NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

 

KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

 

SLOVO 4.
O DOLASKU SLIKARA CRKVENIH
IGUMANU NIKONU IZ CARIGRADA

 
I evo divnog čuda koje ću vam ispričati. Dođoše iz tog istog bogočuvanog Konstantinopola igumanu Nikonu[1] ikonopisci, govoreći ovako: „Dovedi nam one sa kojima se pogađasmo, hoćemo da se raspravimo: pokazaše nam crkvu malu, i tako se pogodismo pred mnogim svedocima, a ova je crkva veoma velika. I evo vam vaše zlato, uzmite, a mi idemo u Carigrad.“ Odgovori iguman: „A, kakvi behu ti koji se pogađahu s vama?“ Slikari rekoše sliku i priliku, pa i imena Antonija i Teodosija. I reče im iguman: „O čeda, nije nam moguće da vam ih pokažemo, jer pre deset godina otidoše sa ovoga sveta, i neprestano se mole za nas, i neodstupno čuvaju ovu crkvu, i održavaju svoj manastir, i proviđaju za one koji žive u njemu“.
Ovo čuvši, Grci se užasnuše odgovorom, te dovedoše još puno drugih trgovaca, Grka i Kavkazaca, koji su sa njima odatle put prevalili. I govorahu: „Pred njima se pogodismo, zlato uzesmo iz ruku one dvojice, a ti nećeš da nam ih pokažeš. Ako su se prestavili, pokaži nam izobraženja njihova, da i ovi vide da li su to oni“. Tad iguman pred sve iznese njihove ikone. Videvši njihova izobraženja, Grci i Kavkasci se pokloniše govoreći: „To su ovi zaista, i verujemo da su živi i po smrti, i da mogu pomagati i spasavati i zastupati sve koji im pribegavaju“. Dadoše onda i mozaik koji behu doneli na prodaju, a kojim je potom sveti oltar ukrašen.
Tad se slikari počeše kajati za svoje sagrešenje. „Kad, – vele, – dođosmo lađama u Kanjev[2], videsmo ovu crkvu na uzvisini. Pitasmo one što behu s nama koja je to crkva, i rekoše: ‚Pečerska, čiji ste vi slikari’. Razgnevivši se htedosmo da bežimo nizvodno. A te noći beše velika bura na reci. Ujutru se ustavši, videsmo da smo kod Trepolja[3] i lađa sama iđaše uzvodno, kao da je nekakva sila vuče. Mi je silom zaustavismo, i stojeći čitav dan razmišljasmo šta to bi da, ne veslajući, za jednu noć toliki put pređosmo, koji drugi s mukom jedva za tri dana prelaze. A sledeće noći, videsmo ovu crkvu i čudesnu ikonu namesnu kako nam govori: ‚Ljudi, što se uzalud uzrujavate[4], ne pokoravajući se volji Sina moga i mojoj; a ako me ne poslušate i htednete bežati, sve vas ću s lađom uzeti i staviti u crkvu moju. I to da znate, da odatle nećete izaći, nego ćete se tu u mom manastiru postrići i život svoj skončati, a ja ću vam dati milost u budućem veku radi osnivača njegovih – Antonija i Teodosija’. A mi sutradan ustavši, htedosmo da bežimo nizvodno, i mnogo se trudismo veslajući, a lađa uzvodno iđaše, protiv toka. Povinovavši se volji i sili Božijoj, predadosmo se, i uskoro lađa sama pristade niže manastira.“
Tada svi zajedno, crnorisci i Grci, majstori i slikari, proslaviše Velikoga Boga i Njegovu Prečistu Mater, čudesnu ikonu i svete oce Antonija i Teodosija. I tako i jedni i drugi, i majstori i slikari, život svoj skončaše u Pečerskom manastiru, u monaštvu, i sahranjeni su u svom pritvoru; a haljine njihove i sad su u zgradi[5], i knjige se njihove čuvaju, u sećanje na takvo čudo.
Kada iguman Stefan, domestik[6], bi isteran iz manastira, i videvši preslavna čudesa, kako majstori dođoše noseći ikonu, i ispričaše o viđenju Carice u Vlaherni – zbog toga i sam na Klovu napravi Vlahernsku crkvu[7]. A blagoverni knez Vladimir Vsevolodović Monomah, kao još mlad, beše očevidac toga divnog čuda kada oganj sa neba pade i izgore jama gde se pojasom odredi osnov crkve. I čuše o ovome po svoj zemlji ruskoj. Zbog toga Vsevolod sa sinom svojim Vladimirom dođe iz Perejaslava da vidi takvo čudo. Tada Vladimira bolesnog obložiše tim zlatnim pojasom, i tu odmah ozdravi molitvama svetih otaca naših Antonija i Teodosija.
I u vreme svoga knezovanja hristoljubivi Vladimir uze meru ove božanske crkve pečerske, i napravi crkvu u gradu Rostovu, po svemu sličnu, i u visinu i u širinu i u dužinu, te na hartiji napisa gde je koji praznik i na kojem mestu naslikan (u hramu), i načini sliku i priliku ove velike crkve bogoznamenovane. Sin njegov, knez Georgije[8], čuvši od oca svog Vladimira šta se desi u vezi te crkve, i on za vreme svog knezovanja napravi crkvu u gradu Suzdalju istih mera. Sve su se ove kroz godine raspale, a samo ova Bogorodičina stoji vavek.[9]
 


 
NAPOMENE:

  1. Prep. Nikon Veliki je bio iguman od 1077. do 1087/88. godine. Pun sveštenog znanja, jedan od pečerskih letopisaca.
  2. Grad na Dnjepru, južno od Kijeva.
  3. Grad između Kijeva i Kanjeva.
  4. Up. Ps 38:7.
  5. U izvorniku: na polatah. Mnogi proučavaoci misle da „polatы“, slično kao u današnjem ruskom jeziku, označavaju dušeme, široke i visoke daščane krevete za više osoba. Međutim, iako bi se u ovom slučaju reč mogla prevesti kao „spavaonica“, kasnije se govori i o „polatahъ cьrkъvьnыihъ“ (što bi se prema tim tumačima trebalo prevesti kao „crkveni hor“), te smo se mi odlučili na osnovu Suprasaljskog rukopisa (koji je nastao, kulturološki gledano, dosta blizu Kijeva, i to svega nekoliko godina pre Paterika), da „polatы“ prenosimo kao „zgrada“ (iako može označavati i „sklop zgrada“).
  6. Domestik – vođa leve pevnice, odgovoran za ispravnost pojanja u obe pevnice.
  7. Ta crkva na Klovu (potoku između kijevskog grada i samog manastira) prerasla je u ugledan Vlahernski manastir, posvećen položenju rize Presvete Bogorodice u Vlahernsku crkvu u Carigradu. Sveti Stefan je postao iguman posle prep. Teodosija 1074. Čini se da ga knez Izjaslav Jaroslavić zbog nečega nije voleo, te ga je stoga oterao. 1091. je Stefan postao episkop Vladimira Volinskog, a prestavio se 1094.
  8. Opet se radi o knezu Vladimiru Monomahu i njegovom sinu Georgiju Dugorukom (v. opomenu pri kraju prvog slova).
  9. Nažalost, 1929. je Pečerski manastir bio zatvoren, te je i ovaj prelepi Uspenjski sabor (građen 1073-1078) pretvoren u muzej, a 1941. je srušen u ratu – od njega je, milošću Božijom i obećanjem, ostao samo jedan zid. Pečerski manastir je bio opet otvoren 1942-1961., te nanovo proradio 1988., a drevni saborni hram je obnovljen 2000. godine.

 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *