NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavna književnost » KNJIGA ZA STARIJE OSNOVCE, VERONAUČNA ČITANKA

KNJIGA ZA STARIJE OSNOVCE, VERONAUČNA ČITANKA

 

KNJIGA ZA STARIJE OSNOVCE, VERONAUČNA ČITANKA
 

 
OBUĆAR IZ ALEKSANDRIJE
 
Antonije Veliki je bio jedan od prvih monaha koji su napustili svet i sklonili se u pustinju. S pravom se smatra ocem monaškog života. U našoj Crkvi često se pominje kao pustinjski učitelj. Vremenom su se oko njegove kolibe okupili mnogi monasi koji su u njegovom liku našli spokoj.
Protiv Antonija Velikog đavo je vojevao kao protiv malo kog svetitelja. Raznoraznim lukavstvima pokušavaše da ga uhvati u zamku. Ali se Božiji čovek na svaki način trudio da se suprotstavi strelama lukavoga.
Jednog dana avo pokuša da ubedi Antonija kako je tobože njegova vrlina dosegla vrlo velike visine. I kako se u pustinji, ali i u celome carstvu, ne može naći niko toliko vrlinski i napredan.
– Pogledaj Antonije, došaptavao mu je đavo, ko je još osim tebe dosegao takve visine? Niko. Ko posti, ko se moli, ko voli kao ti? Niko.
Za časak je izgledalo da Antonije Veliki sluša njegovo rezonovanje, ali ubrzo shvati lukavu zamku. Bog, koji nije želeo da Antonije Veliki zgreši, nađe načina da se ovaj veliki podvižnik poduči.
Te večeri čovek Božiji, pošto dovrši svoju toplu molitvu i smanji svetlost uljane lampe, polako sklopi oči. Tada začu Božanski glas koji koji mu jasno stavi na znanje:
„Na putiću koji vodi za Aleksandriju nalazi se jedan obućar koji je veći od tebe, Antonije.“
Antonije Veliki skoči od sna.
– Obućar? Ma, je li moguće? Obućar veći u podvižništvu i vrlini od Antonija Velikog? Odluči da sutra ujutro pođe za Aleksandriju.
Pošto osvanu novi dan Gospodnji, Antonije Veliki uze svoj štap i uputi se u mesto na koje mu beše ukazao Bog.
– Jedan obućar u Aleksandriji da bude veći od pustinjskih podvižnika, ponavljaše putem Antonije Veliki.
Na rubu sporednog puta za Aleksandriju nalazila se jedna radnjica. Stari obućar, običnog izgleda, jednostavan i ne baš pričljiv, držao je jednu cipelu i pažljivo je krpio.
– Blagoslovi, reče obućar skromnom kaluđeru.
– Bog te blagoslovio, isto tako jednostavno odgovori Antonije Veliki.
A obućar se nagnu nad cipelu koju je krpio mrmljajući neki psalam.
– Kaži mi, dete moje. Kako provodiš dane?
– Ne sećam se, Avo, da sam ikome učinio neko dobro. Niti se sećam ikakve blagosti ma prema kome.
– Pa kako ti prolazi život, znatiželjno ga prekide Ava.
– Evo kako. Svakoga jutra kada ustanem kažem u sebi kako će se svi ljudi iz Aleksandrije i oni što nastanjuju udaljene krajeve kao i oni koje ne poznajem spasiti, a samo ću ja zbog mnoštva mojih grehova propasti. I sa tom mišlju prolazi mi dan, a uveče ponovo o tom istom razmišljam.
Antonije Veliki ustade, zagrli siromašnog obućara i poljubi ga brižno.
– Ti si, dete moje, sa malo truda kupio dragoceno blago! Ja u pustinji uz podvig i post ostarih, ali tvoje smirenje ne dostigoh.
I izvukavši veliku korist, Veliki podvižnik se uputi nazad u pustinju.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Petar Jaraković

    Duhovno bogatstvo čestite porodice Kostić iz Ravne Gore, obogatilo je našu Biosku, naš kraj i Srpski rod. „Maja“ i njena deca su osnova za tkanje najlepših duhovnih, pesničkih i književnih dela. Ako je neko od njenih potomaka vodio dnevnik, dobro je, a i ako nije, treba zabeležiti sve ono čega se sećamo, kako bi život „Maje“ i njene dece ostao svetli primer i putokaz našoj Bioski, našem kraju i našem narodu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *