NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

 

KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

 

SLOVO 5.
O JOVANU I SERGIJU ČUDO NAROČITO U BOŽANSKOJ PEČERSKOJ CRKVI, KOJE BEŠE PRED ČUDESNOM IKONOM BOGORODIČINOM

 
Behu neka dva čoveka, od velikaša iz ovoga grada, drugovi Jovan i Sergije. I dođoše njih dvojica u crkvu bogonazvanu, i videše svetlost jaču od sunca na čudesnoj ikoni Bogorodičinoj, i stupiše u duhovno bratstvo[1].
Posle mnogo godina, Jovan se razbole i ostavi sina svoga Zahariju od pet godina. I prizva igumana Nikona, i razdade imanje svoje siromašnim, a sinov deo dade Sergiju: 1000 grivni srebra i 100 grivni zlata. Predade i sina svoga Zahariju, još mladog, na čuvanje drugu svome, kao bratu vernom, zapovedivši mu: „Kad stasa sin moj, daj mu zlato i srebro“.
Kad bi Zahariji 15 godina, htede da uzme od Sergija zlato i srebro oca svoga. A ovaj, ranjen od đavola, i misleći da zadobije bogatstvo, i hoteći život sa dušom pogubiti, kaže momku: „Otac tvoj svo imanje Bogu predade, od Njega moli zlata i srebra, On ti je i dužan – možda će ti se smilovati. A ja ne dugujem ni tvom ocu ni tebi ni jedan zlatnik. To ti je sve učinio otac tvoj bezumljem, razdavši sve svoje u milostinju, a tebe je siromašna i uboga ostavio“.
Ovo čuvši, momak poče plakati zbog svog gubitka. Pošalje momak kod Sergija sa molbom, govoreći: „Daj mi polovinu, a tebi eto polovina“. Sergije pak teškim rečima prekorevaše oca njegovog i njega samog. Zaharija onda zamoli za jednu trećinu, pa zatim za desetinu. Videvši da je lišen svega, kaže Sergiju: „Dođi i zakuni mi se u crkvi pečerskoj pred čudesnom ikonom Bogorodičinom, gde i bratstvo sklopi sa mojim ocem“.
I ovaj ode u crkvu i stade pred ikonu Bogorodičinu, i reče kunući se: „Ne uzeh 1000 grivni srebra, ni 100 grivni zlata“, i htede da celiva ikonu, i ne m?že joj se približiti. A kada izlažaše na vrata, poče vikati: „O sveti Antonije i Teodosije, nemojte naređivati ovom nemilostivom anđelu da me pogubi, molite se Svetoj Bogorodici da otera od mene mnoge besove kojima sam predan. I uzmite zlato i srebro – zapečaćeno je u mojoj ostavi“. I sve ih beše strah. I otada nikome ne davahu da se kune pred Svetom Bogorodicom.
Poslaše ljude, i uzeše posudu zapečaćenu, i nađoše u njoj 2000 grivni srebra i 200 grivni zlata: tako udvostruči Gospod sve davateljima milostinje. Zaharija, pak, sve dade igumanu Jovanu, da potroši kako hoće. A sam on se postriže i skonča život ovde. Ovim zlatom i srebrom bi postavljena crkva svetog Jovana Preteče, tamo gde se penje u zgradu, u imenu Jovana boljarina i sina mu Zaharije, čije je bilo zlato i srebro.
 


 
NAPOMENE:

  1. Tj. pobratimiše se.

 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *