NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavna književnost » KNJIGA ZA STARIJE OSNOVCE, VERONAUČNA ČITANKA

KNJIGA ZA STARIJE OSNOVCE, VERONAUČNA ČITANKA

 

KNJIGA ZA STARIJE OSNOVCE, VERONAUČNA ČITANKA
 

 
KNJIGA LJUBAVI
 
Neki vizantijski car bejaše naručio od jednog krasnopisca da mu pripremi prepis Starog i Novog zaveta. Dugo je trajalo dok nije bilo dovršen, ali je zato rezultat bio zadivljujući. Ovu prekrasnu Bibliju, čija je vrednost prevazilazila petnaest zlatnika, car je darovao jednom Starcu pustinjaku koji mu je jednom pomogao. Taj Starac, malo pre svog upokojenja, predade ovaj dragoceni dar svom poslušniku Gelasiju.
Godine su prolazile i Gelasije postade duhovnik jednog skita sa prilično monaha. Običavao je da prekrasnu Starčevu knjigu ostavlja u Crkvi skita da bi je koristili svi oci. Ova je Biblija bila istinski ukras i izazivala je divljenje svih. Jednog jutra, po završetku službe, stiže u skit jedan kaluđer prolaznik. Iđaše da se sastane sa nekim Starcem u jednom skitu koji se nalazio prilično daleko, ali kada je dospeo do skita Ave Gelasija namisli da malo zastane.
Pošto ga dočekaše i počastiše, oci ga odvedoše u Crkvu da se pokloni svetinji. Ostaviše ga da se pomoli, ali ga iskušenje navede da ugleda dragocenu knjigu. Nije se odupro pomisli da je ukrade i tako je sakri ispod svoje mantije i brzo napusti skit. Ava Gelasije odmah uvide krađu, ali ne reče ništa drugim ocima, jer nije hteo da hvataju lopova.
A onaj kaluđer, stigavši u grad nije gubio ni časa. Smesta poče da traga za nekim ko bi bio zainteresovan da kupi ovu skupocenu knjigu. Ubrzo nađe jednog kupca, i odmah počeše da se cenjkaju. U početku je kaluđer tražio šesnaest zlatnika, ali kupac nije prihvatao da da toliko novca jer je verovao da ne vredi toliko. Dugo su se raspravljali oko cene sve dok kupac predloži:
– A da mi je ostaviš, oče, na nekoliko dana da je pokažem jednom poznaniku koji se razume u to?
Kaluđer se složi da je ostavi kupcu na nekoliko dana da bi ovaj upitao za mišljenje i svog prijatelja. Verovao je kako će na kraju uspeti da zaradi prilično novca. A kupac čim uze knjigu otrča do Ave Gelasija, koga je mnogo poštovao, pa ga upita za mišljenje.
– Avo, neko mi nudi na prodaju ovu Bibliju za šesnaest zlatnika. Šta kažete, vredi li toliko ili da je ne kupujem? reče i pokaza Bibliju Avi. Ava Gelasije odmah prepozna Starčev dar i bez ikakvog uzbuđenja reče:
– Uzmi je, brate. Zaista vredi, barem koliko ja mogu da vidim.
Kupac se zahvali Avi, uze Bibliju i radostan zbog kupovine koju je trebalo da obavi stiže u grad i nađe kaluđera. No, tada mu pade na um da slaže da bi pokušao da spusti cenu.
– Hajde čoveče… Čekao sam te… Šta je bilo? reče kaluđer kada ga srete.
– Blagoslovi oče. Ali, bojim se da ću te razočarati.
Otišao sam i pokazao knjigu koju si mi dao Avi Gelasiju, ali mi reče da ne vredi toliko koliko kažeš. Vrednost joj je mnogo manja.
Na sam pomen Avinog imena kaluđer zadrhta.
– Reče li ti Ava još nešto? zapita kaluđer.
– Ne, oče… Ako, dakle, želiš daću ti dvanaest zla-tnika da je zadržim, odgovori kupac.
Ali, od svega što je kupac govorio kaluđer nije čuo ni reči. Misli su mu bile sa Avom Gelasijem i sa njegovim postupkom.
– Dakle, dogovorili smo se, upita kupac.
– Nismo, brate moj… Ne i hiljadu puta ne. Oprosti mi što si se toliko trudio, ali promenio sam mišljenje. Ne prodajem ovu knjigu, reče i uzevši Bibliju izgubi se u gradskim uličicama. – Dugo je pešačio a u njemu se odvijala prava borba, Avina vrlina i ljubav koju je pokazao time što ga nije odao, probadale su kao igla njegovo srce koje je bilo uznemireno krađom koju je počinio. Mnogo je suza teklo iz njegovih očiju i sa istinskim pokajanjem uputi se drumom koji je vodio prema Avinom skitu.
Stigavši u skit ugleda Avu Gelasija kako sedi na klupici pri ulazu. Pade na kolena pred Avine noge i ne prestajući da lije suze moljaše ga da mu oprosti njegovo strašno nedelo. Ava mu zaista i oprosti zbog njegovog istinskog pokajanja.
– Bog te blagoslovio, brate. Ali i ja tebe nešto molim. Uzmi ovu Bibliju kao dar zbog našeg poznanstva, reče Ava.
Ali gde kaluđere da nađe snage da primi knjigu koju je bio ukrao? Sa još većim suzama i sa bolom u duši reče Avi:
– Molim te, Avo moj! Primi natrag knjigu koju sam ti ukrao, jer inače moja duša neće naći smirenja. Molim te…
Ako tako stoji stvar, moj brate, onda idi i ostavi je tamo odakle si je i uzeo, reče Ava, a kaluđer odmah otrča i postavi dragocenu Bibliju na njeno mesto, u Crkvu skita, tačno tamo odakle je beše krišom uzeo.
Dobrota Ave Gelasija iz korena je promenila ovog kaluđera koji zatraži od Starca da ostane kod njega kao poslušnik. I zaista, Ava ga prihvati i od tada kaluđer nije nijednom više počinio sličnu grešku.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Petar Jaraković

    Duhovno bogatstvo čestite porodice Kostić iz Ravne Gore, obogatilo je našu Biosku, naš kraj i Srpski rod. „Maja“ i njena deca su osnova za tkanje najlepših duhovnih, pesničkih i književnih dela. Ako je neko od njenih potomaka vodio dnevnik, dobro je, a i ako nije, treba zabeležiti sve ono čega se sećamo, kako bi život „Maje“ i njene dece ostao svetli primer i putokaz našoj Bioski, našem kraju i našem narodu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *