KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

 

KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

 

SLOVO 2.
SLOVO O DOLASKU MAJSTORA CRKVENIH IZ CARIGRADA
KOD ANTONIJA I TEODOSIJA

 
I evo ću vam, braćo, ispričati drugo divno i preslavno čudo o toj bogoizabranoj crkvi Bogorodičinoj.
Dođoše iz Carigrada četiri majstora crkvena, veoma bogati ljudi, u pešteru kod velikog Antonija i Teodosija, govoreći: „Gde hoćete da započnete crkvu?“ Njih dvojica rekoše: „Na mestu gde Gospod kaže“. A oni rekoše: „Pa kad i smrt svoju predskazaste, kako mesto još ne označiste, toliko nam zlata predavši?“ A Antonije i Teodosije, prizvavši svu bratiju, upitaše Grke govoreći: „Kažite istinu: kako to beše?“
I ovi majstori rekoše: „Kad mi spavasmo u domovima svojim, rano, dok izlažaše sunce, dođoše svakome od nas lepoliki uškopljenici, govoreći: ‚Zove vas Carica u Vlahernu[1]’. Kad pođosmo uzesmo sa sobom drugove i srodnike svoje, i videsmo da svi jednako dođosmo, i razabrasmo da svi istu poruku caričinu čusmo, i da kod svih behu isti pozivari. I videsmo Caricu i mnoštvo vojnika oko Nje, poklonismo Joj se i Ona nam reče: ‚Hoću crkvu da sebi sagradim u Rusiji, u Kijevu, pa vam naređujem da uzmete sebi zlata za tri godine’. A mi poklonivši se rekosmo: ‚O Gospođo Carice, u tuđi kraj nas šalješ, kod koga ćemo tamo doći?’ Ona reče: ‚Šaljem vas kod ove dvojice – kod Antonija i Teodosija’. A mi rekosmo: ‚Pa što nam, Gospođo, daješ zlata za tri godine? Toj dvojici naloži da nam za hranu od njih bude sve što je potrebno, a Sama ćeš potom znati čime da nas obdariš.’ Carica pak reče: ‚Ovaj Antonije, nakon što samo blagoslovi (gradnju), otići će sa ovoga sveta u onaj večni, a ovaj Teodosije dve godine posle njega odlazi Gospodu. Vi uzmite zlata napretek, a to da vas počasti ne može niko tako kao ja: daću vam što uho ne ču i u srce čoveku ne dođe[2]. A doći ću i sama da vidim crkvu i u njoj ću živeti.’ I predade nam mošti svetih mučenika: Artemija i Polievkta, Leontija, Akakija, Arete, Jakova, Teodora, rekavši nam: ‚Ovo stavite u temelje.’ I uzesmo zlata i više nego što je potrebno. I reče nam: ‚Izađite napolje i vidite veličanstvo’. I videsmo crkvu u vazduhu, i ušavši nazad poklonismo Joj se i pitasmo: ‚O Gospođo, kako je crkvi ime?’ A Ona reče: ‚Imenom svojim hoću da je nazovem’. Mi pak ne smedosmo da je pitamo koje Joj je to ime. A Ona reče: ‚Bogorodičina biće crkva’, i dade nam ovu ikonu. ‚Neka ona – veli – bude namesna[3]’. Poklonivši Joj se, krenusmo svojim domovima, noseći ovu ikonu koju primismo iz ruke Caričine.“
I tada svi proslaviše Boga i Onu koja Ga je rodila. I odgovori Antonije: „O čeda, mi nikada ne izlazismo iz ovoga mesta“. A Grci sa zakletvom rekoše: „Iz vaših ruku zlato uzesmo pred mnogo svedoka, pa vas sa njima i do lađe ispratismo, i ostavši još jedan mesec posle vašeg odlaska, prihvatismo se puta. Ovo je deseti dan otkad izađosmo iz Carigrada. A pitasmo Caricu i za veličinu crkve, i Ona nam reče: ‚Kao meru ja već poslah pojas Sina svoga, po naredbi Njegovoj.“
I Odgovori Antonije: „O čeda, velike vas je blagodati udostojio Hristos, jer ste vi izvršioci Njegove volje. Oni lepoliki uškopljenici koji su vas zvali – to su presveti anđeli, a Vlahernska Carica – to je Sama Presveta Koja vam se čulno javila, Čista i Neporočna Vladičica naša Bogorodica i Uvekdjeva Marija, i oni vojnici koji oko Nje predstojahu jesu besplotne anđelske sile. A naše obličje i davanje vam zlata – to Sam Bog zna kako učini i izvole o Svojim slugama. Blagosloven je dolazak vaš, i dobru Saputnicu imate, ovu časnu ikonu Gospođinu, i Ona će vam dati, kako i obeća, što uho ne ču i u srce čoveku ne dođe: to niko ne može dati osim Nje i Sina Njenog, Gospoda Boga i Spasitelja našeg Isusa Hrista, čiji pojas i venac od Varjaga beše donesen, i pokaza se kao mera širine i dužine i visine ove prečasne crkve – glas takav sa neba dođe od velelepne Slave.“
A Grci se sa strahom pokloniše svetima i rekoše: „Gde je to mesto, da vidimo?!“ Antonije pak reče: „Tri dana ćemo provesti moleći se, i Gospod će nam javiti“. I te noći dok se molio, javi mu se Gospod govoreći: „Našao si blagodat preda Mnom.“ Antonije reče: „Gospode, ako nađoh blagodat pred Tobom, neka bude po svoj zemlji rosa, a na mestu koje želiš da osveštaš, neka bude suho.“ Ujutro nađoše suho mesto gde je sada crkva, a po svoj zemlji bi rosa. Druge noći, isto se pomolivši reče: „Neka bude po svoj zemlji suho, a na mestu svetom rosa.“ I otišavši nađoše tako.[4] Trećeg dana, stavši na tom mestu, pomoliše se i blagosloviše mesto, i izmeriše zlatnim pojasom širinu i dužinu. I uzdigavši ruke ka nebu, reče Antonije velikim glasom: „Poslušaj me, Gospode, danas, poslušaj me ognjem, da poznaju svi da si Ti Onaj Koji ovo hoće.[5]“ I odmah pade oganj s neba i spali sva drveta i trnje, i rosu poliza, i od doline načini nešto poput rovova. A oni koji behu sa svetima, od straha padoše kao mrtvi. Eto odatle je početak te božanstvene crkve.
 


 
NAPOMENE:

  1. Vlaherna je bila četvrt u Carigradu, pri samom pristaništu, gde se nalazila Bogorodičina crkva sa tri Njene čudotvorne ikone različitih tipova, a svaki od tih tipova je kasnije dobio isti naziv – „Vlahernska Bogorodica“, tako da je u oblasti sveštene umetnosti dolazilo do povelikih nesporazuma. Na jednoj od tih ikona Presveta je stajala u molitvenom položaju (a Njen Sin se možda u ovalu ispred Njenih grudi video do pojasa); Prečista je držala ruke široko raširene (ili bar visoko podignute sa dlanovima prema napred); ta vrsta ikone se danas naziva „Šira od nebesa“ (kod Rusa ponekad i „Znamenje“). Druga Vlahernska ikona bila je mermerni reljef na kojem je iz molitveno uzdignutih ruku Svesvete Djeve izlazila voda – bila je, naime, postavljena na izvoru čudotvorne vode (na ovom izobraženju Hristos nije bio prikazan). Treća Vlahernska ikona je tu čudesno otkrivena 1030.g. i izgledala je slično kao prva, samo što je na njoj Presveta prikazana do pojasa, a ispred grudi drži oval sa Hristom; ova se kod Grka zove „Pobedotvorka“, a kod Rusa „Znamenje“; bila je pokrivena velom, koji se svakog petka uveče „sam“ podizao. Od sve tri ikone dešavala su se kroz vekove nebrojena čuda, ljudi su priticali u Vlahernu sa svih strana sveta i tamo dobivali utehu od Svemilostive Bogorodice. Nažalost, istorijske oluje odnele su sa sobom i te svete obraze, ali je ostalo dosta njihovih kopija, takođe čudotvornih.
  2. Up. 1.Kor 2:9.
  3. Namesnim su se nazivale ikone koje se nalaze sa obe strane carskih vrata na oltaru. Mi bismo danas rekli „prestone“.
  4. Up. starozavetnu priču o Gedeonu (Sud 6:36-40).
  5. Up. 3.Cars 18:36-37.

 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *