NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavna književnost » KNJIGA ZA STARIJE OSNOVCE, VERONAUČNA ČITANKA

KNJIGA ZA STARIJE OSNOVCE, VERONAUČNA ČITANKA

 

KNJIGA ZA STARIJE OSNOVCE, VERONAUČNA ČITANKA
 

 
„KAO ŠTO I MI OPRAŠTAMO“
 
Ava Siluan je bio jedan od onih Staraca oko kojih se skupljalo mnogo sveta, kako kaluđera tako i običnih laika. Beskrajna ljubav koju je pokazivao prema svima, ali i njegovo duboko teološko znanje, učinili su ga izuzetnim. Ako bi se neko našao u njegovoj blizini, nije želeo ništa drugo do da ga sluša. Za sve probleme i teškoće imao je da kaže utešnu reč i da pruži savet.
Mnoštvo sveta je dolazilo samo da čuje njegove blagoslovene reči, ali nije bilo malo ni onih koji su često odlazili kod Ave da se ispovede i da zatraže pomoć u duhovnoj borbi.
Jedan od takvih bejaše i Đorđe, blagočestivi domaćin koji je obrađivao svoje imanje na Istoku. Često je odlazio kod Starca, a ovaj bi ga savetovao o svemu što bi ga zanimalo.
U poslednje vreme, međutim, već dugo nije bio kod Ave. Imao je problema sa jednim susedom koji mu je činio zla. Od njega je pretrpeo mnoge muke, ali je bio trpeljiv i prevazilazio ih je svojim molitvama Bogu. No, kako su dani prolazili sused je bivao sve gori a maltretiranja za skromnog Đorđa bilo je sve više. Jednog dana njegovom strpljenju dsđe kraj, a njegova ojađenost beše toliko neizdrživa da se razgnevi na svog suseda i odluči da ga kazni. Međutim, sam nije mogao da mu naudi. Stoga je smatrao boljim rešenjem da ga preda sudu.
No, za jednu takvu odluku trebalo je da pita Starca iz pustinje. I zaista uputi se u skit Ave Siluana. Kada stiže, Ava ga primi sa radošću i odmah odoše u Crkvicu skita. Prilikom ispovesti Đorđe otkri Starcu svoje degodovštine sa tvrdokornim susedom, ali i svoju odluku da ga preda sudu.
– Ne ide drukčije, moj Avo, reče Đorđe. Trudio sam se koliko sam mogao. Molio sam se iz sve snage. Ali i ja sam čovek. Ne mogu više. Vidite, u početku je samo bio neprijateljski raspoložen prema meni. Potom prevarama uspe da mi uzme pola imanja. Ja i tada bejah trpeljiv. Ogovaraše me svuda. Izgubih i prijatelje i poznanike. Širio je različite optužbe o meni i svet presta da govori sa mnom. Ali, najgore od svega, Avo, je to što je pre nekoliko dana pokušao da me otruje. 0 tome se radi. Obuze me ogorčenost i odlučih da ga kaznim zbog svega što mi je učinio. Ali, Starče, nemam ni snage ni hrabrosti. Stoga ću ga predati sudu, te će ga tako stići zaslužena kazna, a ja ću dobiti svoju pravicu.
Ovo izgovori Đorđe, a Ava Siluan, ćutljiv i smiren, odgovori mu:
– Čini kako želiš, dete moje.
– Zar ne misliš, Starče, da će biti još pravednije, ako ga kazne strogo? Imam poznanike sudije koji će se pobrinuti za to, reče Đorđe.
– Čini ono što ti pruža utehu, odgovori Ava nezainteresovano.
– Bilo bi to bolje i za njegovu dušu, je li Avo? upita Đorđe. ali Starac ne odgovori.
– E, pa, da idem ja polako, reče Đorđe, da ne dosađujem više tvojoj ljubavi. Idem pravo sudiji.
– Stani malo, dete moje. Ne žuri toliko, reče Ava. Hajde prvo da se pomolimo da Bog blagoslovi tvoj postupak.
Starac ustade, dovede Đorđa i obojica stadoše pred ikonu Svedržitelja. Pošto se prekrsti, Ava poče da govori:
„Oče naš koji si na nebesima, da se sveti ime tvoje, da dođe carstvo tvoje, da bude volja tvoja i na zemlji kao što je na nebu. Hleb naš nasušni daj nam danas, i ne oprosti nam dugove naše kao što ni mi ne opraštamo dužnicima svojim“.
Na ove poslednje reči Ave Siluana, Đorđe povika:
– Ali Starče, ne ide tako Molitva Gospodnja. Da niste malo pogrešili?
– Zaista, dete moje, ne ide tako Molitva Gospodnja, reče Ava strogim glasom. Takva je, međutim, stvarnost. Pošto si ti odlučio da brata svoga predaš sudu, ja se drugom molitvom za tebe ne mogu moliti.
Đorđe zaneme. Uze blagoslov i vrati se svojoj kući. Avine reči se duboko urezaše u njegovu dušu. Odluči i tako i učini: trpeo je susedovu zlobu sve dok ovaj nije umro. A Đorđe nastavi svoj vrlinski život ponavljajući pouku Starca Siluana:
– „Oprosti nam dugove naše, kao što i mi opraštamo dužnicima svojim…“

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Petar Jaraković

    Duhovno bogatstvo čestite porodice Kostić iz Ravne Gore, obogatilo je našu Biosku, naš kraj i Srpski rod. „Maja“ i njena deca su osnova za tkanje najlepših duhovnih, pesničkih i književnih dela. Ako je neko od njenih potomaka vodio dnevnik, dobro je, a i ako nije, treba zabeležiti sve ono čega se sećamo, kako bi život „Maje“ i njene dece ostao svetli primer i putokaz našoj Bioski, našem kraju i našem narodu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *