NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

 

KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

 

SLOVO 30.
O PREPODOBNOM MOJSEJU UGARINU

 
Za ovoga blaženog Mojseja Ugarina bilo je poznato da ga ljubljaše sveti Boris. On beše rodom Ugarin, brat Georgija na koga sveti Boris metnu zlatnu grivnu[1] i kojeg i ubiše sa svetim Borisom na Alti i glavu mu odrezaše radi zlatne grivne. A Mojsej se jedini spase od gorke smrti i izbeže gorkom zaklanju, i dođe kod Predislave, sestre Jaroslavljeve i tu osta. A u te dane ne smede se nikuda prelaziti, te on, jak dušom, moljaše se Bogu sve dok ne pođe na bezakonika blagočastivi knez Jaroslav, ne izdržavši više radi duševne topline prema braći, te pobedi bezbožnog i gordog i kukavnog Svjatopolka. Ovaj pobeže među Ljahe[2], pa opet dođe sa Boleslavom i istera Jaroslava, te sam sede u Kijevu.[3] I kad se Boleslav vraćao među Ljahe, uze sa sobom obe sestre Jaroslavljeve i pouzima i boljare njegove, a sa njima i ovog blaženog Mojseja vođaše okovanog po rukama i po nogama teškim železima, i čvrsto ga stražahu, pošto beše jak telom i krasan licem.
Njega vide žena neka od velikih, krasna i mlada, koja imaše bogatstvo mnogo i vlast veliku. I ona, primivši u um lepotu viđenoga, rani se u srcu žudnjom i hoćaše ka ovome prepodobnome. I poče ga varljivim rečima nagovarati, govoreći: „O čoveče, uzalud takve muke podnosiš, kad imaš razum kojim bi se bilo moguće izbaviti iz te okovanosti i stradanja.“ Reče joj Mojsej: „Bog tako htede.“ A žena mu reče: „Ako mi se pokoriš, ja ću te izbaviti i učiniti velikim u svoj ljaškoj zemlji, i vladaćeš mnome i svom oblašću mojom.“
Shvati blaženi njenu skvernu želju, i reče joj: „Pa koji je muž, uzevši ženu i pokorivši joj se, uznapredovao? Adam prvostvoreni kada se pokori ženi beše isteran iz raja.[4] Sampson, prevazišavši sve snagom i protivnike nadjačavši, posle beše od žene predat inoplemenicima.[5] I Solomon, dostigavši dubinu premudrosti, ženi se povinova, pa se idolima pokloni. I Irod, mnoge pobede postigavši, posle kada se potčini, poseče Preteču Jovana. Pa kako ću se ja, budući slobodan, učiniti slugom žene, kad je ja od rođenja ne poznah?“ Ona reče: „Ja ću te iskupiti i učiniću te slavnim, i postaviću te za gospodara čitavog doma moga, i hoću da te imam za svog muža, ti samo volju moju učini i žudnju duše moje uteši, i daj mi da se nasladim tvoje lepote. Jer njoj je dovoljna tvoja želja, jer ne mogu da trpim da krasota tvoja bezrazložno propada, a i srdačni plamen koji me pali da prestane. Ja ću primiti olakšanje za svoj pomisao i počinuću od strasti, a ti se nasladi moje lepote, i bićeš gospodar sve sopstvenosti moje, i naslednik moje vlasti, i starešina boljarima.“ A blaženi Mojsej joj reče: „Dobro znaj da neću učiniti tvoju volju, niti hoću tvoju vlast ni bogatstvo, nego je od svega toga bolja duševna čistota, još više i telesna. Da mi ne bude da izgubim petogodišnji trud koji mi Gospod darova da trpim u ovim okovima. Nisam kriv za ovakve muke, i radi njih se nadam da ću biti izbavljen od večnih muka.“
Tad žena vide sebe lišenu takve krasote, pa na drugu zamisao đavo dolazi, pomislivši ovako: „Ako ga iskupim, svakako će mi se i bez volje pokoriti.“ I šalje ona kod onoga koji ga drži da uzme od nje koliko hoće, a Mojseja da joj preda. A ovaj vide da dobi priliku za sticanje bogatstva, pa uze od nje do 1000 grivni srebra, a Mojseja joj predade. I na silu ga ona bestidno vučaše na delo nečasno. Jer kad dobi vlast nad njim, naređuje mu ona da se združi sa njom, i radrešivši ga od okova i obukavši ga u skupocene haljine, hranjaše ga slatkim jelima, i prinuđujući ga na ljubav grljaše ga, i na svoju pohotu ga prinuđivaše.
A prepodobni, videći sumanutost te žene, još više uz post i molitvu pristajaše, iskušavajući se u bdenju, i izabravši Boga radi rađe suv hleb i vodu sa čistotom, nego dragoceno jelo i vino sa skvernom. I ne samo da kao Josif svuče sa sebe jednu košulju[6], već svuče sa sebe i sve haljine, i pobeže od greha, i svrsta život ovog sveta ni u šta, i podstače ženu na takvu ljutnju, da htede i glađu da ga umori.
Ali Bog ne ostavlja sluge svoje koji se nadaju u Njega.[7] Naime, on nekog od slugu te žene prekloni na milost, pa mu on u tajnosti davaše hranu. A drugi mu, nagovarajući ga, govorahu: „Brate Mojseje! Šta te sprečava da se ženiš? Još si mlad, a ona je udovica, bila je s mužem jednu godinu, i krasnija je od drugih žena, bogatstvo ima nebrojeno i vlast veliku među Ljasima, i kad bi ona htela nekome knezu, on se nje ne bi gnušao; a ti, zarobljenik, i sužanj ove žene, a nećeš da joj budeš gospodar! Ako kažeš: ‚Ne mogu da prestupim zapovest hristovu,’ pa zar ne kaže Hristos u Evanđelju: Zbog toga će ostaviti čovek oca svoga i mater i prilepiće se ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo; tako više nisu dvoje nego jedno telo[8]. A apostol: Bolje je ženiti se negoli upaljivati se[9]; a udovicama naređuje da se u drugom braku sjedinjuju.[10] A ti koji nemaš monaški obraz nego si slobodan od toga, zašto se predaješ zlim i gorkim mukama, ili rašta stradaš? Ako ti se desi da umreš u ovoj nevolji, kakvu ćeš onda imati pohvalu? Ko se od onih prvih pa do sada gnušaše žena, osim kaluđera? Avraam, i Isaak i Jakov? Josif nakratko pobedi, i opet bi pobeđen od žene.[11] A ti sad, ako se i sa životom izvučeš, opet ćeš biti savladan od žene, i ko se neće nasmejati tvome bezumlju? Bolje ti je da se pokoriš ovoj ženi i da budeš slobodan, i da budeš gospodar svega.“
A on im reče: „Da, braćo i dobri moji drugovi, dobro mi savetujete. Shvatam da mi predlažete reči bolje od onih zmijinih došaptavanja Evi u raju. Prisiljujete me da se pokorim ovoj ženi, ali nipošto neću primiti vaš savet. Ako mi se i desi da umrem u ovim okovima i gorkim mukama, svejedno čekam da od Boga primim milost. Ako se i svi pravednici spasoše sa ženama, ja sam jedini grešan i ne mogu se spasti sa ženom. No kad bi se Josif povinovao ženi Pentefrijevoj[12], ne bi on onda ni carovao: ali Bog vide njegovo trpljenje, pa mu dade carstvo, i zato je i u naraštajima hvaljen kao celomudren, iako je decu izrodio. A ja ne želim da primim Egipatsko Carstvo i da vladam vlastima, i da budem velik među Ljasima, i da se pokažem častan u čitavoj ruskoj zemlji, nego radi Višnjega Carstva sve ovo prezreh. Ako sa životom izbegnem iz ruke ove žene, postaću kaluđer. Jer šta u Evanđelju reče Hristos? Svaki koji ostavi oca svoga i mater, i ženu i decu i dom, on je moj učenik.[13] Hristos više da se sluša ili vi? A apostol kaže: Ko je oženjen brine se kako ugoditi ženi, a ko je neoženjen brine se kako ugoditi Gospodu.[14] Pa ću vas pitati: kome treba više služiti – Hristu ili ženi? Jer piše: Robovi, slušajte svoje gospodare – na dobro, a ne na zlo.[15] Neka vama koji me držite bude poznato da me nikada ženska krasota neće prevariti, niti će me odvojiti od ljubavi Hristove[16].“
Kad žena ovo ču, primi u srce lukavu pomisao, pa ga posadi na konje sa mnogim slugama, i naredi da ga vode po gradovima i po selima koji joj pripadaju i da mu govore: „Ovo je sve tvoje, šta god ti je ugodno, sa svime čini šta hoćeš.“ A govoraše i ljudima: „To je gospodar vaš, a moj muž, i kad ga srećete poklanjajte mu se.“ Behu mnoge sluge i sluškinje koje joj služahu. Nasmeja se blaženi bezumlju žene i reče joj: „Uzalud se trudiš, jer mene ne možeš prevariti iskvarivim stvarima ovoga sveta, niti mi ukrasti duhovno bogatstvo. Razumej i ne trudi se uzalud.“
A žena mu reče: „Zar ne znaš da si mi predat, i ko će te izvući iz mojih ruku? A živog te nikako neću otpustiti; posle mnogih muka predaću te smrti.“ A on joj bez straha odgovori: „Ne bojim se toga što mi je rečeno, ali onaj koji me predade tebi ima veći greh[17]. A ja ću odsada, po Božijoj volji, biti monah.“
U te dane dođe neki monah od Svete Gore, po činu jerej – Bog ga upućivaše. I dođe kod blaženoga i obuče ga u anđeoski obraz[18], i mnogo ga pouči o čistoti – da ne predaje leđa svoja vragu, i da se izbavi od te skverne žene, i to rekavši otide od njega. I tražiše takvoga i ne nađoše.
Tad žena, izgubivši svoju nadu, teške rane zadavaše Mojseju: rastegavši ga, naredi da ga biju palicama, tako da se i zemlja napuni krvlju. I bijući ga govorahu mu: „Pokori se gospodarici svojoj i učini njenu volju. Ako ne poslušaš, na udove ćemo razdrobiti tvoje telo; nemoj misliti da ćeš pobeći od ovih muka, već ćeš posle mnogih muka gorko predati svoju dušu. Nego smiluj se sam sebi i odloži te iznurujuće haljine, pa se obuci u skupocene haljine, i izbegni muke koje te očekuju, pre nego što se prihvatimo tvoje ploti.“ Odgovori Mojsej: „Braćo, što vam je naređeno da činite – vi činite, nimalo ne oklevajući. A meni nikako nije moguće da se odreknem monaštva i ljubavi Božije. I nikakvo morenje, ni oganj, ni mač, ni rane ne mogu me odvojiti od Boga i ovog velikog anđeoskog obraza. A ova bestidna i pomračena žena pokaza svoju bestidnost, ne samo ne pobojavši se Boga, nego i sram od ljudi prezrevši, bez srama prisiljujući na oskvrnjenje i preljubu. Niti ću joj se pokoriti, niti ću njenu kukavnu volju učiniti!“
Imajući mnogu brigu oko toga kako bi sebe osvetila za svoj sram, žena posla kod kneza Boleslava, ovako govoreći: „Sam znaš da moj muž u ratu uz tebe beše ubijen, a ti si mi dao slobodu da koga htednem uzmem sebi za muža. Ja zavoleh jednog momka od tvojih zarobljenika, krasnog, i iskupivši ga uzeh ga u svoj dom, davši za njega mnogo zlata, i svo zlato i srebro u mom domu i svu vlast mu darovah. A on ovo sve svrsta ni u šta. Puno puta ga i ranama i glađu morih, i ne bi mu dovoljno. Pet godina beše okovan od onoga koji ga zarobi, i šestu je godinu evo kod mene ostao, i mnogo ga mučih radi neposlušnosti, što sam na sebe navuče zbog svoga tvrdosrđa; a sad beše postrižen od nekog crnorisca. A ti što narediš da učinim sa njim, učiniću.“
A on joj naredi da dođe kod njega i dovede Mojseja sa sobom. Žena dođe kod Boleslava i Mojseja dovede sa sobom. Boleslav vide prepodobnoga i mnogo ga prisiljavaše da uzme ženu, i ne nagovori ga. Reče mu: „Ko je tako nerazuman kao ti, koji se tolikih blaga i časti lišavaš, a predao si se na ove gorke muke?! Odsad znaj da su pred tobom život i smrt: ili ćeš volju gospodarice svoje učiniti, i od nas ćeš biti poštovan i veliku vlast imaćeš, ili ako ne poslušaš, posle mnogih muka primićeš smrt.“ Reče i ženi: „Neka niko od zarobljenika koje si kupila ne bude slobodan, nego kao gospodarica sluzi, učini sa njim šta hoćeš, da se i drugi ne bi drznuli da ne slušaju svoje gospodare.“
I odgovori Mojsej: „Šta kaže Gospod: Kakva je dakle korist čoveku ako i sav svet zadobije a duši svojoj naudi; ili kakav će otkup dati za dušu svoju?[19] A što mi ti obećavaš slavu i čast, od koje ćeš ti sam uskoro otpasti, grob će te primiti i nećeš ništa imati! I ova skverna žena će zlo biti ubijena.“ Tako i bi po predskazanju prepodobnog.
Žena, dobivši nad njim još veću vlast, bestidno ga vučaše na greh. Jednom naredi da ga silom metnu na njen odar sa njom, pa ga ljubljaše i grljaše, ali ga ne može ni ovom prelešću privući na svoju želju. Reče joj blaženi: „Uzalud je trud tvoj; ne smatraj me za bezumnog ili da ne mogu da učinim to delo, nego te se radi straha Božijega gnušam kao nečiste.“ Ovo čuvši, žena naredi da mu se zadaje po sto rana svaki dan, a posle naredi da mu se odseku tajni udovi, govoreći: „Neću poštedeti njegovu lepotu, da se druge ne nasite njegove krasote.“ I ležaše Mojsej kao mrtav od tečenja krvi, i malo disanja u sebi imaše.
Boleslav, popustivši pred veličanstvenošću te žene i povlađujući joj zbog ranije ljubavi[20], podiže veliko gonjenje na crnorisce i istera ih sve iz svoje oblasti.[21] A Bog učini odmazdu za sluge svoje uskoro. Tako jedne noći Boleslav naprasno umre, i beše veliki metež u celoj ljaškoj zemlji, i ustavši narod pobi svoje episkope i svoje boljare, kako se pripoveda i u Letopisu.[22] Tad i ovu ženu ubiše.
A prepodobni Mojsej, oporavivši se od rana, dođe kod Svete Bogorodice u Pečerski sveti manastir, noseći na sebi mučeničke rane i ispovednički venac, kao hrabri Pobeditelj Hristov. A Gospod mu darova silu protiv strasti.
Neki brat, napadan od bluda, dođe i moljaše ovog prepodobnog da mu pomogne: „Ako mi – veli – šta rekneš, ja ću sve do smrti čuvati taj zavet.“ A blaženi mu reče: „Nemoj nikada da kažeš ni reč nijednoj ženi u svom životu.“ Ovaj to s ljubavlju obeća. Sveti, imajući štap u svojoj ruci – pošto ne mogaše da hoda od onih rana – udari ga njime u krilo, i odmah mu obamreše udovi, i otad bratu više ne bi neprilike.
Ovo o Mojseju je opisano i u Žitiju svetog oca našeg Antonija, pošto blaženi beše došao u dane svetog Antonija i skončao u Gospodu u dobrom ispovedanju, boravivši u manastiru 10 godina, a u zarobljeništvu beše stradao 5 godina i šestu godinu za čistotu.[23]
Spomenuh i izgon kaluđera među Ljasima radi postriženja prepodobnoga, kojim je on hteo da se preda Bogu Kojeg beše zavoleo. Ovo je opisano u Žitiju svetog oca našeg Teodosija. Kada svetog oca našeg Antonija istera knez Izjaslav radi Varlaama i Jefrema, njegova kneginja Ljahovica, usprotivi mu se govoreći: „Niti misli tako, niti čini toga. Tako se desi jednom u našoj zemlji: zbog nekog razloga behu isterani crnorisci iz predela naše zemlje, i veliko zlo se dogodi među Ljasima.“[24] A to se desi radi ovoga Mojseja, kako pre napisasmo.
Eto to je ono što smo dokučili. Ovo napisasmo o Mojseju Ugarinu i Jovanu Zatvorniku, šta preko njih učini Gospod na slavu Svoju, proslavljajući ih radi njihovog strpljenja, i obogativši ih darovima čudotvorstva. Njemu slava sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Tj. ogrlicu.
  2. V. opomenu u 12. slovu kod reči Ljah.
  3. U prvom sukobu sa Svjatopolkom, Jaroslav je 1016. odneo pobedu, pa je bratoubica morao da beži u Poljsku. Međutim, gad je bio oženjen sestrom poljskog kralja Boleslava Hrabrog, pa mu je ovaj pomogao da se 1018. ponovo dočepa kijevskog prestola. Poljska vojska je bila razmeštena po kijevskim gradovima i uzimala što joj je trebalo, pa se protiv Poljaka podigao sav narod i oterao ih. Boleslav je pri povlačenju odveo sa sobom i ruske zarobljenike među kojima su bile Jaroslavljeve sestre. Jednu od njih – Pred(i)slavu – Boleslav je učinio svojom naležnicom.
  4. V. Post 3:16,17-24.
  5. V. Sud 13-16.
  6. V. Post 39:12.
  7. Up. Ps 9:11; 36:25, 28.
  8. Mk 10:7-8; Mt 19:5-6.
  9. 1.Kor 7:9.
  10. V. 1.Tim 5:14.
  11. To jest, oženi se Egipćankom (ali ne onom koja ga je napadala, nego kćerkom iliopolskog žreca).
  12. Post 39:1-20.
  13. Up. Lk 14:26. Mt 19:29.
  14. Up. 1.Kor 7:32-33.
  15. Up. Ef 6:5-8; Kol 3:22-25; 1.Kor 7:23.
  16. Up. Rim 8:35-39.
  17. Up. Jn 19:11.
  18. To jest, zamonaši ga.
  19. Up. Mt 16:26; Mk 8:36-37.
  20. „Hrabri“ je bio i popustljiv prema svom trbuhu i slab prema ženama.
  21. Boleslav je, koliko se zna, prema Crkvi bio vrlo darežljiv, ali je iz Paterika jasno da je nedugo pred smrt barem prema monaštvu promenio svoje držanje. Možebiti da iz svoje oblasti nije isterao baš sve monahe, nego samo nelatine, to jest pravoslavne (iako su možda latini tad još uvek, po velikom snishođenju Božijem, bili deo Crkve, razlike su itekako postojale i dolazilo je do mestimičnih trvenja).
  22. Boleslav je umro 1025., a do velikih nereda i pobune protiv plemstva i crkvenodostojnika došlo je oko 1030. godine, i pod tom godinom se i u Nestorovom Letopisu saopštava o smrti Boleslava i ustanku.
  23. Čini se da prepodobni Mojsej nije odmah došao u Pečerski manastir: smatra se, naime, da se prestavio oko 1041., a zna se da je Boleslav sa kukavnim Svjatopolkom zavojevao Kijev 1018. godine, i te iste godine pobegao iz njega sa plenom i zarobljenicima.
  24. O Gertrudinoj opomeni se govori u 8. slovu – u Žitiju prep. Teodosija.

 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *