NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

 

KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

 

SLOVO 3.
SLOVO O TOME KADA BEŠE
OSNOVANA CRKVA PEČERSKA

 
Osnovana beše ova božanstvena crkva Bogorodičina godine 6581. (1073.). U dane blagovernog kneza Svjatoslava, sina Jaroslavljevog[1], poče se praviti ova crkva, i on svojim rukama poče da kopa rov. Hristoljubivi knez Svjatoslav dade 100 grivni zlata blaženome, i mere položi zlatnim pojasom, prema onome glasu koji se sa neba čuo na moru. U žitiju svetog Antonija naći ćeš više o tome. A iz Teodosijevog žitija svima je poznato kako se stub ognjeni javi od zemlje do neba, pa nekad oblak, a nekad kao duga od vrha one (stare) crkve do ovog mesta; mnogo puta je i ikona prelazila – anđeli su je tu prenosili, na ovo određeno mesto.
Šta, braćo, ima čudnije od ovoga? Prošavši i knjige Starog i Novog Zaveta nigde nećeš naći takva čuda sa svetim crkvama kao sa ovom: od Varjaga, i od samog Gospoda našeg Isusa Hrista, i časnog Njegovog božanskog i čovekolikog obličja (raspeća), – i venac sa svete glave Hristove, i bogozvučni glas koji se čuo od Hristovog obličja, koji je naredio da se (venac) nosi na pripremljeno mesto, i da se Njegovim pojasom izmeri, kako reče nebeski glas, crkva koja je viđena pre no što je započeta. Tako je i od Grka ikona došla sa majstorima, i mošti svetih mučenika behu stavljene pod svim zidovima, i tamo su gde su oni sami naslikani nad moštima po zidovima.
Treba pohvaliti ranije preminule blagoverne knezove i hristoljubive boljare, i časne monahe i sve hrišćane pravoslavne. Blažen je i troblažen onaj ko se udostoji da bude ovde sahranjen, velikom će blagodaću i milošću od Gospoda biti počašćen, molitvama Svete Bogorodice i svih svetih. Blažen je i troblažen onaj ko je ovde napisan, jer će primiti ostavljenje grehova i plate nebeske neće mu nedostati. Radujte se, – reče, – i veselite se, što su imena vaša napisana na nebesima[2] – a crkva je ova draža Bogu od neba. Ona koja Ga je rodila, izvolela je nju da načini, kao što je i obećala majstorima u Vlaherni, rekavši: „Doći ću da vidim crkvu, i u njoj ću živeti“. Dobro je dakle i predobro stanovati u Njenoj svetoj i božanstvenoj crkvi, i kakvu će samo slavu i pohvalu dobiti onaj koji ovde bude sahranjen, i upisan u njoj u knjige života, i pred Njenim očima će se pominjati svagda.
I još ću vam, ljubljeni, izložiti jednu reč za vaše utvrđivanje. Šta je gore nego od takve svetlosti otpasti i tamu ljubiti, i sam se izbacivati iz bogonazvane crkve, ostaviti ovu koja je Bogom napravljena i tražiti neku koju su ljudi stvorili od nasilja i grabljenja, koja i sama vapije protiv onog ko je napravi. Jer ove je i graditelj, i uređivač, i zanatlija, i tvorac – Bog, koji ognjem Božanstva Svoga popali stvari propadive, drveće i gore i put ravnajući za dom Matere Svoje, na poklon slugama svojim. Shvatite, braćo, osnov i početak njen: Otac je odozgo blagoslovio rosom i stubom ognjenim i oblakom svetlim, Sin je darovao meru Svoga pojasa – onako kao što i drvo (časnog Krsta) beše po prirodi vidljivo, ali i obučeno u (nevidljivu) Božiju silu – a Sveti Duh ognjem neveštastvenim jamu iskopa da se tu zabije temelj, i na tom kamenu sagradi Gospod crkvu ovu, i vrata pakla neće je nadvladati[3]. Tako i Bogorodica: za tri godine dade majstorima zlata, i ikonu Svog prečistog lika podari i za namesnicu je postavi, i od nje se čudesa mnoga dešavaju.
 


 
NAPOMENE:

  1. Svjatoslav je vladao u Kijevu od 1073. do 1077. (vidi i opomenu pri početku prvog slova).
  2. Lk 10:20.
  3. Up. Mt 16:18.

 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *