Klečanje tokom molitve

Pitanje:
Pomaže Bog! U vreme posta, poželjno je klečati u toku `lične` molitve. Možda će zvučiti čudno, ali mene zanima kako? Naime, može se klečati oslanjajući se samo na kolena i nožne prste dok je telo uspravno (kako se katolici mole) , može sedeći na petama uspravne ili povijene glave, možemo se oslanjati rukama o pod… Nemojte zameriti ako moje pitanje zvuči pomalo sitničavo, pitam iz straha da ne uradim nešto pogrešno. I da li postoje posebne pokajničke molitve koje se pritom izgovaraju, ili se može klečati i prilikom jutarnjih i večernjih molitvi? Hvala na odgovoru
Gorica


Odgovor:
Draga sestra Gorice, u odgovorima na pitanja vernika bilo je više puta govora o položaju vernika na molitvi. Pravoslavni hrišćani se i u crkvi, na bogosluženju, kao i pri domaćoj, porodičnoj molitvi, mole stojeći. U znak poštovanja Onoga kome se molimo, glava je malo priklonjena. Pri određenim molitvama činimo i poklone (pojasne i zemne) , a postoje i molitve, za vreme kojih su vernici dužni da kleče i obično nas na klečanje pozivaju sveštenik ili đakon. Klečanje je izraz posebno usrdne molitve, kada od Gospoda molimo naročitu pomoć i blagodat. Klečimo za vreme molitava na Duhovskom večernju, pri osvećenju hrama, na raznim molebnima i blagodarenjima. Naročito se klečanje primenjuje u toku Vaskršnjeg posta, ali i tu su tačno određeni momenti ili molitve, za vreme kojih svi u crkvi treba da kleče. Dakle, ne klečimo u celom toku svih velikoposnih bogosluženja, već samo u određenim momontima. Klečanje se preporučuje i u domaćoj, porodičnoj molitvi, kako u toku Časnog posta, kad se pripremamo za Sveto pričešće, tako i izvan posta, ako se nalazimo u posebnom molitvenom raspoloženju ili molimo Gospoda za neku posebnu pomoć (izlečenje svoje ili bolesti bližnjih, pri agoniji bliskih srodnika i prijatelja ili, recimo, pred ispit u školi ili fakultetu, pri nekim prirodnim katastrofama i slično) . I u crkvi, a pri domaćoj molitvi obavezno, klečati treba onako kako si navela kao prvi položaj, „klečati oslanjajući se samo na kolena i nožne prste, dok je telo uspravno“, bez obzira što se, kako kažeš, tako mole i katolici. Zašto je potrebno da položaj pri klečanju bude baš takav? Samo u tom položaju možeš u levoj ruci držati molitvenik, iz koga ćeš čitati određene molitve, a desnom rukom možeš u svakom momentu, kad je to potrebno, da se prekrstiš, staviš na sebe znak krsta. Sedenje na petama već nije klečanje, a oslanjanje rukama o pod onemogućava stavljanje na sebe znak krsta. Međutim i pri domaćoj molitvi treba voditi računa kad i koliko dugo ćeš klečati. Onog momenta, kad počneš misliti više na svoja kolena, obzirom da klečanje nije prirodni oblik položaja našeg tela, nego na reči molitve koju pri tom izgovaraš, bolje ti je da ustaneš i nastaviš moljenje stojeći. To je i u velikoposnim bogosluženjima tačno regulisano. U jutarnjim i večernjim molitvama možeš klečati pri čitanju molitve Anđelu čuvaru, po jedne molitve Presvetoj Bogorodici, 50. psalma, a posebno pri molitvi protiv ružnih pomisli. U toku Vaskršnjeg posta i pred Sveto pričešće, u pripremnim molitvama možeš klečati pri, možda, svakoj trećoj molitvi. A nauči i jednu divnu molitvu Svetog Jefrema Sirina, koja se u toku Svete četrdesetnice mnogo puta čita na bogosluženjima, uz zemne poklone, kada kolenima, rukama i čelom dodirujemo pod. Ta molitva glasi: Gospode i vladaru života moga, duh lenjosti, mrzovolje, vlastoljublja i praznoslovlja ne daj mi (poklon) . Duh celomudrenosti, smirenoumlja, trpljenja i ljubavi, daruj meni, slugi tvome (poklon) . O, Gospode Care, daruj mi da sagledam svoje grehove, i da ne osuđujem brata svoga, jer si blagosleven u vekove vekova. Amin. (poklon) Moleći se Gospodu, da ti tok Časnog posta prođe u molitvi i kajanju, u dobrodeteljima i radosti primanja Svetog pričešća, pozdravlja te o. Dušan

2 komentar(a)

  1. Zoran Janjić

    Poštovanje,
    Kada se u toku Večernje sluzbe u Crkvi molimo legajuci na pod naprijed.
    Prije par dana na Večernjoj službi Otac i vjernici su vise puta legli .

  2. Pomaže Bog!Možda je moje pitanje malo čudno,ali molim Vas,pojasnite mi.Naime,većina sadašnjih Muslimana u Bosni,kao i u Srbiji,su Srpskog porekla,pa me zanima,da li ti Muslimani koji shvate kakvo im je poreklo(Srpsko),da se vrate u Pravoslavlje,krste se i počnu da slave slavu….a u mom gradu(da ne navodim ime),ima dosta ,,Muslimana“ koji ne slave njihove praznike,već slave i Božić i Vaskrs,samo slavu nemaju,svinjetinu jedu,a izjašnjavaju se kao Muslimani,najgore je što ne shvataju da je Musliman vernik,i pristalica Islama,a ne,kao što oni kažu da su po nacionalnosti Muslimani…za mene,to su sve poturčeni Srbi koji imaju ogroman problem sa krizom identiteta…pa bih Vas zamolio da mi pojasnite,mogu li se oni vratiti veri svojih predaka(Pravoslavlju).Hvala unapred,pozdrav!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *