gde se nije znalo za jednoga Boga i gde su prvu reč vodili gatari i prizivači duhova. Za njega beše to nešto novo i neobično. I poželi da sazna gatarske tajne te zemlje. Onda mu rekoše gatari, da će mu otkriti sve svoje tajne i dovesti ga u vezu sa duhovima, ako im da jedan dragi kamen. Ali u sina beše ostalo još samo jedno malo parče od onog dragog kamena što mu otac pri polasku dade. Izvadi on, dakle, ono poslednje parče i dade gatarima. I uvedoše ga gatari u svoje društvo i pokazaše mu svoje tajne. I nauči sin, kako da priziva duhove iz podzemnog sveta i da razgovara sa njima. I predade se potpuno njima u vlast. No i to mu se dosadi, te on poželi da putuje dalje. Kad je hteo poći, on pogleda u ogledalo i vide u ogledalu svoga oca u prirodnoj veličini, ali sebe ne vide nikako. Gledajući tako, on se čuđaše, kako to da njega nema u ogledalu. U tom nesta iz ogledala i lika njegovog oca. Namesto oca pojavi se podzemni duh mraka, rogat, zloban i užasno nakaradan. Udari sin u ogledalo i razbi ga, ali se javi iza njegovih leđa podzemni duh mraka, veza ga za ruke i za noge i odvuče u svoje podzemno carstvo.
Nije li ova priča jasna? Otac je sam Gospod Bog.Sin – to je čovek. Ogledalo je zavet Božiji. Dragi kamen je duša čovečija. Udaljivši se od svoga Oca preko volje Očeve, sin plaća dušom svojom varljiva zadovoljstva ovoga sveta i to najpre pohot za jelom i pićem, pa pohot za bogatstvom, pa pohot telesnu, bludnu, pa pohot za vlašću i najzad pohot za znanjem pomoću zlih duhova. Na taj način krnjila se i smanjivala njegova duša, taj dragi kamen od Boga Oca, dok se naposletku nije sasvim istrošila i konačno upropastila. Što je sin video Oca uvek u istoj veličini, to znači, da se Bog ne menja, nego ostaje uvek isti. Što je Otac najzad postao nevidljiv u ogledalu, to znači, da je sin, izgubivši dušu izgubio bio i svaku vezu sa Roditeljem svojim. A što se zli duh tame javio u ogledalu i u stvarnosti, to znači da je sin svoju dušu bio već savršeno prodao tome zlom duhu tame. Tako je zli duh, kao vlasnik duše, zadobio vlast i nad ostatkom čoveka, to jest telom njegovim.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Petar Jaraković

    Duhovno bogatstvo čestite porodice Kostić iz Ravne Gore, obogatilo je našu Biosku, naš kraj i Srpski rod. „Maja“ i njena deca su osnova za tkanje najlepših duhovnih, pesničkih i književnih dela. Ako je neko od njenih potomaka vodio dnevnik, dobro je, a i ako nije, treba zabeležiti sve ono čega se sećamo, kako bi život „Maje“ i njene dece ostao svetli primer i putokaz našoj Bioski, našem kraju i našem narodu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *