KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

 

KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

 

Vremenski pregled nekih značajnijih zbivanja u vezi Kijevo-Pečerskog manastira

 

  • 1. vek po Roždestvu Hristovom – Sv. apostol Andrej Prvozvani među Skitima propoveda Blagovest i izručuje blagoslov na brdovitu obalu Dnjepra, rekavši svojim učenicima: „Vidite li ove gore? E, na ovim gorama će zasijati blagodat Božija, i grad veliki će tu biti, i crkve mnoge će Bog podići.“
  • 1051 – Dolazak prep. Antonija u jednu od Varjaških peštera; ubrzo mu se pridružuje 12 učenika (među njima i prep. Teodosije), te počinje preuređivanje i dublje iskopavanje „Daljnjih peštera“
  • 1057 – Prep. Antonije odlučuje da se osami, bratiji postavlja igumana, prep. Varalaama, a on sam se seli na drugu padinu, gde kopa novu podzemnu keliju – prvu od „Bližnjih peštera“; središte bogoslužbenog života se iz peštera prenosi na površinu: pod Varlaamovim igumanstvom gradi se od drveta prvi nadzemni hram
  • 1060-1074 – Igumanuje prep. Teodosije
  • 1062 – Nad Daljnjim pešterama je dovršen drveni manastir i bratija se iz peštera seli u njega; u Bližnjim pešterama se oko prep. Antonija opet sakupljaju novi učenici
  • 1069 – Prep. Antonije mora da se skloni iz Kijeva na neko vreme
  • 1072 – Prep. Teodosije uvodi Studitski ustav
  • 1072-73 – Počeci ruskog letopisa: prep. Nikon počinje da sastavlja letopis, prvu istoriju ruske zemlje
  • 1073 – Dolazak majstora iz Carigrada; prestavljenje prep. Antonija
  • 1073-1078 – Gradnja prve kamene nadzemne bogomolje – sabornog hrama Uspenja Presvete Bogorodice (danas se predeo gde je hram sagrađen naziva „Gornja lavra“); Bližnje i Daljnje peštere postaju mesto za osamljivanje podvižnika i pogrebenje upokojenih (prvi je u Bližnjim pešterama usnuo Antonije, a u Daljnjim Teodosije – 1074.)
  • 1074-1077 – Iguman prep. Stefan
  • 1077-1087/88 – Igumanuje prep. Nikon Veliki
  • 1083/4 – Dolazak ikonopisaca iz Carigrada
  • 1088-1092 – Iguman prep. Jovan
  • 1089 – Osveštanje Uspenjskog hrama
  • 1091 – Prenos moštiju prep. Teodosija iz Daljnjih peštera u Uspenjski hram
  • 1096 – Pljačkanje i razaranje manastira od strane polovačkog kana Bonjaka
  • 1059-1114 – Delatnost pečerskog ikonopisca Alipija, stvaraoca fresaka i mozaika Uspenjskog i Mihajlovskog sabornog hrama u Kijevu; prep. Alipije se smatra začetnikom posebnog ikonopisnog stila
  • kraj 11. i početak 12.v. – Prep. Nestor piše Žitije svetih strastotrpaca Borisa i Gleba, i Žitije prep. Teodosija
  • 1103 (1108?)-1112 – Iguman Teoktist
  • 1106-1108 – Podizanje manastirskih „svetih vrata“ (tj. kapije) sa nadvratnom crkvom Presvete Trojice
  • 1113 – Prep. Nestor završava prvu redakciju Letopisa koja će do nas doći u obliku kasnijih redakcija
  • 1113-1115 – Na ukaz kijevskog kneza Vladimira Monomaha gradi se crkva Spasa na Berestovu – porodična grobnica Monomahovića
  • 1132-1141 – Igumanstvo drži prep. Pimen Isposnik
  • 1156-1164 – Službovanje prep. Akindina, prvog arhimandrita manastira (dotad su nastojatelji nosili naziv igumana)
  • 1159 – Povelja svetog kneza Andreja Bogoljubskog o dodeljivanju manastiru naziva „Lavra“ sa statusom velikokneževske arhimandrije i stavropigije (potpuno nezavisnog manastira koji se potčinjava jedino poglavaru dotične Crkve)
  • poslednja četvrtina 12.v. – Podizanje prvih zidina oko manastira
  • 1182 – Prestavio se prep. arhimandrit Polikarp
  • oko 1211 – Prestavljenje prep. arhimandrita Dositeja II
  • prva pol. 13.v. – Sastavljanje Kijevo-Pečerskog Paterika
  • 1230 – Zemljotres oštećuje manastirska zdanja; odmah počinje obnova
  • 1232 – Upokojio se prep. arhimandrit Akindin II
  • 1240 – Horde kana Batija pustoše i uništavaju manastir; monasi se ubrzo opet vraćaju na područje svete obitelji, ali najčešće moraju da se kriju po okolnim pećinama i šumama
  • 1362 – Kijev i Lavra dolaze pod vlast litvanskih i poljskih knezova, uskoro počinje doba silovitog nametanja katolištva, ali manastir živi punim životom, pa čak daje životnu snagu i susednim ruskim zemljama – njegovi postriženici ustanovljavaju uspešne manastire: prep. Stefan Mohrinski Čudotvorac kod Moskve osniva Mohrinski, a u Vologodskoj oblasti Avnješki manastir; sv. Arsenije Tverski u svojoj eparhiji osniva manastir Uspenja; krajem 15. veka prep. Kozma podiže Jahromsku obitelj kod Moskve
  • 1416 – Horda kana Edigeja pljačka i spaljuje svetu obitelj
  • 1435 – Prestavljenje prep. arhimandrita Ignatija
  • 1470 – Kijevski knez Simeon obnavlja manastir
  • 1482 – Kan Mengli-Girej ga opet ruši i pljačka
  • krajem 15.v. – Litvanski knez Aleksandar potvrđuje arhimandriju
  • 1522 – Povelja poljskog kralja Sigismunda o obnovi manastirske zajednice
  • 1570 – Povelja Sigismunda II o pravu na samoupravljanje
  • krajem 16.v. – Latinski jeretici bezuspešno pokušavaju da zavladaju manastirom; obitelj postaje jedan od glavnih branika Pravoslavlja u Ukrajini, a veliku zaslugu za to imaju velikani koji joj stoje na čelu
  • 1616-1617 – Manastirska štamparija pod arhimandritom Jelisejem Pleteneckim izdaje svoju prvu knjigu – Časoslov
  • 20-e, 30-e i 40-e god. 17.v. – Delatnost sv. Petra Mogile, arhimandrita Kijevo-Pečerske obitelji, mitropolita Kijeva i Galiča; u to vreme i pečerski jeromonah Atanasije Kaljnofojski daje temeljite opise peštera i izdaje ih zajedno sa prvim njihovim kartama u knjizi koja je trebala da opovrgne katoličke klevete da se kod pravoslavnih više ne dešavaju čuda (dosta najsvežijih čuda je za tu knjigu opisao sam mitr. Petar Mogila; zabeleženo je sve skupa 64 čuda za razdoblje 1594. – 1638.)
  • 1631 – Petar Mogila osniva lavrsku školu – „Slavjano-greko-latinsku gimnaziju“
  • 1632 – Lavrska Gimnazija i kijevska „Bratska škola“ se na pobudu mitr. Petra Mogile stapaju i nastaje slavni Kijevo-Mogiljanski kolegijum, koji će uskoro postati savremen univerzitet sa dve hiljade studenata i osmogodišnjim školskim programom; (1701. je dobio status akademije, i u to vreme je bio najveće prosvetno i naučno središte Istočnih Slovena; 1817. je zatvoren i umesto njega je otvoreno Duhovno semenište i Duhovna akademija)
  • 1643 – Zvanična kanonizacija 69 ugodnika čije se mošti nalaze u pešterama
  • 1648 – U Ukrajini počinje kozački ustanak – kozaci žele da budu podanici ruskog cara
  • 1654 – Oslobođen Kijev, a sa njim i Lavra Presvete Vladičice; otada nijedan ruski vladar nije zaboravio da Lavru bogato obdari
  • u 80-im i 90-im godinama 17. veka – Sveti Dimitrije Rostovski, još kao jeromonah Baturinskog Krupickog manastira, na zahtev pečerskog arhimandrita Varlaama sastavlja u Lavri čuvena „Žitija svetih“ (1684-86 je tu neprekidno, a docnije dolazi povremeno)
  • 1688 – Moskovski patrijarh Joakim dodeljuje manastiru naziv lavre i stavropigije
  • druga pol. 17. i celi 18. v. – Velika graditeljska delatnost (podizanje i obnavljanje nekoliko crkava, zvonika i mnogih drugih zgrada, kao i gostoprimnice i bolnice); Lavra docnije svake godine prima po 80.000 poklonika
  • 1729 – Obnova Uspenjskog sabora
  • 1786 – Sekularizacija manastirskih imanja za vreme razvratne i bogoborne carice Ekaterine II; od te godine kijevsko-galicki mitropoliti preuzimali su istovremeno i dužnost nastojatelja („sveštenoarhimandita“) Pečerske lavre; imaju svoje namesnike (jeromonahe ili igumane, kasnije i arhimandrite); upravno telo postaje „Duhovni sabor“ na čelu sa manastirskim namesnikom
  • 1806-1812 – Lavra daje ogromna sredstva za pomoć postradalima u otadžbinskom ratu i njihovim porodicama (to isto će učiniti i u narednim ratovima, naročito u japanskom i prvom svetskom ratu)
  • 1860 – U lavri se otvara dvogodišnja narodna parohijska škola
  • 1919-1922 – Komunisti zaplenjuju sve dragocenosti manastira; vrši se prvo u dugačkom nizu sličnih oskvrnjivanja grobnica („istraživanja“ i iskopavanja su vršena 1934, 1937, 1939, 1968-69, 1979, 1988)
  • 1923 – U manastiru počinje sa radom bogoborni „Muzej kultova i života“
  • 1926 – Osnivanje protivverskog istorijsko-kulturnog spomen-muzeja
  • 1929/30 – Ukidanje Pečerske lavre; bratija je većim delom streljana, a neki su zatvoreni ili poslati u progonstvo
  • 1941 – Za vreme fašističkog posedanja raznesen je Uspenjski hram (preostaje samo jedan zid); ne zna se da li su to svetogrđe izveli hitlerovci ili komunistički ilegalci
  • 1941-1943 – Zavojevači odvoze dragocenosti u Nemačku
  • 1942 – Dopuštena je obnova rada manastira u donjoj oblasti spomen-muzeja
  • 1943 – Nakon proterivanja fašista opet počinje da deluje muzej
  • 1948 – U Lavru doseljavaju monahe iz mnogih drugih manastira koje ukidaju; broj bratije se penje na 85 velikim delom iskusnih kaluđera; dolazi do kratkotrajnog duhovnog procavata
  • krajem 50-ih – Muzej postaje rasadnik bezbožničke propagande, u manastir se dovode reke turista i đaka kojima se pokazuju „sve crkvene prevare i predmeti fanatizma“, šire se gnusne laži o „mumificiranju leševa“ (za koje čak ni „stručne komisije“ ne nalaze nikakvu podlogu), pa zatim o „posebnim prirodnim uslovima“ koji su uzrok za neraspadanje tela pečerskih monaha (što ne može biti tačno, jer se većina monaha sasvim prirodno raspala, a neraspadnute mošti su veoma miomirisne i iz mnogih ističe miro); za svaki slučaj se zasipaju kladenci Antonija i Teodosija koji sadrže lekovitu vodu; vernici nemaju pristup pešterama osim u redovnim posetilačkim grupama sa naročitim vodičima koji ispiraju mozak i nadgledaju goste
  • 1961 – U vreme hristobornog predsednika Hruščova zatvara se manastir (koji još od doba fašističkog osvajanja radi u donjoj oblasti), monasi se proteruju
  • 1988 – Crkvi se predaje deo zemljišta spomen-muzeja i nekoliko zgrada radi obnove rada muškog manastira, bogoslovije, akademije i mitropolije, najpre oblast Daljnjih peštera; kao znak Božije milosti tri drevne mirotočive glave počinju ponovo da obilno toče miro (miro smesta šalju na hemijsku analizu, a stručnjaci ustanovljavaju da je takva tečnost svojstvena i moguća samo kod živih organizama); u iskopavanjima u Daljnjim pešterama otkrivaju keliju prep. Teodosija odmah do podzemne crkve Roždestva Hristova
  • 1990 – Crkvi su vraćene i Bližnje peštere
  • 1996 – Kijevo-Pečerski muzej postaje „nacionalni“
  • nov.1998 – avg.2000 – Obnova sabornog hrama Uspenja Presvete Bogorodice

 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *