NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavna književnost » KNJIGA ZA STARIJE OSNOVCE, VERONAUČNA ČITANKA

KNJIGA ZA STARIJE OSNOVCE, VERONAUČNA ČITANKA

 

KNJIGA ZA STARIJE OSNOVCE, VERONAUČNA ČITANKA
 

 
ČUDA BOŽJA
MIHAILO PUPIN I ČUDO
 
Prota Savo Jović u svojoj knjizi o Mihailu Pupinu kaže da on nikada nije izgubio pravoslavnu veru: „I, zaista nije se izgubio, niti ga je to zanelo, pa čak ni onda kada su ga kasnije izabrali za razrednog predsednika u trećoj godini akademije, pa ni kada je, kao poznat i slavan naučnik, jednoj gospođi u Norfolku, koja je tvrdila kako je radio prijemnik čudo rekao da je to sasvim prosto i da se glas prenosi najpre elektrikom pa vazduhom pa opet elektrikom. „Sasvim prosto, kao da mi bacamo jabuke jedno drugom iz ruke u ruku!“ – To je za mene ipak veliko čudo, nastavila je Amerikanka. – Nikakvo čudo, kao što i nije nikakvo čudo ništa od onoga što je čovek smislio i konstruisao. – Da, tako vi naučnici uvek: nikakvo čudo! – srdila se gospođa. Međutim, za mene je čudo i telefon i radio i sve ostalo. Tada je profesor Pupin uzdigao svoj kažiprst ruke i upitao je: „Šta je ovo?“ Svi su se, pa i radoznala gospođa, iznenadili ovom pitanju, ne znajući šta Pupin smera time. – Ovo je, jel`te, prst profesora Mihajla Pupina, zaključio je. Vi kažete, radio je čudo. A ja vam kažem, da sve železnice što danonoćno jure sa kraja na kraj ovoga kontinenta, svi telegrafi, telefoni, parni i električni kotlovi, teleskop moga prijatelja Edisona, i sve veštačke naprave, kao i sva naša civilizacija skupa, sve to predstavlja jednu prostu i detinjsku napravu u sravnjenju sa organskim sastavom i konstrukcijom jednoga čovečijega prsta. Ovaj jedan prst veće je čudo, gospođo, od svega što su ljudi sazdali u Americi do sada, a šta tek da kažemo o čudu cele vasione? Prema tome, nismo mi naučnici čudotvorci nego onaj koji je stvorio ovaj prst. A to je Gospod Bog. Zato se u našoj pravoslavnoj crkvi o Bogojavljenju tamo na plavom Dunavu peva jedna pesma koja glasi: „Veliki si Gospode, i čudna su dela Tvoja. Ti si Bog koji jedini tvoriš čudesa!“

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Petar Jaraković

    Duhovno bogatstvo čestite porodice Kostić iz Ravne Gore, obogatilo je našu Biosku, naš kraj i Srpski rod. „Maja“ i njena deca su osnova za tkanje najlepših duhovnih, pesničkih i književnih dela. Ako je neko od njenih potomaka vodio dnevnik, dobro je, a i ako nije, treba zabeležiti sve ono čega se sećamo, kako bi život „Maje“ i njene dece ostao svetli primer i putokaz našoj Bioski, našem kraju i našem narodu.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *