NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

 

KIJEVO-PEČERSKI PATERIK

 

SLOVO 25.
O NIKITI ZATVORNIKU,
KOJI POSLE BEŠE EPISKOP NOVGORODA[1]

 
Beše u dane prepodobnog igumana Nikona brat jedan po imenu Nikita. On, želeći biti slavljen od ljudi, zamislivši veliko delo ne Boga radi, poče da moli igumana da stupi u zatvorništvo. A iguman mu zabranjivaše govoreći: „O čedo, nema ti koristi da besposlen sediš, zato što si mlad; bolje ti je da ostaneš među bratijom i dvoriš ih, i neće ti se uskratiti tvoja plata. Sam si video brata našeg, svetog Isaakija Pešternika, kako beše prelašten od besova[2]. Samo ga je velika blagodat Božija spasla radi molitava prepodobnih otaca Antonija i Teodosija, koji sve dosad mnoga čuda čine.“ A Nikita govoraše: „Nipošto se neću prelastiti takvom stvari. Molim od Gospoda Boga da i meni poda dar čudotvorstva.“ Odgovarajući Nikon mu reče: „Preko tvoje moći ti je moljenje; pazi, brate, da se ne uzneseš i padneš. Naša smernost ti nalaže da služiš svetoj bratiji, i radi njih ćeš biti uvenčan zbog poslušanja tvoga.“ Ali Nikita se nikako ne obazre na to što govoraše iguman, nego kako htede, tako i učini, zazida za sobom vrata i tako ostade ne izlazeći.
Posle ne baš mnogo dana beše prelašćen od đavola. U vreme svog pojanja, naime, ču glas kako se moli sa njim i oseti neizreciv miomir, i time se prelasti govoreći u sebi: „Kad ovo ne bi bio anđeo, ne bi se molio sa mnom, niti bi bilo mirisa Duha Svetoga.“ I poče da se priležno moli, govoreći: „Gospode, javi mi se Ti sam jasno, da Te vidim.“ Tada mu dođe glas: „Neću ti se javiti, pošto si mlad, da se ne bi uzneo i pao.“ A zatvornik sa suzama reče: „Nipošto se, Gospode, neću prelastiti, jer bejah naučen od igumana moga da se ne obazirem ka đavoljoj prelesti, a ti šta god mi kažeš učiniću.“ I tada dušepogubni zmaj, dobivši vlast nad njim reče: „Nije moguće čoveku koji je u ploti da me vidi, i zato ću poslati anđela svoga da ostane s tobom, a ti čini njegovu volju.“ I odmah stade pred njega bes u liku anđela. Monah mu se pavši pokloni kao anđelu. I reče mu bes: „Ti se nemoj moliti, nego čitaj knjige, i tako ćeš se naći da besediš sa Bogom, i iz njih ćeš moći dati korisnu reč onima koji ti budu dolazili. A ja ću stalno moliti Tvorca svoga za tvoje spasenje.“ Prelastivši se, monah se nikako ne moljaše, nego prionu na čitanje i učenje, videći besa kako se neprestano moli za njega, i radovaše mu se kao anđelu koji čini molitvu za njega. Onima koji mu dolažahu beseđaše o duševnoj koristi, i poče da prorokuje, pa nasta o njemu velika slava, tako da se svi divljahu zbivanju prema njegovim rečima.
Posla tako Nikita kod kneza Izjaslava govoreći: „Danas bi ubijen Gleb Svjatoslavić u Zavoločiju[3], brzo pošalji sina svoga Svjatopolka[4] na presto Novgoroda.“ Kako reče, tako i bi: za nekoliko dana se sazna za Glebovu smrt. I otad se zatvornik proču kao prorok, i puno ga slušahu kneževi i boljari.
Bes ne zna ono što će se desiti, nego ono što sam učini i nauči zle ljude – da ubiju ili ukradu – to on i objavljuje. Kad dolažahu kod zatvornika da čuju od njega utešnu reč, bes, tobožnji anđeo, govoraše mu sve što se preko njega dešavalo, on prorokovaše, pa to i bivaše.
I niko se ne m?že nadmetati sa njim u knjigama Starog Zaveta, jer ga čitavog naizust znaše: Postanje, i Ishod, Levite, Brojeve, Sudije, Carstva i sva proroštva po redu, i sve knjige judejske znaše dobro. A Evanđelje i Apostol, u blagodati predate nam svete knjige na utvrđivanje naše i poduku, njih nikad ne htede ni da vidi, ni da čuje, ni da čita, niti dade drugima da mu o njima govore. I svima prema tome bi jasno da je prelašten od vraga.
I to ne trpljahu oni prepodobni oci: Nikon iguman, Jovan koji posle njega beše iguman, Pimen Isposnik, Isaija koji beše episkop grada Rostova, Matej Prozorljivi, Isaakije sveti Pešternik, Agapit Lekar, Grigorije Čudotvorac, Nikolaj koji beše episkop Tmutorokana, Nestor koji napisa letopis, Grigorije, tvorac kanona, Teoktist koji beše episkop černjigovski, Onisifor Prozorljivi. Ovi svi bogonosci dođoše kod prelaštenoga i pomolivši se Bogu, oteraše besa od njega, te ga više ne viđaše. Izvedoše ga napolje i ispitivahu ga o Starom Zavetu, hoteći da od njega šta čuju. A on se kunjaše da nikada nije čitao knjige: on koji beše naizust znao judejske knjige, sad ni jedne reči ne poznavaše i, prosto rečeno, nijednu (pismenu) reč ne znade, a blaženi ga oci jedva naučiše pismenosti.
I otad se predade uzdržanju i poslušanju, i čistom i poniznom životu, tako da sve prevaziđe vrlinom; docnije ga postaviše za episkopa Novgoroda zbog njegove prevelike vrline. I mnoga čuda on učini: kad jednom beše suša, pomoli se Bogu i svede kišu sa neba, i požar u gradu ugasi. I sad ga sa Svetima poštuju, svetog i blaženog Nikitu.
 


 
NAPOMENE:

  1. Bio novgorodski episkop 1096-1108.
  2. O ovome podrobno u Slovu 36.
  3. Gleb, sin Svjatoslava, unuk Jaroslava Mudrog, najpre knez Tmutorokana, a potom Novgoroda, ubijen 1078. g. Zavoločije – novgorodska oblast.
  4. Vidi opomenu na kraju 9. slova.

 

   

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *