NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavna književnost » KNJIGA ZA STARIJE OSNOVCE, VERONAUČNA ČITANKA

KNJIGA ZA STARIJE OSNOVCE, VERONAUČNA ČITANKA

 

KNJIGA ZA STARIJE OSNOVCE, VERONAUČNA ČITANKA
 

 
GROŽĐE LJUBAVI
 
Oko 330. god. po Hristu nastanio se u skitu Sveti Makarije Egipatski. Malo po malo oko Svetog Makarija okupile su se hiljade monaha koji su prihvatali njegove savete i njegove reči. Ali i mnogi laici iz celog Egipta dolazili su ovom Svetitelju Božijem da bi primili plodove njegove ljubavi. Njegova slava se raširila po celoj zemlji. Jednoga dana su neki poklonici došli u kaluđersko selo da vide Avu Makarija. Naravno, doneli su mu iz grada jednu korpu punu grožđa. Sedeli su prilično dugo kod Starca, čuli njegove dragocene savete i duševno obogaćeni krenuše prema gradu.
– Ovo je za tebe, Avo, rekoše mu odlazeći. Znamo da mnogo voliš grožđe. Uzmi ga, molimo te.
Ava Makarije zahvali poklonicima i isprati ih sa osmehom. Posred neugledne kolibice nalazila se jedna korpa prepuna divnog mirišljavog grožđa. Redak dar, budući da u tom kraju nije bilo ničeg sličnog. Sigurno će biti vrlo slatko, pomisli Ava i krenu da ga proba. No, kako se saže, ugleda kroz prozorčić kolibice druge podvižnike i oseti krivicu.
– Nije pravo da ja zadržim grožđe. Ostali oci uopšte ga nisu ni probali. Odneću ga do Ave Petra, star je i mnogo će mu se dopasti.
Uze, dakle, grožđe i začas ga odnese do Ave Petra koji je zaista bio najstariji u skitu.
– Avo. Doneli su mi ovo grožđe, pa pomislih da ti se mnogo dopada. Hteo bih da mi učiniš ljubav i da ga zadržiš, reče ljubazno Ava Makarije.
– Hvala ti Avo, Bog te blagoslovio, odvrati starac. I Ava Makarije ode ka svojoj kolibici. Ava Petar uze grožđe i krenu da ga proba.
– Ma, stani malo, pomisli, drugi Ave uopšte nisu ni probali. Znam da Ava Isidor mnogo voli grožđe. I bez mnogo razmišljanja uze korpu i odnese mu je.
– Starče, doneli su mi ovo grožđe. Učini mi ljubav i zadrži ga. Znam da ti se mnogo sviđa, reče Ava Petar nudeći svoj dar Avi Isidoru.
– Bog te blagoslovio, odvrati ovaj i uze ga. Ali ni treći Ava ne zadrža željeno grožđe.
– Nije pravo da ga zadržim, reče Ava Isidor, i odnese ga sledećem. A ovaj sledećem. Do smiraja dana korpa sa grožđem. prošla je kroz sve oskudne kolibice i niko je ne zadrža misleći uvek da je potrebnija onom drugom. Kada grožđe stiže i u poslednju kolibicu, monah koji je u njoj živeo pomisli.
– Greh je da ja zadržim ovo grožđe. Mnogo se sviđa Avi Makariju.
I uputi se prema njegovoj kolibi.
– Avo, oprosti mi, ali znam da ti se ovo grožđe sviđa. Učini mi ljubav pa ga uzmi.
Tada Ava Makarije, gledajući korpu punu grožđa netaknutu, onakvu kakvu je početkom dana primio, proslavi Boga što skit ima takve monahs koje odlikuje tolika ljubav i saossćanje.
U tom trenutku neki monasi iz daleka dođoše da uzmu blagoslov od Starca. A ovaj im sa radošću na licu reče:
– Jedite, deco moja, od ovog grožđa ljubavi. To je najslađe grožđe na svetu.
I tada im ispriča celu priču.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Petar Jaraković

    Duhovno bogatstvo čestite porodice Kostić iz Ravne Gore, obogatilo je našu Biosku, naš kraj i Srpski rod. „Maja“ i njena deca su osnova za tkanje najlepših duhovnih, pesničkih i književnih dela. Ako je neko od njenih potomaka vodio dnevnik, dobro je, a i ako nije, treba zabeležiti sve ono čega se sećamo, kako bi život „Maje“ i njene dece ostao svetli primer i putokaz našoj Bioski, našem kraju i našem narodu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *